Koliko dobro i često slušate druge je bolji pokazatelj vašeg liderskog potencijala od vaše stvarne inteligencije ili ličnosti.
Sposobnost slušanja drugih ljudi je potcenjena osobina. Dobri slušaoci su bolji u svom poslu, imaju viši stepen blagostanja, kao i ispunjenije međuljudske odnose. Skloni smo im da više verujemo ljudima koji znaju da nas saslušaju, i za njih generalno važi mišljenje da su radoznali, empatični i emocionalno inteligentni.
Na neki način, sposobnost slušanja se može objasniti činjenicom da su dobri slušaoci zaista retki. Živimo u svetu u kome se značaj daje onima koji se samopromovišu, koji su u centru pažnje i pričaju koliko god mogu, čak i kada nemaju šta da kažu.
Dakle, kako možete da postanete bolji slušalac?
Najjednostavnija formula ili recept je:
- Ućuti
- Saslušaj
- Ponovi
Međutim, ovo je lakše reći nego učiniti. Decenije naučnih istraživanja sugerišu da, ako želimo da postanemo bolji slušaoci, treba da radimo na ova četiri ključna faktora:
- FOKUS
Jednostavan razlog zašto većini ljudi teško pada slušanje drugih, čak i kada imaju najbolju nameru da to urade, jeste taj što ne uspevaju tome da posvete svu svoju pažnju. Razne distrakcije, stres, brige i multitasking ometaju nas da budemo dobri slušaoci, kao što svi znamo iz svakodnevnog iskustva.
Suprotno popularnom verovanju, zadaci koji zahtevaju aktivnu pažnju ne mogu se obavljati istovremeno. Multitasking možemo da uporedimo sa intuicijom, smislom za humor ili muzičkim ukusom: samo zato što mislimo da smo dobri u tome ne znači da jesmo.
Možete da nastavite da obavljate više zadataka dok zumirate prenatrpane radne sastanke, ali to nikako ne možete da izjednačite sa slušanjem. Ako zaista nameravate da slušate druge, morate da se fokusirate. Tačka.
- EMPATIJA
Velika većina ljudi je sposobna da pokaže osnovnu empatiju, sposobnost da vidi stvari iz perspektive druge osobe – ali to ne činimo uvek.
Izlazak iz naše ego-čaure i ulaganje napora da se stavimo u tuđe cipele značajno će poboljšati naše veštine i sposobnost slušanja. Ovo je očigledno lakše kada nam je stalo do osobe, ali ljudi su sposobni da budu otvoreni i pažljivi prema drugima čak i u odsustvu osećanja prema njima.
U stvari, ako zaista želimo da stvorimo raznovrsniji i inkluzivniji svet, onda ne možemo samo da se oslonimo na našu empatiju (bilo da osećamo nešto prema drugoj osobi ili ne), već moramo da pokažemo racionalnu ljubaznost i saosećanje, piše Fast Company.
- SAMOKONTROLA
Impulsivne reakcije predstavljaju veliku pretnju za dobro slušanje. Osim ako ne možete da kontrolišete svoje emocije, bilo pozitivne ili negativne, prerano ćete uskočiti u priču, a da pre toga ne dozvolite ljudima da iznesu sve što imaju.
Zbog toga je mindfulness preduslov za bolju sposobnost slušanja. Čekanje da druga osoba završi, pa čak i brojanje dve ili tri sekunde nakon što je ta osoba zaćutala, jednostavna je vežba koja će vam pomoći da držite svoja osećanja i misli pod kontrolom.
Čak i ako osećate da ste u pravu ili vam se ne sviđa ono što čujete, mnogo je veća verovatnoća da ćete pobediti u raspravi ako sačekate da druga osoba završi osim ako ne želite da vas sasluša. A ako vam zaista nije stalo do toga šta druga osoba govori, onda nemojte ni trošiti energiju da ih prekidate.
4. INKLUZIJA
Čak i ako ste uspeli da postignete prve tri stvari, i dalje je važno da prenesete drugoj osobi da ste je saslušali. Drugim rečima, ono što želite je da steknete reputaciju da ste dobar slušalac.
Dakle, kada na kraju dođe red na vas da govorite, uverite se da uključite perspektivu druge osobe, navedete šta je ona rekla i reagujete na njenu priču i argumente. Mnogi ljudi nauče da čekaju svoj red, samo da bi održali govor koji su ranije isplanirali, možda dok se uspešno pretvaraju da slušaju drugu osobu.
Ukratko, uključite drugu osobu u svoju priču kako biste joj olakšali da saoseća… i sasluša vas.
Na kraju, vredi istaći da se sposobnost slušanja ne razlikuje od bilo koje druge veštine. Neki ljudi imaju veći potencijal od drugih, ali na kraju svi moramo da vežbamo da bismo postali bolji.
Pročitaj i: Nikad nisi previše star za prvi odlazak na psihoterapiju
Foto: Bewakoof.com Official on Unsplash
