Većina mališana može lako da nauči jezike i usvoji novo znanje u ranim godinama. Kako to postižu?
Deca bez sumnje veoma brzo razvijaju nove veštine, dok je odraslima potrebno i nekoliko godina da, na primer, nauče novi jezik. Da li je to zato što je dečiji mozak sposobniji da primi nove informacije?
“Obično kažemo da deca upijaju kao sunđeri i da imaju tu magičnu sposobnost da nove veštine uče brže od odraslih, ali postoje zablude. Kognitivni razvoj deteta zavisi od uzrasta i prirodno je da deca postižu lošije rezultate od svojih starijih vršanjaka u većini oblasti. Međutim, postoje trenuci kada im mladost daje prednost”, kaže za Live Science Debi Rejvenskroft, viša predavačica na Univerzitetu u Česteru u Velikoj Britaniji, koja se bavi razvojem dece u ranom detinjstvu.
“Ova prednost je u velikoj meri posledica neuroplastičnosti mozga – sposobnosti mozga da se menja na osnovu svojih iskustava. Neuroplastičnost je ono što deci daje sposobnost da vrlo brzo uče, nauče i, ako je potrebno, oduče se od navika, rutina i akcija”, objašnjava Rejvenskroft i dodaje da je ova sposobnost najbrža i najkonstantnija pre detetovog petog rođendana, kada se deca susreću i doživljavaju mnoštvo novih iskustava.
Sposobnost brzog učenja povezana je sa nekoliko oblasti, uključujući i plastičnost, iskustva deteta sa odraslima, okolinu i biološki nagon za istraživanjem. Detinjstvo je mesto gde deca provode svoje vreme sustižući sofisticirane sposobnosti odraslih, zaključuje Rejvenskroft.
Pročitaj i: 7 razloga da nikada ne preskačete priče za laku noć
Konkretno, usvajanje novog jezika je oblast u kojoj deca imaju ogromnu prednost u odnosu na odrasle. To je uglavnom zato što su već kao bebe sposobni da se prilagode ritmu i zvukovima koji se koriste na njihovom maternjem jeziku, stoga mogu postati i tečni govornici do četvrte godine. Ova sposobnost pomaže maloj deci da nauče drugi ili treći jezik sa očiglednom lakoćom.
Ranije studije otkrile su da su deca, od rođenja do puberteta, sposobna da uče jezik brzo i efikasno zbog svoje neuroplastičnosti i kognitivne fleksibilnosti, odnosno sposobnosti da se mentalno brzo prebacuju između dva različita koncepta ili ideje, kao i da istovremeno jasno razmišljaju o konceptima.
Šta je sa ostalim veštinama?
Studija objavljena u časopisu Current Biology sugeriše da deca i odrasli pokazuju razlike u GABA neurotransmiteru (gama-aminobuterna kiselina), za koju istraživači tvrde da stabilizuje novonaučeni materijal.
Rezultati su pokazali da deca imaju “brzo povećanje GABA” kada učestvuju u vizuelnom treningu i da se ovo učenje nastavlja i kada se obuka završi, dok je “koncentracija GABA kod odraslih nepromenjena”. Drugim rečima, dečiji mozak reaguje na trening na način koji im omogućava da brže i efikasnije usvoje nove veštine.
“Rezultati pokazuju da deca osnovnoškolskog uzrasta mogu da nauče više stvari u određenom vremenskom periodu od odraslih, čineći učenje efikasnijim kod dece”, rekao je Takeo Vatanabe, koautor studije i profesor kognitivnih, lingvističkih i psiholoških nauka na Univerzitetu Braun.
“Iako deca imaju kapacitet da brzo uče, naići će na izazove ako nemaju podršku odraslih, koji oblikuju njihovo okruženje i iskustva”, rekla je Rejvenskroft. “Najbolje vreme za učenje je što je ranije moguće; čitanje bebi nudi divno, zajedničko iskustvo povezivanja, pored toga što donosi i ljubav prema jeziku i razvoj mozga”.
“Kritičan period” za dete je od rođenja do pete godine jer je tada mozak malog deteta mnogo zauzetiji od mozga odrasle osobe. Naime, dete u najranijem uzrastu neprestano uči i smišlja najbolji način da pristupi situaciji i upravlja njome.
“Veoma mala deca, na primer, teško regulišu emocije, ali ovo je tipično ponašanje jer mozak ne počinje da sazreva sve do ranog detinjstva. Ono što je potrebno je vreme da deca procesuiraju i prihvate nova znanja i učenje”, ističe Rejvenskroft.
Foto: Paul Hanaoka on Unsplash
