Kada sam pročitala tekst na blogu Jelene Đoković “U redu je da ponekad pogrešimo” inspirisana njegovim sadržajem poželela sam sa vama da podelim jednu metodu u vaspitanja koju sam izmislila radeći sa decom i roditeljima. Nazvala sam je “Razgovor o sreći”. Cilj ove metode jeste da se odrasli članovi porodice upoznaju bolje sa decom i da kroz njegovu primenu objasne deci da i oni pogreše i da je sasvim u redu razgovarati o problemima sa članovima porodice, diskutovati o načinima na koje možemo da ih rešavamo. Isto tako odrasli članovi porodice se stavljaju u ravnopravan položaj sa decom i razgovaraju kako o problemima tako i o uspehu koji su postigli razmatrajući ishode lepog ponašanja i uspešnog ponašanja. Jedni druge pohvale, kažu kako se osećaju zbog uspeha drugih i razmene ohrabrenje.
Za primenu ovog metoda vam treba samo dva sata zajedničkog vremena nedeljno i onoliki broj jabuka koliko ima članova porodice. Potrebno je da da se jednom nedeljno kada imaju vremena okupe svi članovi porodice , mama, tata, deca, a mogu da učestvuju i bake i dake, i tetka i ujak, dakle svi ljudi koji čine jednu porodicu zajedno sa kućnim ljubimcima koji neće moći da diskutuju ali o kojima će moći da se diskutuje. Jako je važno da svi budete zajedno. Na malim papirićima napišite imena svih učesnika i stavite ih u jedan šešir ili neku šarenu kutiju . Svake nedelje kada se okupite oko šarene kutije ili šešira po jedan član porodice izvlači imena iz kutije jedno po jedno . Na primer ako baka izvlači papiriće iz šešira ili kutije , to treba da radi polako, prvo izvuče jedan papirić sa imenom i čije ime izvuče on govori prvi. Na primer ako izvuče papir sa imenom tate on počinje igru, ono šta treba da ispriča jednu ili dve neprijatne situacije koje je uradio, ili pogrešio i kako je te situacije rešio, a da posle svaki član porodice ispriča svoj utisak šta misli o tome i iznese svoje mišljenje kako bi on to rešio. Posle toga treba da ispriča jednu ili dve situacije koje je doživeo kao prijatne, može da ispriča ako je uradio nešto lepo, naučio nešto novo, ili pomogao nekom prijatelju a da posle izlaganja svi članovi porodice iznesu svoje utiske i mišljenje kako bi oni postupili u toj situaciji. Potom kao što smo rekli baka izvlači drugi papirić sa imenom drugog člana porodice, pa trećeg i tako redom dok se ne izvuku svi papirići iz kutije ili šešira…
Kada svi članovi završe izlaganja, razmene pohvale, savete, podršku, predloge i svoja znanja – to je suština a onda svi zajedno pojedu jednu jabuku ili neko drugo voće koje vole. Namerno sam stavila kao simbol zdravlja na kraju igranja jer kroz ovu igru razvijamo bliskost, poverenje sa svim članovima porodice, postajemo svesniji uzajamne podrške koju u krugu porodice razmenjuje a ovakva osećanja i saznanja utiču na čuvanje našeg emotivnog zdravlja.
Zašto mislim je ovaj metod važan i kako sve on utiče na odnose u porodici pored navedenog :
1. Podstiče kod dece hrabrost da govore istinu i ohrabruje ih da priznaju svoje greške i neznanja a ujedno ih motiviše da stiču nova znanja i razmatraju više mogućih rešenja iz situacija koje nazivamo “problem”. Deca proširuju svoj način razmišljanja ali i odrasli. Deca će kroz ovu metodu prepoznavati lepe oblike ponašanja, podizati svest o lepom, humanom postupanju o sebi i o članovima porodice sa kojima žive. Kada sam navela da se može diskutovati o kućnim ljubimcima tokom primene metode na primer može da se kaže za psa da je naučio da pruža šapu, ili da je počeo da jede novu vrstu hrane, da nije bio poslušan prilikom šetnje i da je lajao na druge pse sa osvrtom na to kako su u tim situacijama prema njemu reagovali članovi porodice koji su ga hranili ili šetali.
2. Svi članovi porodice se bolje upoznaju, upoznaju kako jedni druge tako i sami sebe, svoje snage, svoje slabosti a ujedno će povećavati vlastitu kreativnost u svakodnevnom životu.
3. Deca kroz ovaj metod shvataju da je “Sasvim u redu ponekad napraviti grešku” a takav vid znanja ih ohrabruje, razvija kod njih motivaciju da pokušavaju ponovo neki zadatak, razvija se strpljenje i otvorenost da podršku potraže od članova porodice prilikom njegovog rešavanja.
4. Između svih članova porodice se razvija uzajamno poverenje , otvorenost, a verujte mi na reč razvija se i smisao za humor i to ćete videti kada se budete zajedno smejali i radovali razmeni vaših iskustava.
5. I pod brojem pet ali ne i manje važno porodica kreira divno druženje koje se pamti celog života jer je praćeno i taktilnom stimulacijom, zagrljajima, čestitanjem, zajedničkim radovanjem…
Ukoliko budete “Razgovor o sreći” uvrstili u način života sigurna sam da ćete osetiti jedan novi oblika porodičnog blagostanja i olakšanja, a sa osećajem blagostanja i olakšanja smanjujete stres kojim ste izloženi, i jačate svoj imunitet.
Probajte pa mi javite vaša iskustva da li vam se dopada i šta ste sve naučili!
