Zašto nas toliko plaši ono što drugi o nama misle, zašto nam toliko teško pada? Zašto nam pohvala liči na pojas za spasavanje? Zašto nas to pitanje dotiče u samu srž?
Ovo su samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovor ako se odlučite da pročitate „Veliki iskorak“. Autorka knjige, Tara Mor, kroz mnoštvo zanimljivih primera i ličnih iskustava, jasno ostvaruje svoju misiju osnaživanja žena i pomeranja njihovih granica. Najbolje smo motivisani kada čujemo priče sa kojima možemo da se poistovetimo. A ono na šta nam čitanje ovog štiva skreće pažnju je upravo to – motivacija da iskoračimo iz okvira u koje smo ukalupile same sebe ili u koje nas je društvo ukalupilo. Svojim delom šalje poruku o važnosti vere u sebe, ideje i mogućnosti, kao i hrabrosti da se odvažimo i uradimo ono o čemu maštamo.
Ono što je kod mene probudilo radoznalost jeste pitanje pohvala i pokuda. Verujem da nam se svima desilo da upadnemo u ovu priču. „Šta će reći drugi ljudi?“ rečenica koju smo se svi zapitali u nekom trenutku života i koja nas je uz određenu dozu straha sprečila da prihvatimo izazove, budemo odlučne i ostvarimo svoje zamisli. I ne mogu a da se ne zapitam čiji život onda živimo? Očekujući mišljenje drugih ljudi zaboravljamo na sopstveno i ono što je nama važno. A zbog nečega što nam je neko rekao, bilo da je kritika ili pohvala, ostajemo zarobljeni u tome. Ishod je uvek isti, osećamo strah koji nas parališe i ograničava u slobodnom kretanju.
Neko sam ko sa kritikama ume da se nosi, mada sam upadala ponekad u zamke istih, koje su me, priznajem, ostavljale obeshrabljenom. Čitajući knjigu kada sam došla do dela „U kandžama pohvala i pokuda“ pomislila sam zašto kandže pohvale? Kako pohvala može da me ograničava? Zar ne utiče pozitivno na nas kada su reakcije drugih ljudi pohvalne za nas? Međutim, priča o istim ruši moje pretpostavke i shvatam da me više puta sabotiralo upravo to što želim svima da udovoljim, što je gotovo nemoguće. Iščekujući pohvalna mišljenja različitih ljudi i udovoljavanje svima ume da bude iscrpno i da dovede do tačke odugovlačenja. Ostajemo da tapkamo u mestu. Da sam iste prevazišla govori činjenica da upravo sada pišem ovaj tekst i radim to iz čiste strasti, pišem za sebe. Prihvatam sva mišljenja, ali jasno je da ne zavisim od njih.
„Da bismo istinski pravile velike iskorake u životu, moramo da se oslobodimo kandži pohvala i pokude – da više ne zavisimo od pozitivne reakcije drugih ljudi, ili od straha zbog njihovog neodobravanja.“
Tara Mor priča o pet principa koji nam pomažu da se oslobodimo iz kandži pohvale i pokude:
Prvi prncip: reakcija drugih vam ne govori ništa o vama; govori vam više o onome ko reaguje na vas.
Kada ovo razumete, osećaćete se zaista slobodno da iskoračite u svet vaših ideja i realizujete ih. Bitno je da osvestite istinu da povratne informacije koje dobijate ne govore ništa o vama, da ne treba da utiču na vaše samopuzdanje ili vas uvere da niste dovoljno dobri u tome što radite. One ne govore o vama, vašim vrednostima, ko ste i kakvi ste. One govore jedino o osobi koja reaguje na vas, ukazuju na činjenice o njihovim mišljenjima i sklonostima. Naravno da ovo ne znači da povratne informacije treba da ignorišemo. Znajući ovo, pokušajte da povratne informacije okrenete u svoju korist. One su bitne, ali samo kao pokazatelj jesmo li ili nismo doprli do drugih ljudi, u zavisnosti od toga šta nam je cilj. Mogu nam biti od pomoći da razradimo načine na koje možemo da dopremo do ljudi do kojih želimo da dopremo. Sve je u pravom načinu sagledavanja informacija koje dobijamo.
Drugi princip: prihvatite povratne informacije koje su vam strateški korisne, a ostalo odbacite.
Da nam povratne informacije mogu biti korisne uvideli smo u prvom principu. Kod drugog principa stvar je u integrisanju informacija. S obzirom da svi volimo da pitamo druge za mišljenje i čujemo savet, nisu sve informacije značajne da bi ih integrisali u svoj rad. Kako znati koje su nam korisne? Tara navodi da je rešenje u tome da uvek postavljamo pitanja koja će nam dati odgovor koje su to povratne informacije koje treba da uključimo u svoj rad da bi delotvorno postigli svoj cilj, kao i koje to infomacije neće uticati na našu delotvornost pa možemo da ih zanemarimo. Odlučite se uvek za one informacije koje obogaćuju vašu ideju i ne uključujte povratne informacije svih ljudi. Važno je da znamo koga želimo da zainteresujemo i čiju reakciju želimo da čujemo.
Treći prncip: žene koje pucaju na visoko budu kritikovane. I tačka.
Šta god da radite bićete izloženi širokom spektru rakcija. I pozitivnih i negativnih. Kritike su neizbežne, ali je poenta da ih ne doživljavamo kao nešto što ukazuje na problem, već kao sastavni deo posla. Ne pokušavajte da ih sprečite, prihvatite ih ali bez značaja i zavisnosti.
Četvrti princip: kritika boli kad odražava ono što i sami verujemo u vezi s nama.
U ovo sam se i sama uverila više puta. Ono smo u šta verujemo da jesmo. Ukoliko se kritika poklopi sa tim uverenjem zaboli nas i u potpunosti onesposobi. U suprotnom kritika na nas ima manje uticaja ili uopšte nema. Tada ne slušamo ko nas kritikuje, već osluškujemo bol koju nam kritika zadaje. Najviše nas pogađaju one kritike koje odražavaju negativno mišljenje koje imamo o sebi. Bitno je da shvatimo da bol koju osetimo zbog kritike ne odnosi se na spoljašnji doživljaj već se tiče naše unutrašnje realnosti. Uvek možemo sebe da preispitamo zašto nas kritika toliko boli, šta nas u nama čini takvima. Saznavši odgovore imaćemo moć da menjamo sebe i sopstvena uverenja. Kada je reč o pohvalama, princip je isti, dok same ne poverujemo da smo u skladu sa njima, ne možemo ni da verujemo kada nas drugi pohvale.
Peti princip: upitajte se: Šta mi je važnije od pohvale?
Princip zasnovan na tome da se prisetite šta vam je važnije od pohvale i želje da se nekom svidite. Radite stvari kako bi bile ispunjene sobom i kako biste se samoizrazile. Neka vam to budu prioriteti, a ne iščekivanje mišljenja drugih ljudi. Radite stvari zbog sebe.
Ukoliko ste se osetili da ste rob pohvla i pokuda radite na njima i slušajte sebe kako biste smelo i slobodno živeli svoje snove, bez straha o mišljenju drugih ljudi. Oslobađajuće je.
