Dobrodošli u Brankovu bajkovitu zemlju medveda, leptirova, ježeva i najboljeg čovekovog prijtelja, psa – naravno. Branko Ćopić otvara oči svojom satirom za odrasle, ali deci pomaže da bolje vide žmureći, dok sanjaju i maštaju o avanturama, svakojakim čudima i fantastičnim bićima uživajući u njegovim pričama i romanima… Tvorac je zlatne bajke o ljudima, magijom reči iscrtava prostor za lepše detinjstvo, puno čarolije i dobrote kao načela svega. Piše iz potrebe da decu uveseli, dajući im alate za maštovitiji i vedriji pogled na svet oko njih. Ako ste oduvek maštali da obiđete svet u društvu omiljenog antijunaka srpskih narodnih bajki, pri tom noseći durbin, udicu, mrežu za leptire, zvezde padalice i naravno četkicu za zube, onda je idealna knjiga za taj fantastični let zbirka priča Branka Ćopića – Ispod zmajevih krila.
Sjajno društvo u najavi, zar ne? Za vaše mališane sa kojima biste da krenete put avantura, jer ovaj prikan je uvek oran za let i čuva mesto za one hrabre male putnike koji znaju da taj durbin nije običan, da ta udica služi za snovolov, mreža je za leptire koji su bili strpljivi i od gusenice prešli u krilata divna stvorenja, i za one koji zvezde ne jure jer znaju da ako dugo gledaju u njih, one se same približe, pripitome.
Taj durbin koji ćete dati svom mališanu u ruke otvoriće mu i približiti mnoga prostranstva, jasnije će videti sva čuda i poverovati u njih, ali će mu i svakodnevne stvari postati zanimljivije gledajući kroz to magično staklo. Malo će bolje sagledati i ono o čemu sanjamo, maštamo, kako nastaju izumi, šta muči svakog čoveka i kako je divno kad možeš da vidiš ono što drugi ne vide, samo zato jer si poverovao u velikog zelenog zmaja i pružio mu ruku prijateljstva! Za one koji veruju u čuda ona su jasna kao na dlanu, mačkove mi pređe, što bi rekao Branko Ćopić!
Šta se desi kada pismo ne dobije pravu i jasnu adresu – avantura na vidiku! I kako uopšte nastaju pisma, kome se šalju i gde su danas? Možete sa svojim detetom napisati jedno i poput Zimskog leptira iz priče Čudnovat svjetski putnik, koji je stavio adresu – moj djed, adresirati na primer mom najboljem prijatelju! Malo duhovite zabune među odraslima nije na odmet! Poštar se zbuni pa pismo odnese do svog najboljeg druga, ili mu nekim čudom ispadne na ulici i onaj ko ga podigne onda odnese svom najboljem drugu ali mu na putu pismo uzme neko ko je pomislio da je pismo za njega… Ludo, zar ne! Šta je sve snašlo pisamce iz priče i ko je na kraju dobio čestitku za stoti rođenadan možete otkriti čitajući ovu sjajnu priču! A možda se ono vaše pisamce vrati pošiljaocu, to jest vama, jer adresa nije precizirana. Onda dobro razmislite o poruci, možda treba da shvatite najzad da ste sami sebi najbolji drug i da tek kada sebe volite i uživate u tom društvu, možete biti sjajan prijatelj i drugima.
Najnestvarnije putašestvije od severnog do južnog pola, preko brda i dolina, vodom i kopnom! Saznaćete kako se to ćirilica našla u društvu poznavaoca hijeroglifa, gotice, arabice i klinastog pisma i bila od ključnog značaja da pismo stigne do prave adrese.
Prepustite se “vetru poštaru” i verujte da će vaše želje stići na pravu adresu.
Da li ste već pričali svom mališanu o Čiča Zimonjinim smicalicama mladom dečaku bez brade i bosih nogu koji se zove Proleće? O tome kako sunčev moljac uporno jede Čiča Zimonjinu bundu pa se on muči da je oplete mrazovim koncem, ali bezuspešno jer je vetar Jugo već poderao ogrtače po bregovima i sada su ovaj ledeni čiča i njegov pomoćnik – vetar Severacobrali lubenice. Da li je moguće da nekom ljubičice ne mirišu nego smrde?! Pa vidite, moguće je, kod Čiča Zimonje, ali zašto? Zgodan način da to pitate svog klinca dok zajedno čitate! I kako detetu objasniti šta je to prošlost, možete baš putem Brankove priče o doživljajima jednog čvorka koji je i sam na neobičan način to otkrio, tražeći grožđe.
Ako želite da saznate kojim se to danima prodaju zjala i zašto psi zavijaju na mesec, odaću vam tajnu koju sam saznala iz priče Zemlja Bajki. To psi molećivo traže od dragog Meseca da im otrkije put do Psećeg čarobnog sela. Jer jedino još mesec zna tu putnju koja se psima ukazuje samo u snu. Saznaćete da je do te zemlje moguće doći samo ako ste dobrog i hrabrog srca kao naš Šarov. On je uprkos strahu ostao u mračnoj šumi da bi zaštitio slepca kog je čuvao.
I ne verujte šumaru kad kaže da je stabla u šumi iščupao jak vetar, ne, ne, to je delo samog Zmaja, isto kao i požari u toku leta – on to pali drveće svojim vatrenim dahom dok šeta umoran od vrućine. Grmljavina? – ma dajte, molim vas, ne znate li da su to koraci zmaja dok odlazi u svoju pećinu kako ne bi pokvasio divnu zelenu krljušt. Najneočekivaniji događaj u priči je susret zmaja sa avionom! Zamislite, zmaj se u-pla-ši-o! Taj naš hrabri zmaj zadrhtao je kao miš pred mačkom!
A da li ste se nekad pitali kako bi bilo zaposliti zmaja, jer on ostaje bez posla – promenilo se vreme, više ih se niko ne boji! Izgubio je svoju svrhu i sad traži posao u Brankovoj priči. Maštajte o čudnoj šumi u koju uđete golobradi a izađete i sa bradom i sa brkovima, tu živi učitelj koji nikako da nauči da bude strog prema đacima, ali je ipak uspeo da jednog nevaljalog Pericu vrati na pravi put. Mesec kod Branka postaje najbolji prijatelj usamljenoj deci, i čestita im rođendan. Koliko je ljubav važna i kako najbolji talisman jeste ono što nam daruju ruke koje nas vole, pa steknemo hrabrost koja spašava svet! Za kraj sledi Brankova izokrenuta priča koja pomera granice mašte, logike i stvarnosti na jedan smehotresni način koji garantuje odličnu zabavu i pokreće decu da i sama upregnu maštu i kreiraju lude priče bez kraja.
Da se vratimo našem Zmaju sa početka. Nećemo ga zaboraviti, iako znamo da ne postoji, zažmurićemo ponekad na jedno oko i praviti se da smo se silno uplašili, ma i same njegove senke, ako treba! Vratimo ga detinjstvu, tu gde pripada, pričama, bajkama, pesmama. Mnogo je lepše ponekad posmatrati sve na taj dečiji, bezbrižniji način, zar ne?
Fotografije: Facebook stranica Dobrosav Bob Živković
