Strahovi i tuge grizu nas celog života. Mene moji izjedaju, pa me bockaju, onda me stežu i ne daju da dišem, ponekad mi samo šapuću reči koje zvuče kao odjeci tuđih strahova…tada prozrem njihovu igru pa nakon što im odredim poreklo i vidim – nisu moji, vratim ih tamo odakle su i došli, a oni, pošto su razotkriveni – izblede i nestanu. Ima strahova koji me odvedu u lavirinte tuge i besmisla…znam kako je težak put traženja izlaza – teško je uhvatljivo Arijadnino klupko spasa koje je Tezeja vratilo na pravi put. Ali ono je ipak opipljivo, ispletivo je ako smo dovoljno kreativni i spremni da učimo i verujemo da izlaz postoji. Svilena buba u nama prede svoju čudesnu nit samo ako je hranimo dobrim mislima. I tako, negujući visoki kvalitet svojih misli i održavajući mentalnu higijenu, stvaramo idealne uslove da naša unutrašnja nit jača, klupko spasa raste kao i naši kapaciteti za borbu u kriznim situacijama, a vožnja do izlaza iz lavirinta dobija prijatnost svile, njen sjaj i eleganiciju. Vožnju možemo učiniti i zabavnijom ako se malo igramo. To može biti igra iznenađenja sopstvenih strahova, blokada i tuga – zauzimamo što neobičniju poziciju, možemo se okrenuti i naglavačke, kao u vožnji kamikaza u zabavnom parku! Menjajući perspektivu – dobijamo sasvim novu sliku i time mogućnost da bolje razumemo strah, brigu, tugu i svet oko sebe, i onaj u nama! Ma, znate šta, ta promenjena perspetiva je, u stvari, genijalna! Samo tako možemo da izbegnemo greške na putu – pogrešna uverenja, loše mehanizme za donošenje zaključaka, loš odnos prema sebi ili drugima… Promenimo nekoliko položaja, skočimo uvis, pa se spustimo, gledajmo malo na jedno, malo na drugo oko, žmurimo i osluškujmo svet dodirima, mirisima.. Još jedno uputstvo za igru – naše misli ne treba samo bojiti u vesele i nežne boje radosti i dobrote, treba ih, bogami, dobro isprevrtati, preokrenuti, pogledati iz svih uglova i postaviti na logičnu stranu, onu koja je najbolja osnova, koja garantuje stabilnost i nadogradnju!
Imam predlog za još jednu zanimljivu “društvenu igru”. Hajde da zastanemo i preispitamo sebe, prošetamo kroz salon “tuđih cipela” i probamo svaki par sa polica ili iz izloga, priđemo ogledalu pa vidimo da li nam dobro stoje, jesu li nam taman. Hajde da osetimo da li je tuđi model udobniji, komforniji od našeg, ili kao u bajci o Pepeljuzi, svaka cipela odgovara baš tom određenom stopalu i to treba jednostavno prihvatiti! Nemojmo bežati od svog oblika i svoje anatomije, poput Pepeljuginih sestara po svaku cenu, samo da bismo ušli u tuđi par jer nam ovaj naš ne nudi život kakav bismo želeli za sebe ! Obujte danas ponosno svoje cipele, makar i od gume, “jeftine” pa makar i sa zakrpama, neka su i demode, one su vaše! Vi ste ih oblikovali po sopstvenoj nozi, ličnom hodu, vi ste ih cepali dok ste u njima plesali, jurili svoje snove, šutirali smeće pored puta, igrali nesmotreno fudbal iako nisu bile za to, dok ste ih bacali kojekude kako biste bosi trčali po travi! Vi ste im dali oblik, ne odbacujte ih tek tako, nego ih sredite, zakrpite i ako baš nisu više za upotrebu, uđite u nove, ali po sopstvenoj meri. Ukoliko su došle kao poklon, iznenadni, prihvatite to oberučke, zahvalite se iskreno! Ako i u početku žuljaju i krvarite zbog njih, nema veze, proći će i to, tek ćete u njima plesati nove igre, pustati korake u nepoznatim i poznatim pravcima, ići na sastanke poslovne i bilo koje druge! Salon tuđih cipela otvoren je i za muškarce, one slobodne koji nemaju problem da obuju žensku cipelu ali i za one koji beže od svoje ženske strane, plaše se da izuju teške čizme ratnika i osvajača i probaju naše – ženske. Dajemo vam prostor za bolje upoznavanje i razumevanje žena, naših društvenih uloga, nametnutih i onih srećno odabranih koje živimo gazeći u obući koja nije uvek od čvrstog materijala, neretko je vrlo grub, neprirodan, ili su to cipele sa previsokom štiklom koju smo same izmislile i nametnule sebi! Ne stidite se, veliki dečaci, da stavite svoje muško stopalno u žensku cipelu, na tren samo, sami znate da vaše čizme nama nekad stoje kao salivene, našle smo način da ih uklopimo u svoj stil, spajajući elegenaciju i delikatnost čipke i svile sa težinom i grubošću vojničkih čizama! To smo mi, rockmantične duše uvek otvorene za igru i neku novu perspektivu!
fenomenalno!!!