Ona je neverovatno hrabra, oduvek je znala šta želi, i kako se dostiže onaj osećaj radosti koji tako često nedostaje . Ona je humana, otvorena, iskrena, zaljubljena u muziku, u posao koji radi, u život ! Ona ume da voli, svoje sinove zajedno sa suprugom odgaja tako da budu prvenstveno dobri drugari i da vole da stiču nova znanja. Ostvarila je većinu svojih snova, ne boji se visine, odlicno igra bilijar. Akademiju je završila u 19 oj godini, magistrirala i specijalizirala na Dzulijardu. Violinu je odabrala kada je imala samo tri godine i sada su u neraskidivoj vezi. Ona je postala najmlađi koncert majstor na svetu i prva violina Beogradske filharmonije. Sa nama danas Aljošina i Arenova mama Tijana Tana Milošević.
U detinjstvu si obožavala da sviraš violinu, i hraniš golubove sa dedom. Deka Janus je divno pisao pesme. Koja je tvoja omiljena dedina pesma?
Najviše sam volela kad sam bila mala zajedno sa dedom da pevam pesmu “Teče Tara, teče Tara “. U njegovim zbirkama ima izuzetnih pesama i ne mogu da izdvojim samo jednu. Posebno mi je drago da jedna škola u Bjelom Polju nosi njegovo ime i na taj način će biti možda svetionik za neke klince koji će se oplemenjivati poezijom i biti ponosni što je baš takav jedan dobar čovek široke duše, kosmopolitskog duha bio baš njihov .
Jesi li razmišljala o tome da dedine knjige poezije dožive neko novo izdanje?
Iskreno nisam, ali hvala na ideji.
Za deku te vežu divne uspomene a kakve su bile bake, čega se najradije sećaš kada prelistavaš fotografije sa bakama?
Sa mamine strane, moja baka Dara je bila stroga i stalno je nešto pretila, sada se nasmejem kada se setim njene ozbiljnosti a tatine majke se na žalost ne sećam.
Da li je violina znala da popravi ocene iz nekih predmeta koji ti nisu bili omiljeni?
U školi nisam baš bila štreber moram priznati, ali sam bila vredna i imala odlične ocene. Znali su svi idem u dve škole (muzičku i Drinku Pavlović) i da sam sa ozbiljnom posvećenošću završavala uspešno sve svoje obaveze. Možda su mi i poklanjali neke ocene u osnovnoj ali ja nisam imala taj utisak. Znali su da se ozbiljno bavim muzikom pa su me možda malo poštedjivali iz matematike, fizike i hemije.
Imaš li neku četvorku iz muzičkog u dnevnicima Osnovne škole?
Ne. Profesorka, čuvena Nada Grujić je zaista bila izuzetan pedagog posvećena tom predmetu vanserijski tako da je bilo nezamislivo da kod nje dobiješ manju ocenu od petice, učila sam s ljubavlju. Ona je prosto umela da motiviše učenike da daju sve od sebe pa tako i mene, za mene je učenje bilo zaista veliko zadovoljstvo, a tako je i danas. Ukoliko bilo koga ko je nju poznavao budete pitali kakva je bila sigurna sam da će svaki Drinkaš sa ponosom i velikom ljubavlju o toj ženi da priča.
Često si u svojim intervjuima hvalila rad profesora Duška Kostića, koji je najbolji savet koji si dobila od njega ?
To su više neki zanatski detalji, saveti. U vezi prstoreda, projekcije zvuka, postavke desne ruke i vodjenja gudala.
Često izražavaš zahvalnost i oduševljenje ljudima sa kojima si sarađivala i od kojih si učila, ko su ljudi koji su izvršili najveći uticaj na oblikovanje tvoje karjere i tvog obrazovanja ?
Pa to je zasigurno svaki profesor, svaki od njih je utkao u mene po nešto, ali ne samo profesori već i izuzetni violinisti kao Itzhak Perlman, Štern, Ojstrah, Kogan, Minc… Kada sam se formirala to nije bilo digitalno vreme kao sada, do kaseta, kasnije cd-ova se teško dolazilo pogotovo devedesetih godina. Ali kod profesora Mihailovića se na priemer negovao individualni duh, izraz u interpretaciji. On je samo malo oblikovao i više kao smernice u tom kreativnom smislu davao izuzetne savete. Bio je divan, tih, duboko zamišljen čovek, plavih očiju, toplog pogleda ali je uvek imao za svakog studenta viziju shodno njegovim individualnim karakteristikama i afinitetima.
Sa kim nisi do sada a želela bi nastupaš?
Volela bih da provedem radnu nedelju sa Teodorom Kurenzisom. Njega izuzetno cenim . Vidim ga kao vanredno energičnog, pomalo i ekscentričnog, ali majstora nestvarnih izvodjenja.
Hoće li Aljoša i Aren da ti se pridruze na sceni ?
Aljoša lepo crta i kreativan je na drugi način, a Aren lepo peva i ima sluha, pa videćemo ako bude izrazio želju za nekim instrumentom.
U kojoj meri je muzika zastupljena u njihovom odrastanju?
Vole da dođu da slušaju dečje koncerte koje imamo dva puta godišnje u Beogradskoj filharmoniji, ali non stop slušaju jer simfonije su uvek na repertoaru u mojoj kući. Naravno slušaju i drugu muziku, razne žanrove.
Koji talentima su te deca iznenadila?
Pa iznenadila sam se kad sam shvatila da Aljoša baš lepo crta i slika a ja ne umem ni čiča Glišu da nacrtam. To me je iznenadilo malo u početku i bila sam presrećna zbog tog njegovog talenta, veoma je kreativan. Aren lepo peva i ima sluha, videćemo ako bude izrazio želju za nekim instrumentom sa zadovoljstvom ćemo ga podržati.
Kakve savete ti njima najčešće daješ?
Saveti vezani za školu su tema svakog roditelja, upućivanje na životne neke situacije i rešavanje istih, nedoumice, strahovi, porazi, pobede, moralne, etičke norme… Zaista o svemu pričamo i ne retko moram da ponavljam iste stvari kao papagaj jer su blentavi, zaboravni, malo zaljubljeni, energični pa ne zapamte ili od brzine ne čuju.
Čime te njih dvojica najlakše obraduju?
Kada su zadovoljni sobom, kada su plemeniti, dobri drugari, vredni inistrajni u savladavanju novih znanja i pobedjivanju sebe samih.
