Stilovi roditeljstva koriste se za opisivanje različitih strategija koje roditelji koriste u odgoju dece. Ovi stilovi obuhvataju ponašanje i stavove roditelja, kao i emocionalno okruženje u kojem odgajaju decu.
Iako se razvojna psihologija odavno bavi temom kako roditelji utiču na razvoj deteta, teško je pronaći stvarne uzročno-posledične veze između konkretnih radnji roditelja i ponašanja dece u kasnijem dobu.
Deca odrasla u potpuno različitim sredinama kasnije u odraslom dobu mogu da imaju izuzetno slične ličnosti. S druge strane, deca odrasla u istom domu, u istom okruženju, mogu da imaju potpuno različite ličnosti.
Uprkos svim ovim izazovima, stručnjaci su zaključili da postoji veza između roditeljskih stilova i uticaja koji imaju na decu.
Stilovi roditeljstva
Šezdesetih godina prošlog veka psihološkinja Dajana Baumrind sprovela je studiju na više od 100 mališana predškolskog uzrasta. Koristeći različite istraživačke metode i intervjuišući roditelje, identifikovala je važne dimenzije roditeljstva.
Ove dimenzije uključuju disciplinske strategije, stilove komunikacije, očekivanja roditelja i postavljanje zahteva. Na osnovu toga, Baumrind je sugerisala da većina roditelja pokazuje jedan od tri različita stila roditeljstva. Kasnije istraživanje Elenor Makobi i Džona Martina predložilo je dodavanje četvrtog stila roditeljstva i svaki od tih stilova ima različite efekte na ponašanje dece.
Osnovni stilovi roditeljstva su: autoritarni, autoritativni, permisivni i zanemarujući stil.
Autoritarno roditeljstvo
Od dece se očekuje da strogo poštuju pravila koja su nametnuli roditelji. Nepoštovanje tih pravila obično rezultira kažnjavanjem deteta.
Autoritati roditelji ne objašanjavaju razloge svojih pravila, a kada dete zatraži objašnjenje obično sledi odgovor: “Zato što sam ja tako rekao/rekla”.
Karakteristike autoritarnog stila roditeljstva:
- Iako ovi roditelji imaju visoke zahteve, ne reaguju mnogo na svoju decu.
- Od dece očekuju da se lepo ponašaju, da ne greše, ali vrlo malo razgovaraju sa decom o tome šta treba da rade.
- Greške se kažnjavaju, često veoma oštro, a deca se obično pitaju šta su tačno pogrešila.
Baumrind kaže da su autoritarni roditelji “orijentisani na status i poslušnost te da očekuju da se njihova naređenja poštuju bez objašnjenja”. Često se opisuju kao dominantni i diktatorskim a od dece očekuju da ih slušaju bez pogovora.
Efekti autoritarnog roditeljstva
Autoritarni stilovi roditeljstva generalno dovode do poslušne i vešte dece, ali su ta deca niže rangirana po socijalnoj kompetenciji, samopoštovanju i sreći. Takođe je verovatnije da će lagati da bi izbegli kaznu.
Autoritativno roditeljstvo
Ovi roditelji takođe uspostavljaju pravila i smernice i od dece očekuju da ih slede, ali za razliku od autoritarnog roditeljstva, ovaj stil je više demokratski.
Karakteristike autoritativnog stila roditeljstva:
- Autoritativni roditelji odgovaraju na potrebe svoje dece i voljni su da ih saslušaju.
- Očekuju mnogo od svoje dece, ali pružaju im toplinu, adekvatnu podršku i povratnu informaciju.
- Kada deca ne ispune očekivanja, autoritativni roditelji više opraštaju nego što kažnjavaju.
Prema psihološkinji Baumrind, autoritativni roditelji su dobri u postavljanju standarda i praćenju ponašanja svoje dece. Njihove disciplinske metode su asertivne i pune podrške, a ne nametljive i restriktivne.
Ovi roditelji imaju za cilj da njihova deca budu društveno odgovorna, kooperativna i da imaju razvijenu samoregulaciju emocija. Kombinacija visokih očekivanja i podrške pomaže deci da razviju veštine kao što su nezavisnost, samokontrola i samoregulacija.
Efekti autoritativnog roditeljstva
Autoritativni stilovi roditeljstva rezultiraju odgojem dece koja su srećna, sposobna i uspešna.
Permisivno roditeljstvo
Permisivni ili popustljivi roditelji ne postavljaju deci previše zahteva i retko ih disciplinuju jer imaju relativno niska očekivanja.
Karakteristike permisivnog stila roditeljstva:
- Roditelji se trude da budu prijatelji sa svojom decom, a ne roditelji.
- Puni su pažnje i topline, imaju tendenciju da postavljaju vrlo malo pravila, ali retko ih primenjuju i nemaju visoka očekivanja od deteta.
- Dozvoljavaju deci da sami donose odluke.
Baumrind tvrdi da permisivni roditelji odgovaraju na zahteve dece, ali pošto ne očekuju od dece zrelo ponašanje i kontrolu, deca se bore da sama sebi postave granice.
Dobra strana ovog stila roditeljstva je što ovo može pomoći deci da postanu nezavisni, ali sa druge strane može i doprineti lošoj samoregulaciji emocija.
Permisivni roditelji su generalno nežni i komunikativni prema deci, te ih deca doživljavaju kao prijatelja a ne kao autoritet.
Efekti permisivnog roditeljstva
Permisivni stilovi roditeljstva često rezultiraju decom koja su niže rangirana u samoregulaciji emocija i sreći. Veća je verovatnoća da će ova deca imati problema sa autoritetom i imati tendenciju da imaju slabiji uspeh u školi.
Zanemarujući stil roditeljstva
Ovaj stil predložili su Elenor Makobi i Džon Martin. Zanemarujući stil karakteriše vrlo malo komuniakcije sa decom, nizak stepen responsivnosti i niska očekivanja.
Karakteristike zanemarujućeg stila roditeljstva:
- Iako ispunjavaju osnovne potrebe deteta, roditelji uglavnom nisu uključeni u detetov život.
- Ovi roditelji obezbediće detetu krov nad glavom, osigurati da je dete nahranjeno, ali pružiće vrlo malo ili nimalo smernica , pravila pa čak i podrške detetu.
- Ovi roditelji često iskazuju ravnodušnost, neodgovornost i prezir.
U nekim slučajevima, ovi roditelji mogu da odbace ili zanemare potrebe svoje dece. Takođe mogu biti fizički ili emocionalno nasilni.
Studija iz 2019. pokazala je da deca koju su vaspitali zanemarujući roditelji imaju tendenciju da se bore u školi, češće pate od depresije, imaju lošije društvene odnose, teško kontrolišu emocije i češće pate od anksioznosti.
Efekti zanemarujućeg roditeljstva
Zanemarujući stilovi roditeljstva najniže su rangirani u svim domenima. Ova deca često nemaju razvijenu samokontrolu, imaju nisko samopoštovanje i manje su kompetentni od svojih vršnjaka.
Kako različiti roditeljsski stilovi utiču na razvoj dece
Istraživanja sugerišu da stilovi roditeljstva mogu da imaju niz efekata na decu. Neke od oblasti koje mogu da budu pogođene, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti, uključuju:
Obrazovanje: Stilovi roditeljstva mogu da igraju važnu ulogu u akademskim dostignućima i motivaciji deteta.
Mentalno zdravlje: Deca koju odgajaju autoritarni, permisivni i zanemarujući roditelji češće pate od anksioznosti, depresije i drugih oblika mentalnih poremećaja.
Samopoštovanje: Deca autoritativnih roditelja obično imaju snažnije samopoštovanje, u odnosu na decu koju su odgajali roditelji drugih stilova roditeljstva.
Društveni odnosi: Roditeljski stilovi mogu da utiču i na to kako se deca odnose prema drugima. Na primer, veća je verovatnoća da će dete permisivnih roditelja biti žrtve zlostavljanja, a da će deca autoritarnih roditelja biti zlostavljači, navodi Very Well Mind.
Odnosi u odraslom dobu: Veća je verovatnoća da će deca strogih roditelja doživeti emocionalno zlostavljanje u partnerskim odnosima.
Šta kada nastane kombinacija dva stila?
Stilovi roditeljstva takođe mogu da se kombinuju unutar porodice. Na primer, majka može da pokaže autoritativan stil, dok otac favorizuje permisivno roditeljstvo.
Ovo može da dovede do izmešanih signala. Da bi stvoreli kohezivan pristup, roditelji moraju da nauče da sarađuju i kombinuju svoje stilove roditeljstva.
Mogu li se stilovi roditeljstva promeniti?
Ako primetite da ste skloniji autoritarnom, permisivnom ili zanemarujućem stilu, a želite da usvojite autoritativni stil, postoje strategije koje vam mogu pomoći:
Slušajte: Provedite vreme slušajući šta vaše dete ima da vam kaže. Neka podeli sa vama svoje mišljenje, brige, ideje.
Uspostavite pravila: Napravite jasna pravila i prenesite detetu koja su vaša očekivanja. Uz to, obavezno objasnite detetu zašto određena pravila postoje.
Uzmite u obzir detetov doprinos: Autoritativni roditelji postavljaju pravila, ali su voljni da saslušaju osećanja svog deteta i uzmu ih u obzir prilikom donošenja odluka.
Budite dosledni: Držite se pravila koja ste postavili, ali neka posledice budu pravične, proporcionalne i edukativne.
Deca mogu da utiču na stilove roditelja
Postoje dokazi da ponašanje deteta može da utiče na roditeljske stilove. Jedno istraživanje pokazalo je da su roditelji dece koja su pokazivala rizično, agresivno ponašanje vremenom počeli da pokazuju manje kontrole. Takvi rezultati sugerišu da se deca lošije ponašaju ne zato što su im roditelji popustljivi već zato što su odustali od pokušaja da kontrolišu svoju decu.
Ishodi variraju
Neki istraživači primetili su da korelacije između roditeljskih stilova i ponašanja ponekad slabe. U mnogim slučajevima, ne ostvaruju se očekivani ishodi.
Na primer, autoritativni roditelji mogu da imaju decu koja su prkosna ili delinkventna, a roditelji sa permisivnim stilovima mogu imati akademski uspešnu decu punu samopouzdanja.
Kulturološki faktori igraju važnu ulogu
Ne postoji univerzalni stil koji je uvek najbolji. Na primer, dok je autoritativno roditeljstvo povezano sa boljim rezultatima u evropskim i američkim kulturama, istraživanja su pokazala da ovaj stil nije povezan sa boljim uspehom u školi među azijskom omladinom.
Stilovi roditeljstva su povezani sa različitim ishodima u vaspitanju dece. Autoritativni stil je generalno povezan sa pozitivnim ponašanjima kao što su visoko samopoštovanje i kompetencija. Međutim, drugi važni faktori, uključujući kulturu, temperament, percepciju roditeljskog odnosa i uticaja društva takođe igraju važnu ulogu u ponašanju dece.
Foto: Connor Wilkins on Unsplash
