Živimo u vremenu u kom gotovo svakodnevno možemo da čujemo vesti o rekordnim temperaturama, topljenju morskog leda i glečera, tropskim olujama, ugroženosti biljaka i životinja i mnogim drugim događajima koji su nastali kao posledica klimatskih promena. Usled talasa informacija o vremenskim katastrofama koje nas zapljuskuju sa svih strana, ljudi počinju da zamišljaju katastrofe koje se još nisu ni desile, a sa kojima ne bi mogli da izađu na kraj. Zbog toga dolazi do stvaranja osećaja konstantnog straha i zabrinutosti za opstanak.
Ova vrsta anksioznosti zbog negativnih posledica po životnu sredinu je postala toliko raširena među ljudima poslednjih godina, da je dobila sopstveno ime – eko-anksioznost.
Činjenica koja predstavlja poseban problem, jeste da su žrtve ove vrste anksioznosti često deca i mladi.
„Moguće je da se anksioznost oko pojava koje imaju negativne posledice, kao što su klimatske promene, javlja zato što se ljudima priča o ovim pojavama, bez da im se nude rešenje i načini kako oni mogu da pomognu da se negativne posledice spreče ili ublaže. Takođe, anksioznost se može javiti zbog mišljenja da je to njihovo (potencijalno) proekološko ponašanje beznačajno, jer su oni samo kap u moru, pošto ljudi ima preko sedam milijardi“, rekao je psihologo Milanom Stanojević za Energetski portal.
Ne stvarati paniku
Eko-anksioznost je čak postala i deo popularne kulture. U jednoj od epizoda serije Big little lies možemo da vidimo negativan primer – kako deci ne treba predstavljati klimatske promene. Naime, u toj epizodi, ćerka jedne od glavnih junakinja serije koja pohađa drugi razred, ima napad panike nakon što je sa učiteljicom razgovarala o klimatskim promenama, što je u njoj stvorilo strah i brigu da se svetu bliži kraj.
Vidi i: Slušanje ove pesme dokazano smanjuje anksioznost
Iako je navedeni primer slučaj iz serije, takva reakcija kod dece se javlja i u stvarnom životu. Klimatske promene i odraslima predstavljaju tešku temu o kojoj nije prijatno razmišljati, a upravo ta anksioznost, briga, osećaj beznađa, jesu razlozi zbog kojih deci ne bi trebalo predstavljati samo problem, bez isticanja i mogućih rešenja.
Kako deci možemo da predstavimo klimatske promene?
Važno je da se u komunikaciji sa decom o klimatskim promenama govori veoma pažljivo, da im se probude pozitivne emocije prema prirodi i da im se uvek predoči da nije „sve crno“, već da rešenja postoje.
Psiholog objašnjava da se deci često ukazuje na neke stvari bez napomene zašto je to važno za njih, što može dovesti do nezainteresovanosti ili osećanja pritiska. Zato je pre svega dobro da se kroz rad sa decom prvo razvije ljubav prema prirodi i osećaj povezanosti sa njom, kako bi ekološko ponašanje bilo motivisano osećanjem da se čini nešto pozitivno za prirodu, a ne isključivo zbog straha od negativnih posledica.
Maloj deci takođe ne bi trebalo nametati klimatske promene kao zasebnu temu, već bi trebalo pratiti interese deteta i u skladu sa tim predstavljati pozitivne modele ponašanja i važnost očuvanja životne sredine.
Foto: Micah Hallahan / Unsplash
