Postoji šest tipova prokrastinatora. Da li si jedan od njih i zašto?
Eksperti su utvrdili da prokrastinacija nije lenjost, iako mnoge osobe koje su sklone odlaganju obaveza drugi nazivaju lenjima. Prokrastinatori jednostavno moraju da shvate koji razlog se krije iza njihovog odugovlačenja kako bi se izborili sa tim.
Vrste prokrastinacije
Postoji šest vrsta prokrastinacije. Jednom kada utvrdite kom stilu, ili kombinaciji više stilova, pripadate, moći ćete da promenite i razmišljanje i ponašanje.
Psihološkinja Linda Sapadin kaže da ljudi odugovlače iz različitih razloga, te da shodno tome prokrastinatore možemo da podelimo u šest grupa: perfekcionisti, sanjari, zabrinuti, oni koji stvaraju krizne situacije, oni koji teraju inat i oni koji preteruju. Svih šest stilova zasniva se na tri vrste ponašanja – prva dva se fokusiraju na detalje, druga dva na budućnost i poslednja dva na odnos sa drugima.
Perfekcionisti nerado započinju ili završavaju zadatke jer sve mora da bude savršeno, manje od toga ne priznaju. Previše pažnje posvećuju detaljima zbog čega često ne mogu da završe projekte koje su započeli.
Sanjari ne vole detalje jer ne mogu da implementiraju svoje ideje. Oni razmišljaju o svim divnim stvarima, ali kada dođu do detalja , radije bi da se njima pozabavi neko drugi. I tu nastaje prokrastinacija. Njihov stil razmišljanja nije jasan zbog čega odugovlače.
Prema dr Sapadin, idealan odnos prema poslu trebalo bi da bude negde između perfekcioniste i sanjara – treba obratiti pažnju na detalje, ali ne ora sve da bude savršeno.
Zabinuti imaju preteranu potrebu za sigurnošću, zbog čega se plaže rizika. Strahuju od promena zbog čega izbegavaju da završe projekte i zadatke jer to znači da napuštaju zonu komfora. Veoma su oprezni.
Kreatori krize su zavisnici od adrenalina. Smatraju da najbolje rade pod pritiskom i često čekaju poslednji trenutak da završe ono što su započeli. Kada ste student, mladi ste i možete da izdržite da učite celu noć i odete na ispit. Ali ako vam to postane stil života i utiče na ljude u vašem okruženju, može da nastane problem. Prokrastinacija u odraslom dobu ima daleko teže posledice.
Oni koji teraju inat nisu ništa drugo do buntovnici koji vole da krše pravila. Prokrastinacija im omogućava da imaju sopstveni raspored koji niko drugi ne može da predvidi, niti da kontroliše. Ova grupa prokrastinatora mogu da budu otvoreno prkosni, ponekad i pasivno-agresivni. Obećaju da će uraditi nešto, ali ne urade.
Oni koji preteruju ne znaju da kažu “ne” jer ili nisu u stanju, ili ne žele da biraju i utvrđuju prioritete. Teško im je donose odluče i glavni su kandidati za sagorevanje. Ovi tipovi mnogo rade za druge ljude, a odugovlače u situacijama kada treba da urade nešto za sebe.
Da li je prokrastinacija problem?
Za mnoge ljude, prokrastinacija je ogroman problem jer ne završavaju započeto. Dr Sapadin smatra da je zaista važno da ljudi pokušaju da savladaju ovaj problem, ali od suštinskog značaja je da najpre znaju svoj tip ličnosti jer ne postoji univerzalno rešenje. Pravi savet za jednu osobu može da bude pogrešan savet za nekog drugog.
Sapadin je za Healthline objasnila da svi mi ponekad odugovlačimo u životu, ali da prokrastinacija ne treba da bude prisuta kada je reč o važnim stvarima poput zdravlja, karijere, ličnih odnosa.
Pročitaj i: Odlaganje obaveza nema veze sa dobrom organizacijom već sa emocionalnom ravnotežom
Foto: Annie Spratt on Unsplash
