Kada se zapošljavate u nekoj kompaniji, očekujete da, pored plate, dobijate i određene beneficije poput zdravstvenog osiguranja, plaćenog odsustva itd. Vremenom su neke “kul kompanije” dodale pogodnosti poput soba za odmor sa stonim fudbalom i fleksibilno radno vreme. Nedavno istraživanje pokazalo je da većina zaposlenih generacije Z, tačnije njih 82 odsto želi da kompanije uvedu “dane mentalnog zdravlja”.
Ranija studija iz 2018. pokazala je da je veća verovatnoća da će mlađe generacije posećivati psihologa ili nekog drugog stručnjaka za mentalno zdravlje, pri čemu je trećina pripadnika generacije Z i milenijalaca izjavila da je već dobila takvu vrstu pomoći i podrške.
Osim “dana mentalnog zdravlja”, studija je pokazala da više od polovine ispitanika želi da prođe obuku o mentalnom zdravlju. Na pitanje zbog čega bi dali otkaz, na prvom mestu se našla “nezadovoljavajuća plata”, a odmah iza toga “sagorevanje i nepostojanje ravnoteže između posla i privatnog života”.
Jedan od stresora mogao bi da bude i nedostatak interakcije “face to face”. Sedam od deset ispitanika veruje da je važno da se lično socijalizuju sa kolegama, dok 59 odsto smatra isto za virtuelnu socijalizaciju. Skoro polovina ispitanika izjavila je da rad na daljinu može učiniti da se osećaju usamljeno. Čak 73 odsto generacije Z navodi da se “ponekad ili uvek osećaju usamljeno”.
I zaista, činjenica je da su mladi zaposleni pod stresom i da im je neophodna podrška radnog okruženja, uključujući i podršku vezanu za mentalno zdravlje.
Kako bi “dani mentalnog zdravlja” izgledali u praksi?
Dani mentalnog zdravlja bili bi usmereni na prevenciju burnout-a i oslobađanje od stresa, navodi Monster.com. Iako jedan ili dva dana neće rešiti probleme, ipak zaposlenima nude mogućnost da naprave pauzu, “napune baterije” i promene perspektivu.
Dani mentalnog zdravlja mogu da budu budu dodatni dani na koje zaposleni imaju pravo, poput plaćenog godišnjeg odmora, ali neke kompanije podstiču zaposlene da uzimaju predah od posla tako što zahtevaju od njih da redovno koriste sve dane odmora koji su im dostupni svake godine.
Pojedine kompanije, pak, potpuno stopiraju posao i idu na kolektivni godišnji odmor. Ovaj poslednji pristup može biti posebno koristan za one zaposlene koji, iz bilog kog razloga, ne bi inače sami otišli na odmor.
Na primer, u aprilu 2021. godine LinkedIn je svim zaposlenima dao nedelju dana plaćenog odmora (RestUp! Week) sa ciljem da spreče burnout i omoguće svima da se oporave i “napune baterije”. Pored RestUp! Week-a, kompanija je pokrenula inicijativu LiftUp! namenjenu blagostanju zaposlenih. Pored LinkenIn-a, Bumble i Hootsuite takođe su stopirali sve poslovne operacije i poslali zaposlene na nedelju dana odmora, piše Forbes.
Kristina Đaleli, HR direktorka u Epigionisis-u, kaže da bi dani mentalnog zdravlja trebalo da budu kao i svi drugi slobodni dani.
“Dani mentalnog zdravlja su prilika za zaposlene da se opuste, oslobode pritiska i brinu o sebi, a ne da se bavi glavnim izvorom frustracije i stresa koji je povezan sa poslom. Pre nego što se odluče da uzmu slobodne dane, zaposleni bi trebalo prvo da postave sebi pitanje – šta je to što mi je potrebno da se oslobodim stresa? Nije važno da li je to hajking, vreme provedeno s voljenima, čitanje knjige ili jednostavno gledanje serija/filmova, važno je da se odluče za aktivnosti koje ih čine da se osećaju stabilno na zemlji i pod kontrolom”, kaže Đaleli.
Iako dani mentalnog zdravlja zaposlenima nude trenutnu korist, dugoročno gledano ovakav princip rada može da podigne moral i poveća produktivnost. Uvođenje ove vrste beneficija takođe služi destigmatizaciji mentalnog zdravlja na radnom mestu.
Pročitaj i: Kako voditi tim u doba kada je burnout na vrhuncu
Foto: Ant Rozetsky on Unsplash
