Kada smo jasni sami sebi i kada shvatamo šta nam se dešava, tada vreme radi za nas. Od kad se rodimo prolazimo kroz razne faze i okolnosti se menjaju. Nekada smo previše umorni i čini nam se ne možemo više izdržati i da sve što smo do sada napravili ne znači ništa. Ali to nije istina. Taj momenat je poziv da odmorimo jer umoran čovek odlazi u mentalno polje i nije u stanju da se aktivira i napravi promenu, već nastavlja da se kreće po ustaljenom šablonu u krug.
Da li u tim trenucima jasno vidimo o čemu se radi ili dopuštamo da nešto drugo vlada nama?
Nešto što nismo mi, nešto što nam oduzima moć nad sobom, a zapravo mi tome nečemu dajemo moć.
Tada je potrebno da se svesno zaustavimo i isključimo sve na neko vreme. Da utišamo um, a oslušnemo šta nam govori naš unutrašnji glas. Tada trebamo da zagrlimo sebe i postavimo sebi pitanje kako se zaista osećamo i šta tačno stoji iza toga.
Vrlo je bitno da budemo iskreni sa sobom i da stvari nazovemo pravim imenom. Vrlo je bitno da budemo fleksibilni sa sobom i da sebi damo vreme za rast i razvoj.
Naše emocije su naša personalna navigacija
Ne treba brkati pojmove i čučati u zoni (ne) komfora samo zato što smo trenutno zbunjeni ili uplašeni. Zaista je sve to trenutno i normalno je da se tako osećamo. Taj trenutni status nam ukazuje u kom pravcu treba da idemo, a ne da nam to stanje bude krajnje odredište.
Naše krajnje odredište je sloboda, a ne bolest
Potrebno je da sebi vratimo moć i skoncentrišemo se na sadašnji trenutak.
Jasnovidost svojih misli treba negovati i poštovati tako što se vraćamo sebi kad god uđemo u novu fazu.
Razvrstamo misli, posložimo stvari, prepustimo se toku uvažavajući svaki momenat, jer u tim trenucima isceljujemo neku emotivnu ranu, neko emotivno sećanje.
Naše reakcije su odraz odnosa koji gajimo prema sebi
So na ranu sami sebi sipamo i odgovorni smo za svaki svoj postupak, ali ako se i to desi, opet je to isključivo poziv da zastanemo i pružimo sebi ljubav i podršku, a ne da sebe osuđujemo ili omalovažavamo, jačamo Ego ili da se istresamo na drugima.
Potrebna je hrabrost, da bismo bili nežni prema sebi.
Aleksandar Imširagić
Kada smo svesni i nežni prema sebi, tada smo gospodari svojih misli i svog dragocenog vremena. Tada postojimo i slavimo svaki momenat bez obzira u kojoj smo fazi, jer su naše faze razvojne i zahvaljujući njima rastemo i upoznajemo čarobni svet u nama i oko nas.
