Ponekada nam se čine bremeniti ovi naši koraci na (ne)poznatom zemaljskom prostranstvu, stoga je neophodno kad kad pružiti sebi nežnost. Na prelaznim stranicama knjige života, možemo čitati iste a samo raspoznati slova i po koju reč, izgubiti suštinu priče i ispustiti njen tok iz naših ruku. Uprkos ponekim nesvesnim i ustaljenim koracima koji nas, sami nekuda vode, vrata za ljubav prema sebi uvek ostaju odškrinuta za ljubav da prođe. I za sunce da obasja prostorije našeg sopstva, odagne ustaljeni vazduh i provetri neophodne sobe, hodnike i predvorja života.
Kada sebe uhvatim da sam zastala u nekom predvorju sopstvenog bića, pomalo izgubljenog pogleda… Kada ne pitam sebe kako sam ili kuda želim da se uputim osećam da je vreme da pomazim svoju dušu, tek da bih je prodrmala iz usnulog sna svakodnevnice…
S tobom ću podeliti nekoliko koraka koje činim a koji dođu kao hladna voda neophodna da me umije i razbudi u već postojanoj automatskoj budnosti i dolije na dodeljeni dan iskrice življenja…
Ovde se radi o jednostavnim sitnim rečima, mantrama ili postupcima koji ne iziskuju mnogo vremena za činjenje niti ikakvu opremu. Samo je potrebno da ih se setiš, oblikuješ po svojoj meri i primeniš onda kada je svaki dan isti, kada dan prestaje biti Dan.
Pomiluj svoj srce
Jedan od najsitnijih koraka koje možeš da uradiš za sebe u trenucima nemira ili nezadovoljstva i tegobe, jeste da samo pomaziš svoje srce. Dva, tri puta. Da li drugaru uputiš zagrljaj kada je tužan, ili uhvatiš za ruku člana porodice, zašto ne bi onda učinio nešto i za sebe? Ja se samo pomazim po srcu onda kada želim da se utešim a isto tako i kada me oblije trenutak radosti. Na taj način možemo pozdraviti tren koji se oblio oko nas i uputiti iskrice spokoja ili radosti sebi u zavisnosti od predznaka samog trena. Kada se osećamo zahvalno možemo sebe pomilovati po srcu ili pak tužno. A isto tako možemo pomilovati svoje srce da bi se osećali zahvalno. Od srca kreće dosta toga zar ne, onda možemo i da vratimo srcu tako što ćemo ga pristićima zahvalnosti pomilovati. Nije potrebno mnogo da bi nas kasnije ono utoplilo. Ako još i na koji tren zadržimo ruku na njegovo mesto dobijamo podsetnik kroz otkucaj da smo živi. Da li onda postoji nešto značajnije od nas samih da se podsetimo kako negujemo našu dušu. Samo pomiluj svoje srce i rukom i umom.
That breath you just took. That’s a gift.
Čar dana
Ovo je nedavna vežbica koju sam uvela na svoj spisak mini postupaka. Svaki dan donese poneki čar, zar ne? I u tome je i lepota života, što se sastoji od raznovrsnih momenata. Na toj paleti trenutaka možeš da izdvojiš sebi jedan koji ti je dirnuo srce ili doneo osmeh na lice. Veoma lako možemo da dovedemo u našu svakodnevnicu monotonost i da se ne prisetimo nečega što smo dotakli ili što nas je dotaklo. Ma koliko sitno ili krupno nešto bilo u sebi nosi određenu dozu značenja a i moći da dirne naše sopstvo, zato možemo i mi da od običnog trena napravimo neobičan, umesto samo da zapažamo šta nam dan donosi. Šta to čarlija u tvojim nitima života, otkrij pitajući se koja to čar leži na tvome dlanu sada?
“Life is not a dress rehearsal. Everyday, you should have at least one exquisite moment.” – Sally Karioth
Ljubazno i hrabro
Ovo je takođe još jedna novina koju sam uvela, čuvši je od prijateljice. Ponekada mi je neophodna kap hrabrosti da nastavim čvrsto ka daljim akcijama. Momenat pred ispit, kliknuti dugme sent, vozački ispit i još milion sitnica koje znatno mogu isrcpeti energiju iz nas… Zato sebi kažem Ljubazno i hrabro – mogu nastaviti dalje. Ljubazno i hrabro u nove poduhvate. Kroz ove reči šaljemo sebi i ljubaznost i nežnost, da je u redu podsetiti sebe da nam je potrebna hrabrost i kroz nju uputiti pogled ka onome čemu stremimo. Ponekada ova mantra može da ulije strpljenje, kroz reč ljubazno možemo da se podsetimo na tuđe priče koje žive i drugi ljudi i budemo ljubazni prema njima i strpljivi jer ne znamo koje reči su ispisane u njihovim poglavljima. A veoma lako možemo da ne želimo da imamo strpljenja. Na ovaj način možemo sebi doneti povetarac mira, zastati pred ishitrenim pomišljajima i ljubazno i hrabro okrenuti se sebi. Pa da li misliš da možeš ljubazno i hrabro da koračaš dalje?
“When I dare to be powerful, to use my strength in the service of my vision, then it becomes less and less important whether I am afraid.” – Audre Lorde
Potapši se po ramenu
Kada smo već okrenuti ka unutrašnjosti, da li pohvaljujemo sebe u dovoljnoj meri? Pre sam uvek potapšala sebe po ramenu samo kada bih ostvarila dovoljan broj stvari kojima bih se ponosila. Povezala sam pohvalu i zasluge sa količinom. Ne kvalitetom. Baš smešno zar, ne? Sada se češće tapšem po ramenu i pružam sebi zagrljaj jer nemam mišljenje da sam vredna ako radim nešto, znam da sam vredna i kada ne radim ništa. Nemoj da čekaš da budeš dostojan nečega da bih se pohvalio i da bi sebi pružio osećaj vrednosti, budi sebi najveća podrška tako što ćeš da se zagrliš, da aplaudiraš sebi i da se potapšeš po ramenu u onom trenutku kada nema cilja na vidiku uopšte. Budi tu za sebe samo iz čistog razloga – da budeš tu za sebe!
Talk to yourself like you would to someone you love. – Brene Brown
Hvala, još molim!
Kada nam se dogodi željeni trenutak zašto ga ne bismo proslavili ovom mantrom – Hvala, još molim! Ovo za mene ne znači da sam sebična jer želim više, za mene ovo znači da sam još više zahvalna za ono što sam iskusila i za šta mogu da iskusim. Šireći zahvalnost dobijamo zahvalnost. A isto tako je zdravo spoznati da ko traži taj i dobija. Ove reči mi donose mir i utehu jer sam doživela nešto što sam želela a onda otvaraju put da još više mogu susresti svoje želje. Isto tako mogu da dolivaju i samopouzdanje da će sve one stanice koje imaš na putu života, biti obeležene tvojom stopom zbog zahvalnosti trenutnih koraka. U trenutku sreće, u tom trenutku odašiljemo iskrice zahvalnosti i za neke buduće momente. Zašto ih ne bismo priželjkivali ako smo toliko zahvalni za ove sadašnje?
„Mogu da budem ljut na Boga zbog onoga što nemam, ili zahvalan zbog onoga što imam“ – Nik Vujičić
3 stvari koje će ulepšati dan
Ovo je vežbica koju radim svako jutro i veče. Ujutru navedem 3 stvari koje bi bile divne da ih u ovom danu doživim, a onda uveče reflektujem šta sam to imala prilike da iskusim tog dana. Vežbica ujutru dodeljuje motivaciju da spremno krenem u akciju, a uveče zahvalnost za to što sam stigla da uradim ili doživim. Ne mora nužno da prožima element produktivnosti, već može da inkorporira samo one sitne momente u danu koje mogu lako da skliznu s uma – prve jagode iz bašte, omiljena pesma na radiju, sladoled uz prijateljski razgovor… Nije li neophodno da ovi trenuci obitavaju u prostorijama naše duše?
“Sometimes the smallest moments take up the most room in our hearts.” – Winnie the Pooh
Ovo su neki moji sitni koraci koje me dovode do sebe. Nadam se da će ti poslužiti i imati ih na umu. Koji su tvoji 1-minutni postupci za komfort duše?
Različito nam protiču dani, a isto se nosimo sa sobom ukoliko njima koračamo nesvesno! Zato možemo u tim danima pružiti sebi kratak dašak topline, milozvučne reči podrške i nepresušne minute ljubavi…
S originalnošću, Katarina
