Da li ste ikada razmišljali o dubljim značenjima godišnjih doba i kako to znanje iskoristiti u svakodnevnom životu?
Svima nama već poznata priroda
Naime, svima nama su godišnja doba poznata po onom osnovnom klimatološkom kriterijumu gde zimu poistovećujemo sa niskim temperaturama, više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, mnogi od nas se prepustite zimskim radostima kao što su skijanje, sankanje dok se neki zadovolje i pravljenjem Sneška Belića. U proleće se priroda budi, počinje sve da cveta, životinje koje su zimu provele u dobokom zimskom snu se bude, sunce počinje da nas obasjava svojim zracima, dok je odlazak u prirodu rezervisan za nabiranje različitih lekovitih čajeva i biljaka. Tu je, naravno, i leto koje svi s nestrpljenjem isčekujemo. Radujemo se moru, toplim danima koji dolaze, ranom buđenju i kasnim satima, druženju sa prijateljima uz sladoled i dobru hranu. Na kraju nam stiže jesen, doba u kojem priroda počinje da pušta sve od sebe, lišće počinje da menja boju i opada i dani postaju sve kraći.
Međutim, priroda ima i svoje tajne, u celoj svojoj lepoti ipak želi da nam otkrije i prepriča svoja dublja značenja.
Neraskidiva veza naših organa sa godišnjim dobima
U tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM) često se primećuje pominjanje prirode u vezi naših unutrašnjih organa. Majka priroda je toliko perfektna, bez grešaka i u svojoj lepoti besprekorno funkcioniše. Ukoliko bismo i sami pratili taj prirodni period i preneli ga u svoju svakodnevnicu imali bismo mnogo koristi.
Slediti prirodu značilo bi doprinos sopstvenom zdravlju, pronalasku sebe, svoje vizije, dubljeg životnog značenja, mira u duši i još mnoga toga.
Zima
TKM zimu povezuje sa elementom vode i unutrašnjim organima kao što su bubrezi, polni organi, maternica i mokraćni kanali. Pored toga, zimu i element vode povezuju se sa našom životnom energijom, koja se, po TKM, nalazi u našim bubrezima.
Slabi bubrezi utiču na životnu energiju. Loša životna energija se negativno odražava na zdravlje, medjuljudske odnose kao i težnju u napredovanju na duhovnom nivou.
Šta bismo trebali da učinimo da do toga ne dođe?
Sve što treba da uradimo je da se oslonimo na prirodu i njene prirodne zakone. Ako se priroda u tom godišnjem dobu usmerava ka unutrašnjosti, povuče do same srži, to je upravo ono što bismo i mi trebali da uradimo.
Pored zdrave ishrane, koja je bitna u svakom godišnjem dobu, trebali bismo, koliko god je to moguće, da se povučemo u sebe i pronađemo svoj unutrašnji mir, jer samo tako naša energija može da se napuni, a naše misli srede.
Kad čovek zastane, tek tada može da se suoči sa samim sobom i da spozna ko je, šta stvarno želi, koji su njegovi prioriteti i šta mu je potrebno da učini da bi postao još bolja verzija sebe, u svim segmentima života.
Zima je godišnje doba koje nudi idealnu priliku za rad na sebi. Isto tako, u svakome od nas se bude strah i otpor. Zimi bismo trebali da zasejemo onakvo seme kakvo želimo da nam u proleće proklija.
Proleće
Kada je reč o ovom najčarobnijem godišnjem dobu, u prvi plan dolazi naša jetra, jedan od najbitnijih organa u našem organizmu.
Svi toksini koje je jetra preko zime sakupljala, spremni su da napuste naše telo. U TKM proleće je najbitnije doba za čiščenje jetre i izoštravanje našeg životnog fokusa.
Proleće je doba obnove, vizije i novih prilika.
U ishrani su najbitniji zeleni sokovi sa puno svežeg voća i povrća. Treba izbegavati nekvalitetne masti, mlečne proizvode, gluten, soju, alkohol, kukuruz i prerađeni šećer. To su namirnice koje usporavaju prirodan proces čišćenja jetre, a isto tako onemogućavaju jasan uvid u to šta bismo želeli da radimo u životu, tj. naše vizije.
Pojavljuju se prvi pupoljci kao svedoci toga da je priroda počela da se budi, a upravo to bismo trebali da uradimo i mi sami. U nama se prirodno budi želja da krenemo za nečim novim, želja za organizaciju postaje sve jača. Prepuštamo se veselju, radosti i trebali bih smo da unapredimo sebe.
Ako zimi nismo posejali zdravo seme, pronašli unutrašnji mir, proleće može da donese i ona neprijatna osećanja kao što su nemir, osetljivost, razdražljivost pa čak i depresiju.
Proleće nam donosi mnogo energije koju treba da iskoristimo u najbolje svrhe.
Leto
Leti nas priroda i sunce greju sa svih strana. Osećamo se najlepše, osećamo sigurnost i lakoću i sve brige prepuštamo zaboravu. Radujemo se dugim danima, cvrkutu ptica, hladovini i naša želja po uživanju postaje sve veća.
Svi ti osećaji bivaju u našem srcu. Srce je naš dom, naša sigurnost, i tamo je naše mesto.
Leto je doba najviše vladavine. Vrhunac svega. Unosi radost u naše živote i prelepu harmoniju.
Vatrena energija počinje da se budi u nama. Magnetizam postaje sve jači i on nam donosi svetlost i obilje.
Uživamo u lakim, svežim salatama i voću. Pijemo pića koja nas osvežavaju i puštamo da sve ide svojim tokom. Verujemo da se nalazimo na pravom mestu i želimo da taj trenutak traje zauvek.
Naše srce i energiju možemo ojačati tako što ćemo se što više kretati, vežbati, izlagati suncu i jasno izražavati naše misli i osećanja.
Jesen
Jesen je doba kad priroda počinje da se menja u hladnije boje. Lišće menja boju i počinje polako da opada, ritam se menja i polako sve oko nas počinje da se smiruje.
Ukoliko i mi taj prirodan proces primenimo u našoj svakodnevnici, to bi značilo usporavanje i našeg ritma, eliminisanja svega što nam više nije potrebno, i transformaciju svega što želimo da se promeni (uključujući i odnose).
U TKM najbitniji organi u tom godišnjem dobu su pluća i debelo crevo. Na energijskom nivou pluća su odgovorna za uravnavanje naše sposobnosti opraštanja, davanja i primanja.
Debelo crevo se u jesen povezuje sa plućima, i pored toga, najbitniji je organ izlučivanja toksina iz tela.
Creva su naš »drugi glas«. Od njih nam dolazi dobar ili slab osećaj.
Creva možemo da obnovimo sa namirnicama kao što je papaja, divljom hranom poput aloe vere, ili sveže ceđenim sokom od đumbira kojeg pravimo tako što ga dodamo u vodu sa sokom od svežeg limuna. Takođe, od velike važnosti su pažljivo odabrani probiotici, koje možemo naći i na sveže ubranom i neopranom voću i povrću.
Što više sledimo ritmu prirode to više harmonije i energije dobijamo zauzvrat. Ništa nije slučajno pa tako i sami periodi prirode i našeg bitisanja u njoj.
Ništa nije slučajno pa tako ni sami ciklusi prirode i našeg bitisanja u njoj. Nekada su naši preci bili više povezani sa našom drugom majkom, što ne znači da današanje vreme i način života treba da koristimo kao izgovor
za udaljavanje od nje. Šta više, prirodi bismo se u današnjoj žurbi i stresu trebali približiti još više. Ali, ništa ne raditi pod pritiskom! Svako od nas može da odvoji vreme za sebe i za rad na sebi. Jer, svesni ili ne, samo tako možemo poboljšati naš život, pronaći mir i sreću u stvarima koje nas obkružuju.
