Rodna neravnopravnost na radnom mestu povećava se onog trenutka kada žena postane majka. Šta je potrebno da bi se ovo prevazišlo i ko može da poboljša situaciju?
Osamdesete godine obeležio je ekonomski napredak žena. Do kraja te decenije žene su postale obrazovanije u odnosu na muškarce i ušle u profesije koje su u prošlosti bile “rezervisane” samo za muški pol.
No, i pored toga ostala je barijera. Nevidljiva barijera koja sprečava žene da se popnu na sam vrh, naročito u onim prestižnim i dobro plaćenim profesijama.
Kako majčinstvo utiče na razliku u platama
Rodni jaz na radnom mestu povećava se kada žena postane majka. “Majčinstvo je važna faza tokom koje se neravnopravnost između polova povećava jer većina žena prestaje da radi”, kaže za Euronews sociološkinja Marta Domingez Folgeras.
“Žene koje su bile posvećene karijeri više nego muškarci moraju da napuste posao kako bi se brinule o detetu. Neke menjaju posao, neke rade pola radnog vremena. S druge strane, neke ranije studije pokazale su da muškarci imaju tendenciju da imaju veće plate kada postanu roditelji”, dodaje Domingez Folgeras.
Roditeljsko odsustvo ili kraće radno vreme
Sociološka istraživanja pokazala su da žene koje se posle rođenja deteta odluče da rade pola radnog vremena na kraju izvuku deblji kraj, u tom smislu da zarađuju manje, nego žene koje odlaze na kratkotrajno porodiljsko odsustvo sa punim radnim vremenom.
“U Španiji i žene i muškarci mogu da uzmu roditeljsko bolovanje. Radili smo istraživanje i analizirali smo samo žene. One mogu da uzmu puno odsustvo, ali im se to ne plaća, stoga neke biraju da rade pola radnog vremena.
Rezultati su pokazali da one ipak gube više nego ove što su uzele puno bolovanje. Da, prestale su da rade, ali samo na šest meseci ili godinu dana”, objašnjava Domingez Folgeras.
Koje evropske države se najbolje ophode prema zaposlenim majkama?
Politika zemalja EU prema zaposlenim majkama razlikuje se od zemlje do zemlje. Za skandinavske zemlje važi da su najbrižnije prema ženama, iako ni tamo ne postoji potpuna rodna ravnopravnost.
“Ali tamo sistem izgleda bolje funkcioniše, fleksibilniji su. Tamo, na primer, roditelji mogu da uzmu nekoliko dana ili nedelja odmora kad god požele, ne obavezno na duži vremenski period. I ti odmori su im plaćeni. A u zemljama u kojima možete da uzmete slobodan dan kad god vam zatreba i pritom da vam je sve to plaćeno, muškarci ne zarađuju mnogo više od žena”, kaže Domingez Folgeras.
U Ujedinjenom Kraljevstvu porodiljsko odsustvo traje godinu dana iako se ne plaća u celosti. U nekim drugim zemljama porodiljsko se prvo plaća u potpunosti, vremenom se isplate umanjuju, dok one poslednje nedelje uopšte nisu plaćene. Na ovaj način podstiču žene da uzimaju kraća odsustva, ali im i pružaju mogućnost da budu odsutne i duže vreme, ako im to resursi dozvoljavaju.
Kako je rad od kuće uticao na celokupnu situaciju
Pandemija je donela povećan broj remote radnika, što je izazvalo nove diskusije o tome da li ovaj način rada može da pomogne stvaranju boljeg okruženja za zaposlene majke.
Odgovor je da, objektivno posmatrajući, kada radite od kuće ne gubite vreme na putovanje do kancelarije što vam dosta olakšava život.
Ipak, neka istraživanja pokazala su da žene i muškarci često imaju različite uslove rada od kuće. Na primer, tokom kovida, muškarci su češće radili u posebnoj prostoriji dok su žene ostajale u istoj prostoriji sa decom. Samim tim, veća je verovatnoća da će češće biti prekinuta i ometana, što umnogome otežava rad od kuće.
Rodna ravnopravnost se smanjuje
Jaz između polova je prisutan, ali se smanjuje.
“Podaci pokazuju da su se u proteklih pola veka žene promenile – manje vremena provode obavljajući kućne poslove, a više vremena provode u plaćenom radu. Jaz se smanjuje i to je uglavnom zbog promena u ponašanju žena. Rekla bih da se to najviše vidi u nezi oko dece. Muškarci su danas mnogo više ukljućeni u brigu o deci.”
“Ipak, potrebno je još više rada, ima mnogo drugih stvari koje utiču na nejednakost. Na primer, poslodavci nekad drugačije tretiraju zaposlene ukoliko provode više vremena sa svojim porodicama. Dakle celo društvo mora da se promeni”, zaključila je Domingez Folgeras.
Pročitaj i: Kako različiti stilovi roditeljstva utiču na razvoj deteta
Foto: Helena Lopes on Unsplash
