U prošlom postu pisala sam o emocionalnoj pismenosti. Verujem da ove nedelje radiš vežbu koju sam predložila i da se prvi rezultati pojavljuju. Emocijice promaljaju glavu, polako, stidljivo, izviruju ispod naslage ignorisanja i potiskivanja, jel’ da? A ti ih pogledaš, nasmešiš se sa samopouzdanjem iskusnog poznavaoca i kažeš: “Zdravo, prijatnosti. Zdravo strahu. Zdravo i tebi melanholijo. Dobro mi došli.” Ako si, kojim slučajem, propustila prethodni post, možeš ga pročitati ovde i pridružiti se svima nama koji vredno vežbamo da prepoznajemo i imenujemo svoja osećanja.
Kada smo prepoznali svoje osećanje, imamo tri mogućnosti:
- Možemo implodirati (tj. potisnuti ga, izbeći ga ili se pretvarati da ga nema).
- Možemo eksplodirati (tj. destruktivno reagovati i bacite sve u lice sebi ili nekom, obično potpuno nevinom, subjektu).
- Možemo svoje osećanje odgovarajuće izraziti i učiniti konstruktivan korak ka rešenju.
Prečesto govorimo sebi da ne bismo trebali imati osjećanja (sva ili samo neka, za koja verujemo da su neprihvatljiva ili da su nam zabranjena). Isto toliko često verujemo da ne treba druge ljude gnjaviti razgovorom o svojim emocijama, jer, isto tako verujemo, razgovor o emocijama mora biti dosadan, emocionalno izazovan i mučan. Skloni smo samoprocenjivanju, odnosno sami sebe ocjenjujemo kao slabe. Bojimo se da ćemo se izražavanjem svojih osećanja previše otvoriti i otkriti i time postati ranjivi. Bojimo se i da pitamo druge kako se osećaju zato što ne znamo kako da se ponašamo ako nam se ono što čujemo ne dopada.
Da li si primetila koliko ljudi doživljava užasnu neprijatnost kada njihov sagovornik počne da plače? Ljudi, generalno, ne znaju kako da se nose sa izlivima emocija, ni svojih ni tudjih. I to je lako objasniti – nikada i niko nas nije naučio kako da izrazimo osećanja na prihvatljliv, iskren i konstruktivan način.
Dakle, recimo da odlučiš da izgradiš zdraviji odnos prema svojim emocijama. Šta dalje?
- First thing first – kome pričaš o tome kako se osećaš? Zavisi šta je svrha razgovora. Ako želiš da govoriš o emocijama koje utiču na tvoj odnos sa nekom osobom, onda treba da razgovaraš sa tom osobom kako bi razgovor rezultirao nekim dogovorom ili makar uzajamnim razumevanjem. Nema svrhe da pričaš sa svojom najboljom drugaricom o tome kako se osećaš sputano i zarobljeno u vezi sa dečkom. Ona će te verovatno razumeti i podržati, možda i dati neki dobar savet, možda ćeš se i ti za trenutak dobro osećati jer si istresla sve to iz sebe. Ali to je sve dobit kratkog daha, jer te ništa od toga ne vodi bliže rešenju problema. Sa druge strane, jako je dobra i korisna praksa izraziti osećanja koja su rezultat našeg unutrašnjeg (samo) govora. Baš kao i spošaljni dogadjaji, i naše misli mogu pokrenuti u nama različite emocije. Pitanje mudrosti i ispravnog, negujućeg odnosa prema sebi je dozvoliti sebi da govorim i o tim osećanjima. Za takve razgovore, pronadji svoju pouzdanu osobu. Najefikasnije je da pronadješ dobrog coach-a kome veruješ i koji ti odgovara po svome senzibilitetu. Po prirodi posla, coach je neutralan, dobronameran i uvek na strani svog klijenta. Coach nikad nema “hidden agenda” i uvek ima vremena da ti posveti svoju pažnju, u potpunosti. Ako coach nije opcija, onda su tu najbolja drugarica ili mama ili sestra ili neka druga osoba kojoj veruješ.
- Izaberi emotivno stanje iz koga započinješ razgovor. Nikad, ali nikad, ne počinji razgovor u stanju visoke emocionalne nadraženosti. Ponekad ti se čini da moraš da kažeš sad, odmah, da je to pitanje koje baš mora sad odmah da se razjasni. Veruj mi, nije! Fiziologija mozga kaže da visoka emocionalna nadraženost aktivira deo mozga zadužen za odbranu, pored velikih količina hormona koji se luče. To sve nas ometa u aktiviranju drugih delova mozga, koji su nam za razgovor o emocijama mnogo važniji i korisniji. Dakle, daj sebi vremena da možeš da artikulišeš dobar izbor reči koje najbolje ilustruju kako se zaista osećaš.
- U vežbi iz prethodnog posta, vežbali smo da izrazimo svoja osećanja prostim rečenicama. Sada je vreme da osiguramo da je svaka takva rečenica vrlo lična. Ono što osećaš i kako osećaš i zašto osećaš – sve je to samo tvoje. Osećanja su rezultat našeg unutrašnjeg procesa i niko nam ih ne može nametnuti. Zato rečenica tipa “Ti si me razočarao” nema mnogo smisla. Umesto “Ti” rečenica, probaj da se izražavaš samo “Ja” rečenicama. Dakle, prikladno bi bilo da kažeš “Razočarana sam.” Rečenice koje počinju sa “ti” sagovornik doživljava kao napad i uobičajena reakcija je da se brani. A to izaziva emocionalnu nadraženost i aktivira svu fiziološku reakciju koju sam opisala. Svadja i suze u najavi!
- Izražavaj intenzitet osjećanja. Neke reči ne samo da izražavaju emociju, već izražavaju i intenzitet osećanja. Izražavajući intenzitet, mi komuniciramo u kojoj su meri naše potrebe zadovoljene i podržane naše vrednosti i uverenja. Precizno uočavanje intenziteta neke emocije presudno je za pravilno razumevanje poruke koju naša osećanja šalju. Ako preterujemo ili umanjujemo osećanje, iskrivljujemo stvarnost i podrivamo efikasnost naše komunikacije. Dakle, možemo reći “Osećam se malo povređeno” ili “Izuzetno sam povređena”. Ili možemo da koristimo reči koje odredjuju intenzitet emocije, na primer “Osećam se: nervozno … iznervirano … besno “.
- Nakon što naučimo da koristimo pravu reč za svoje osećanje i njegov intenzitet, sledeći korak je da pozovemo naš analitički mozak u akciju, kako bismo jasno opisali situaciju koja je izazvala emociju. Ovde mi se čini važnim napomenuti da ne postoji ničija obaveza da se bilo kome pravda za svoja osećanja. Zarad olakšavanja odnosa sa drugim ljudima, ako želimo da se desi neka promena, važno je opisati zašto se osećamo tako kako se osećamo, uz puno uvažavanje da niko, pa ni mi sami, nemamo pravo da prosudjujemo osećanja. Olakšavamo sebi i drugima kada je naš jezik jasan, direktan i precizan. Kad su naše reči i naša neverbalna komunikacija konzistentne, zadobijamo poštovanje jer pokazujemo integritet.
No, kad je reč o izražavanju emocija, nije sve ni tako jednostavno ni tako lako. Dešava se da i pored najbolje namere, negde skliznemo, kontaminiramo iskren dijalog i ostanemo u nerazumevanju.
I eto teme za sledeći blog!
Do tada, za vaš uspeh!
Mila
Photo by Cody Engel on Unsplash
