Da li bi radije da ostaneš ili postaneš? Kako je kad nateraš sebe na iskorak iz svoje intime i pređeš prag zone u kojoj si bila bezbedna? Tamo gde si bila sama sa svojim mislima, iako neprijatnim, često agresivnim, teškim i napornim, ipak tvojim. Navikla si sebe na njih pa delite dobar deo dana, čak i onda kada ste okružene drugim ljudima i njihovim svetovima koji se mešaju sa tvojim…
A tamo… Uznemirenost ispod nasmejanog lica. Strah sa druge strane čvrstog i odlučnog hoda kojim gaziš sliku o sebi koju ne bi želela da drugi vide. Tuga iza planine u tvom pogledu, čiji si vrh upravo osvojila – rekao bi tvoj posmatrač i sagovornik nesvestan dubine ponora sa druge strane ovog masiva kojim dokazuješ snagu koju nikako da zaista spoznaš u sebi…
Čega još ima u tebi? Poneke besne psovke koju ni za živu glavu ne izgovaraš naglas, jer to ne priliči fino vaspitanoj ženi. Poneke kletve za one koji su na tvoj put nabacali trnje i kamenje kako bi svoj očistili pa onda pre svih do cilja. Pomalo gorčine jer nisu sva polja koja si zasejala nadom iznikla i nahranila dušu pa sad gladuje od izneverenih očekivanja… Osećanje nedovoljnosti, jer ma koliko se trudila, onaj do čijeg ti je mišljenja najviše stalo nikako da uvidi tvoju vrednost. Osećaj ugroženosti da ćeš i to što nazivaš svojim izgubiti zbog drugih jer uvek ima lepših, pametnijih, boljih… Panika, teško disanje, srce poludelo od straha jer nisi navikla na promenu, na rizik, na izazov i avanturu. Praznina… Ona najteža od svega, usamljenička i opaka, od koje se telo razboli a misli beže u senku i mrak. Je li to sve što živi u tebi? Pa to je tako malo, tako prolazno, tako promenljivo i lažno. Nemoj se ljutiti jer ti deluje da umanjujem sva ova osećanja u tebi. Samo želim da se podigneš iznad svega toga, da sa više tačke pogledaš na svoj a potom i ljudski život kao takav. Prolazni smo, promenljivi, često nesvesni, previše razmišljamo, a opet, previše slušamo druge, premalo gledamo u sunce a previše u senku koja ostaje za materijalnim stvarima.
Umiri se, udahni i zagrli sebe, prihvati sve to što je u tebi i ono što misliš da je tu a u stvari si ga izmislila jer si mu davala pažnju svih ovih godina. Zagrli celu sebe, to je sve što imaš, glavu da je ispuniš dobrim mislima, srce da njime udahneš svu lepotu svetu. Telo da preskočiš svaki svoj strah i dođeš do vrha sa koga ćeš videti neko sasvim novo prostranstvo. Budi u saglasju sa sobom, ne skrivaj ono od čega bežiš. Podeli to s nekim, sa parčetom papira ako ništa drugo. Sa belim platnom i paletom boja… iznedri iz sebe to što se nataložilo i udahnu slobodu!
Možeš Ti to, verujem u Tebe!
Znaš zašto, jer sam jednom odlučila da poverujem u sebe.
Naslovna fotografija: Pinterest
