Hajde da mi odrasli pokažemo deci koliko je učenje lepo

Jedna od tema o kojoj se danas puno i obimno piše jeste proces učenja kod dece svih uzrasta. Svakodnevno učimo i mi i deca, nekada nismo ni svesni koliko toga smo naučili u samo jednom danu. Nasuprot tome nekada učenje može da predstavlja napor pogotovu kod dece. Većina roditelja želi da deca na što lakše načine zavole proces učenja i bolje napreduju u obrazovnom razvoju. Danas zahvaljujući internetu samo jednim klikom možemo da otvorimo čitavu paletu metoda učenja kod dece. Veliki broj psihologa, pedagoga, lekara, vaspitača i roditelja izneli su svoja znanja i iskustva kroz tekstove, forume, savete .

Šta roditelji najčešće urade sa informacijama do kojih dođu na internetu ?

Kada roditelji krenu da primenjuju neke od saveta koje odaberu a sve sa ciljem da dete postigne bolje rezultate u učenju dešava se da se suoče i sa neuspešnom primenom istih. Iz pokušaja primene jedne metode ulaze nestrpljivo u drugu, iz druge u treću, i brzo stignu do obeshrabrenja i nesigurnosti, kao i do uverenja da njihovo dete ima problem a sve zbog toga pošto očekivani internet saveti nisu upalili a tako su dobro napisani i izgledaju tako lako primenljivi u vaspitanju. 

_{„Svoj deci je potrebno malo pomoći, malo nade i neko ko veruje u njih.“}

Pročitajte još jednom citat Medzik Dznson. I još jednom. Mnogo pomoći umanjuje samostalnost kod dece. Mnogo saveta, mnogo metoda mogu izazvati opterećenje i zamor. Sama deca često počinju da doživljavaju učenje kao napor, i kreću da ispoljavaju otpor prema usvajanju novih znanja. Učenje se pretvora u obavezan zadatak koji se mora ispunjavati u jedno veliko opterećenje. Ja to stanje u kojem dobijemo udružene otpore prema učenju, niz neuspeha, nisku motivaciju za uvođenjem promena i indolentnost zovem akutno uklještenje intelektualnog rasta . O tome kako ga lečim pokušaću da objasnim u tekstu koji sledi.

Već petnaest godina unazad  jedno od najčešćih pitanja koje mi roditelji postavljaju u psihološkoj ordinaciji jeste sledeće: “Kako da motivišem dete da više i redovnije uči ?” ili kažu: “Moje dete nije zainteresovano za učenje, ja ne znam kako da ga nateram da sedne da uči, verujte mi sve sam probala.” Kada ja pitam roditelje da li oni tokom radne nedelje uče neke određene njima odgovarajuće sadržaje pred decom oni me začuđeno pogledaju, i uglavnom konstatuju da su završili sa svojim obrazovnim razvojem, naglašavajući da su došli zbog dece a ne zbog sebe. Uporno ističu da su pokušavali da uče sa decom na više načina ali da nisu zadovoljni rezultatima koje su postigli.

Najteža stvar sa kojom se deca danas suočavaju je to što uče manire, a da ih nigde ne mogu videti.“ – Fred Aster-

Ako na učenje pokušamo da gledamo kao na manir korak smo bliže ka rešavanju problema. Deca koja imaju otpor prema učenju u većini slučajeva  nisu imala prilike da svesno vođena sopstvenom radoznalošću posmatraju svoje roditelje kako uče. Viđala su roditelje kako čitaju knjige, rade sedeći za svojim kompjuterima, konsultuju kolege oko poslovnih zadataka ali nisu videla ono najvažnije kako roditelji stiču nova znanja. Smatram jako važnim da svi roditelji koji žele da razviju radne navike učenja kod svoje dece  odaberu neke oblasti iz kojih žele da stiču nova znanja, naravno shodno njihovim potrebama i interesovanjima.

Te oblasti mogu biti  stručni sadržaji za polaganje stručnog ispita, sadržaji koji su potrebni za polaganje vozačkog ispita, usavršavanje nekog stranog jezika koji će im koristiti u poslu i svakodnevnom životu, ili sadržaji vezani za profesionalno usavršavanje u skladu sa potrebama njihovog radnog mesta. Takođe roditelji mogu da uče  iz tematskih oblasti koje obuhvataju njihove hobije i njihovu kreativnost. Pored svega nabrojanog roditelji mogu da uče sadržaje koje žele da prenesu deci, da sednu i rešavaju neke zadatke iz matematike, obnove gradivo vezano o pojedinim životinjama, biljkama,  nauče neku pesmu koju će kasnije deci recitovati i slično.

Važno je deci pokazati kako se uči sopstvenim primerom, uz sve to deci staviti do znanja da je učenje važna prijatna aktivnost, i da spada u svakodnevne korisne radnje kojima negujujemo sebe kao što je pranje zuba, spremanje doručka, oblačenje, sređivanje sobe… Ništa nije manje korisno deci objasniti kako nova znanja olakšavaju roditeljima da svakodnevno funkcionišu, na primer učimo španski jezik  u periodu od tri meseca i spremamo se za odmor koji ćemo provesti u Barseloni. Svaka nova reč koju naučimo na španskom olakšaće nam boravak u tom divnom gradu. Tako učenje postaje ne samo navika već i svakodnevna potreba koja kada je potkrepimo unosi osećaj ličnog zadovoljstva i svesnost o tome da učenje doprinosi rastu. Što više učimo, više rastemo zar ne ? 

Učenje pred decom i sa decom je jako korisno, roditelji tako svojim primerom pokazuju  da učenje  ne predstavlja proces moranja u vaspitno-obrazovnom sistemu i uopšte u životu već da predstavlja prosec  napredovanja i olakšanja koje donosi lično zadovoljstvo i sigurnost. Ako dete na ranijim uzrastima (od treće do sedme godine) počne da doživljava svako novo znanje kao radost nove navike koje razvija će biti mnogo lakše. 

Takođe se dešava da neki roditelji uče pred decom ali da deca ne obraćaju pažnju na njih dok to rade. I to je u redu da deca ne obraćaju pažnju na to kako roditelj uči, ali nije u redu da decu ne podstaknemo da saznaju, da im ne objasnimo šta radimo pre nego što krenemo sa učenjem, kako se pripremamo, da im približimo razloge zašto učimo i šta postižemo ukoliko steknemo  novo znanje i koje su koristi od njegovog sadržaja. Dete će kroz taj vid razgovora jasno shvatiti da je njegova glava skladište novih znanja koje uvek nosi sa sobom i po potrebi koristi u određenim situacijama . 

Zato kada roditelji dovedu decu kako bi stekli radne navike i zavoleli učenje ja ih zamolim da odložimo taj način. Ponudim roditeljima drugu opciju da prvo radim sa njima kako bi oni krenuli sa učenjem u vremenskom periodu od mesec dana ali tako da deca mogu da ih posmatraju dok to rade. Motivišem i podstičem roditelje da krenu sa uvođenjem promena, dakle sa učenjem, na primer stranog jezika ili već neke druge oblasti koja im je potrebna i da krenu da uče tako da deca mogu da ih prate , da se uključuju, zapitkuju, i krenu da kradu znanje od njih.

Jako je važno da deca jasno prepoznaju osećaj radosti kod roditelja u procesu učenja. Dovoljno je da roditelji uče dva do tri puta nedeljno oko sat vremena ili sat i po i da dozvole deci da ih posmatraju dok to rade. 

Jednom nedeljno pratim kako roditelji napreduju kroz proces učenja i uglavnom ih podstičem da se oslobode u emotivnom smislu, da osete i pokažu ushićenje i radost kada nauče nešto novo. Važno je da te emocije pokažu deci. Učenje postaje prava poslastica, a deca se samostalno uključuju. Radoznalo zapitkuju, ispituju i pokazuju želju da znaju više.

Kroz taj period od mesec dana roditelji počinju drugačije gledaju na proces učenja kod dece, samostalno menjaju svoje pristupe, postaju strpljiviji, kreativniji, koriste svoje snage kojih nisu ni bili svesni, počinju sa decom zajedno da uče, i ono najlepše postaju srećniji i roditelji i deca a sukoba i nerviranja oko učenja je sve manje i manje. Uzajmno se pohvaljuju i postaju više bliski a odnos poverenja zajedno sa količinom znanja raste.

“Da biste osvojili dečiju pažnju, morate mu posvetiti i svoju. Roditelji često zapadaju u rutunu, a rutina je glavna prepreka razvoju kreativnog mišljenja i koncentraciji. Ukoliko i sami niste spremni da budete prisutni i fokusirani, ne možete to isto očekivati i od deteta. !” – Zorica Žarkov –

Zorica je sjajno to rekla, zar ne ? Dragi roditelji toplo vam preporučujem da probate u manjoj meri da se orjentišete na informacije sa inetrneta, a dadozvolite sebi da vas u većem obimu vode vaša deca kroz procese učenja, vaši osećaji, vaša i detetova interesovanja i vaša ljubav prema novom znanju. Budite nežni, strpljivi, i pokažite zahvalnost i poštovanje prema sadržajima koje učite ali i prema vama samima.

Neka sticanje novih znanja postane vaša privilegija i vaša radost. Budite zahvalni zbog svakog sadržaja koji stičete. Opustite se, odaberite oblasti koje želite da savladate a deca će posmatrajući vas i sama krenuti da uče. Učite, glasno, podvlačite, bojite, pravite beleške, crtajte, neka deca čuju i vide kako vi postajete bogatiji novim znanjima. Neka deca prvo nauče da učenje zahteva određeno vreme, neka vide da se oko nekih sadržaja mučite, neka vam se smeju zbog toga, važno je da shvate da svaki napor pruža rezultat i osećaj uspeha . Ponavljajte gradivo stotinu puta, otpevajte neke reči, dajte deci mogućnost da uče sa vama, i da ocenjuju vaše rezultate, da zajedno sa vama uživaju u njima.

Dozvolite deci da se smeju dok učite vi i dok uče oni, dozvolite im da prave kreativne nerede, da umesto Njutnovog zakona nacrtaju Njutna onako kako ga zamišljaju, neka njihova radoznalost i mašta bude osnova za njihovo učenje. Maštajte i vi sa njima. Pratite ih i usmeravajte, tragajte za anegdotama o oblastima koje savladavate, igrajte se, odvaljujte se od smeha!

Napravite tablicu množenja od plastelina, pravite “puzle od lekcija”, otpevajte neke definicije dok vozite bicikl sa decom, idite u prirodu na neki izlet i preslišavajte se dok sedite na travi i jedete ukusno voće. Dozvolite deci da uče svuda , na svakom mestu a ne samo u svojim sobama i za radnim stolom. Ne ograničavajte proces učenja , oslobađajte ga, neka raste i neka postane sastavni pratilac razvoja dece, na svakom mestu, neka se učenje kreće zajedno sa decom i sa vama.

Za samo mesec dana osetićete koliko je učenje postalo lakše i ozbiljnije nego što je bilo,  kako za decu tako i za vas  a ja ću strpljivo čekati  da mi  javite rezultate koje ste postigli.