Kada pokušavamo da ostvarimo neki važan cilj, kao što je razvijanje zdravih navika, obavljanje zadataka u roku, štednja novca, izgradnja zdravih odnosa itd. veoma lako upadamo u sabotažu i sami sebe ometamo u dostizanju tog cilja.
Sabotaža može da ima mnogo uzroka, a krajnji rezultat je pogoršanje odnosa sa drugima, skretanje sa puta ili prosto ne radite sve onako kako biste želeli. Sve ovo može dovesti do toga da se osećate loše i očekujete neuspeh, što vodi u još jednu sabotažu kako biste izbegli da se suočite sa neuspehom.
Zašto sabotiramo sami sebe?
Razlozi za sabotažu su brojni, ali tri najvažnija uključuju vaše obrasce razmišljanja, strahove u intimnim odnosima i sklonost ka izbegavanju neprijatnih stvari.
- Pogrešno razmišljanje
Ljudski mozak ima tendenciju da se drži onog što mu je poznato, da precenjuje rizik i izbegava novine. To nas dovodi do toga da precenjujemo stvari koje znamo i potcenjujemo ono što nam je nepoznato. A kada smo pod stresom, sve ovo je još dodatno naglašeno.
Kada je naš mozak umoran, pribegavamo starim navikama, čak i ako znamo da te navike nisu dobre. Idemo za poznatim, čak i kada imamo drugu, bolju opciju.
Ovome možete da se oduprete tako što ćete izbegavati donošenje važnih odluka dok ste pod stresom i razmotriti prednosti i nedostatke svakog izbora, umesto da slepo idete za onim što intuitivno zvuči kao najbolji izbor.
- Strah od zbližavanja/odbijanja
Svi poznajemo nekoga ko sabotira svoje odnose sa ljudima čim dostignu određeni nivo intimnosti. Jedni varaju partnere, drugi ulaze u konflikte ili kontrolišu partnera pokušavajući da ga udalje od sebe, treći otkrivaju svoju nesigurnost ili postaju previše privrženi.
Sve su to nesvesni načini u kojima se naš mozak plaši da bude zarobljen ili odbačen. Mnogi od ovih odnosa zasnovani su na odnosima koje smo u detinjstvu imali sa roditeljima.
Ako imate veliki strah od zbližavanja ili odbacivanja, bolje je svesno dopustiti vašim nesigurnim osećanjima da budu tu, dok aktivno pronalazite zdrave i zrele načine da razgovarate o njima, umesto da bežite i udaljavate ljude od sebe.
Podsetite sebe da ste sada odrasli i da imate mnogo više kapaciteta da tolerišete stres i brinete o sebi nego kada ste bili dete. Pokušajte da budete samosvesniji.
- Prokrastinacija i izbegavanje
Treći način samosabotaže jeste da se ne bavite problemima dok ne postanu toliko veliki da ste primorani da se nosite sa njima. Ili prosto ne možete da budete dovoljno disciplinovani da biste obavili posao na vreme.
Postoji nekoliko potencijalnih razloga za to. Možda niste naučili veštine da jedan zadatak podelite na više manjih, ili ste pak previše umorni da biste pravili raspored obaveza.
Pročitaj i: Prokrastinacija nije lenjost: Zašto odlažeš svoje obaveze i kom tipu prokrastinatora pripadaš?
Sebe sabotirate tako što ne počnete na vreme, ostajete budni do kasno ili izlazite sa prijateljiman umesto da radite. Kratkoročno, uspećete da izbegnete neprijatnost koju izaziva zadatak, ali dugoročno sve što ste odložili za kasnije – sačekaće vas.
Takođe, možete se desiti da odugovlačite i izbegavate obaveze jer ste perfekcionisti, previše razmišljate o svemu i ne možete da odlučite odakle da počnete. Suprotstavite se tako što ćete sebi dati vremensko ograničenje ili dopustiti da nešto uradite iako nije savršeno.
Odlaganje i izbegavanje obaveza omogućavaju vam da krivite spoljne faktore kao što je nedostatak vremena, umesto da priznate da niste dobro rasporedili vreme. Neki od nas imaju strah od neuspeha jer izbegavaju da budu u centru pažnje ili se plaše da će drugi očekivati od nas više nego što možemo da im pružimo. Umesto da se suočimo sa ovim strahom, mi smo skloni da se unapred pripremimo za neuspeh, navodi Psyhology Today.
Foto: Toa Heftiba on Unsplash
