Popularna serija o najvećoj nuklearnoj katastrofi na Zemlji starijim generacijama oživljava sećanja na ovaj nemili događaj, ali je istovremeno kod mladih probudila zainteresovanost o katastrofi koja je nastala mnogo pre njihovog rođenja.
Serija je za kratko vreme osvojila svet, ali joj se pripisuju i mnoge zamerke poput onih da je usmerena protiv tadašnje Sovjetske vlasti pa su Rusi najavili i svoju verziju istoimene serije.
Uprkos kritikama na račun ove mini-drame u njenoj osnovi leže moćne pouke na kojima čovečanstvo može i mora učiti. Zahvaljujući ekranizovanju ovog događaja došlo je do osveštavanja posledica “Černobila” i svim koracima koji su doveli do nezapamćene katastrofe.
Serija nam nudi najmanje 5 lekcija za koje su hiljade ljudi platili svojim životima, a nama su danas servirane u 5 epizoda serije:
1. Liderstvo ne znači okrutnost
Anatolij Dijatlov, u seriji okarakterisan kao jedan od glavnih “krivaca” za katastrofu, u noći eksplozije bio je supervizor testa koji se sprovodio. Dijatlov je u seriji prikazan kao strog, beskompromisan i zapovednički nastrojen zamenik glavnog inžinjera sa ciljem da napreduje po svaku cenu. Kao supervizor testa, nije imao sluha za radnike koji su učestvovoali u njemu. Jasno su mu stavili do znanja da nemaju dovoljno iskustva za sprovođenje testa pri postojećim uslovima. Na svako odbijanje radnika da sprovedu test pretio je otkazom na šta su oni uz strahopštovanje nastavljali sa radom.
Pravi lideri osim što znaju da uspešnost njihovog projekta zavisi od pripremljenosti i zadovoljstva svakog radnika ponaosob znaju i da se ulivanjem straha u kolektiv postiže kontra efekat. U svakom timu treba da vlada atmosfera koja podstiče radnike da formiraju saradničke odnose, ali na profesionalnom nivou. Kada su u pitanju ovako važni poslovi kao što je upravljanje nuklearnom elektranom odnosi ne smeju preći u familijarnost, barem kada je reč o vremenu koje je predviđeno za rad.
Poštovanje se treba zaslužiti, a ne “pridobiti” samom pozicijom ili titulom, a posebno ne strahom koji se unosi u kolektiv.
Pravi lideri imaju sluha za sve članove tima, jer znaju da od njih zavisi uspešnost obavljenog posla pa i njegov napredak kao vođe. Ipak, Dijtalov je do unapređenja želeo doći po svaku cenu pa i “gaženjem” preko radnika Krajnji ishod govori o tome do čega dovodi gaženje humanosti i suprotstavljanje prirodnom zakonima.
2. Budi na strani istine, pa makar bio i sam
Ova lekcija se nalazi u seriji u više momenata. Na samom početku, do nesreće ne bi ni došlo da se radnici nisu pobunili i suprotstavili sprovođenju testa. Svako od njih bio je inžinjer sa dovoljno znanja i zaključili su da uslovi nisu pogodni za sprovođenje plana. Uprkos tome, popustili pod pristikom supervizora i njegovih nepromišljenih naređenja. U ovim trenucima vodio ih je strah – da nisu obavili naredbu ostali bi bez posla, samo nisu ni pomišljali da će umesto posla, izgubiti život i to zajedno s hiljadam nedužnih ljudi. Svi su osetili da nešto nije u redu, ali niko nije bio dovoljo hrabar da se suprotstavi naređenjima makar bio usamljen u svojoj odluci. Ovakve situacije kada većina ide u pogrešnom pravcu mogu se predstaviti izrekom
“Budi pažljiv kada pratiš gomilu, Možda je ona izgubljena”
Zahvaljujući inžinjeru Legasovu i njegovoj hrabrosti da govori ono što je istina, a ne ono što ljudi žele da čuju, shvaćena je ozbiljnost situacije. Prošlo je skoro dva dana pre nego što je priznato da je jezgro reaktora ekplodiralo, a sve to vreme ljudi su se držali u zabludi. On koji su sumnjali u tačnost serviranih informacija nemo su ćutali paralisani strahom da se suprotstave većini.
Ko zna kako bi se ceo događaj odvijao da nije bilo hrabrih pojedinaca koji su se odvažili biti usamljeni u činjenju onih stvari koje su ispravne, umesto da idu linijog manje otpora i pridružuju se većini čineći samo ono što je lako, ali i pogrešno.
3. “Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje”
Ova čuvena Aristotelova izreka očigledna je u slučaju Černobila. U rešavanje situacije su bili uključeni vrhunski stručnjaci u svojim oblastima. Veliki broj nuklearnih fizičara i visokih državnika uprkos svom znanju i titulama nisu učinili ispravne stvari i obelodanili istinu.
U seriji su profesor Legasov, zamenik ministra Ščerbina i naučnica Ulana Komjuk oni koje je pored vrhunskog znanja izdvojila snaga karaktera, vera i upornost da istraju u pronalaženju rešenja. Pre svega, njih je vodio zdrav razum i čisto srce, a ne profesionalni interesi što nam kazuje da nam u situacijama poput ove profesionalno znanje i titule neće pomoći u dostizanju plemenitih ciljeva ukoliko naše obrazovanje nije obuhvatalo i “obrazovanje srca”, rad na našim unutrašnjim kvalitetima ličnosti.
4. U životu najveću vrednost ima ono što činimo za druge
Koliko puta ste čuli izreku da se naš život zapravo ne svodi na nas? Da najveći značaj ima ono što pružimo drugima, a ne ono što činimo za sebe? E, pa Černobil je pravi primer toga. Tokom rešavanje ove katastrofe mnogo ljudi je herojski predalo svoje živote u ruke budućih generacija. Počevši od 3 radnika koji su ušli u kontaminiranu vodu sa ciljem da odvrnu ventile i tako spreče širenje zagađenja po čitavom kontinentu koje bi sa sobom povlačilo fatalne posledice. Šta je vodilo te ljude? Verujem jedino svrha sa kojom su pristupili tom zadatku. Znali su da ono što čine ima ogroman značaj za čitavo čovečanstvo i nisu se pitali kolika je cena koju moraju platiti, svesni da ova planeta ne pripada samo nama, već smo je pozajmili od budućih generacija.
Ali život je nepresušan izvor iznenađenja i sam po sebi predstavlja bajku sa nepredvidivim krajevima koji se logikom ne mogu objasniti. Ta tri radnika, koji su za sebe svesno odabrala smrt, kako bi drugima obezbedili život su na kraju PREŽIVELI! Ima li većeg dokaza da se plemenitost i postupci u službi drugih uvek nagrađuju? Kako objasniti to što su preživeli uprkos velikom zagađenju? Sa stanovišta nauke to je pravo čudo, ali sa stanovišta duhovnih zakona naše planete to je jedino što im je sledovalo za svoja nesebična dela.
5. Zahvalnost
Poslednja, ali ne i najmanje važna pouka jeste zahvalnost. Čitava serija nije naučna fantastika već je bazirana na istinitom događaju koji je i po nas mogao imati ozbiljne posledice. Nakon što je opasnost prošla, često se zaboravlja na ozbiljnost situacije i koliko se teških stvari moglo desiti. Ipak, zahvaljujući hrabrim ljudima, njihovoj upornosti i danonoćnom radu sve je prošlo sa minimalnim posledicama. Na tome danas možemo biti zahvalni jer su i naši životi mogli biti ugroženi na duže staze. Takođe, u svetu se i dalje upotrebljava nuklearna energija, a nama najbliže elektrane su u Mađarskoj, Bugarskoj i Sloveniji.
Serija osveštava da su opasnosti realne, ali ne pišem ovo da bih probudila strah već da shvatimo da je svaki trenutak koji imamo POKLON. Hiljade se loših stvari moglo i može događati, ali mi smo i dalje tu, zdravi i okruženi novim prilikama.
Zato je važno osvestiti zahvalnost prema životu jer smo često frustrirani stvarima koje toliko želimo ali nam se ne događaju. Tako zaboraljamo da postoji mnogo loših stvari koje su nam se mogle dogoditi, ali nisu. To nam može biti dovoljana razlog za zahvalnost koja nam menja emociju i ulepšava trenutak. Jer je svaki trenutak koji imamo zapravo poklon, a na poklonima se uvek zahvalimo, zar ne?
Možda nikada nećemo ni saznati koliko je malo falilo da do nekih nesreća koje bi uticale na nas dođe. Zato što češće izražavajte zahvalnost životu – i iskoristitie priliku koja vam je pružena uprkos svim opasnostima koje vrebaju.
Bravo Katarina!
Hvala puno! :))