Tajna sreće i dobrog zdravlja leži u dobrim međuljudskim odnosima, pokazalo je višedecenijsko istraživanje.
Harvardska studija o razvoju odraslih, započeta 1930-ih, koja je veliku grupu ljudi pratila 85 godina, jedna je od najdugotrajnijih studija života odraslih ikada sprovedenih. Studija je otkrila brojne važne veze između različitih aspekata života ljudi i njihove opšte dobrobiti.
Dobar odnos sa bliskim osobama je ključan
Jedan od zaključaka studije je da bliski odnosi, posebno oni romantični sa partnerom, imaju snažan uticaj na sreću i zdravlje.
No, pokazalo se i da nije nužno da su ti odnosi ljubavni. Osobe koje su u braku mogu da budu usamljene, kao što samci mogu da budu ispunjeni. Kvalitetne međuljudske odnose možemo imati i s članovima porodice i prijateljima.
Studija je pokazala i da ljudi koji zadrže osećaj svrhe i jaku društvenu povezanost takođe imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi u starosti.
Savremena kultura nam šalje drugačije poruke
Voditelj istraživanja dr Robert Voldinger, profesor psihijatrije u Harvardskoj medicinskoj školi u Bostonu, ističe da većina ljudi nije svesna ovog pravog sastojka srećnog života jer nam savremena kultura prodaje poruke koje nisu istinite, poput „kupite ovo i bićete srećniji“.
Studija je uključila tri generacije ljudi i više od 1.300 potomaka 724 originalna učesnika. Oni su praćeni od tinejdžerskih godina do starosti, a istraživači su prikupili sve ključne podatke o ispitanicima – od njihovih navika vežbanja i ishrane, do zadovoljstva u braku i najvećih briga.
Naučnici su tokom istraživanja od učesnika redovno prikupljali i zdravstvene podatke kao pokazatelje fizičkog i mentalnog blagostanja. Takođe su se nalazili s njima kako bi posmatrali njihovo ponašanje i životne uslove.
Učesnici su svoje živote ocenjivali kroz odgovore na pitanja poput: jeste li srećni, ima li vaš život smisla i imate li razloga da ustanete ujutro. Konačno, učesnici su takođe bili podvrgnuti skeniranjima mozga, testiranjima krvi i proverama hormona stresa.
Dobri odnosi pomažu u borbi sa stresom
Voldinger je za Today rekao kako smatra da su dobri odnosi važni za sreću jer pomažu u upravljanju stresom.
„Prateći hiljade života tokom decenije, videli smo da u svakom životu ima poteškoća. Dakle pitanje nije: Postoje li izazovi? Pitanje je: Kako se možete suočiti s tim izazovima? Imate li resurse potrebne za suočavanje s tim izazovima? Smatramo da su dobri odnosi jedan od najjačih resursa za suočavanje s izazovima“, pojasnio je.
Ključne lekcije istraživanja
Rezultate ovog velikog istraživanja Voldinger je predstavio u novoj knjizi pod nazivom The Good Life: Lessons from the World’s Longest Scientific Study of Happiness (Dobar život: Lekcije iz najduže naučne studije o sreći na svetu).
Autor tumači da je važno imati dobre veze s prijateljima i voljenim osobama s kojima možemo razgovarati i na koje se možemo osloniti.
„Ono što vam je stvarno potrebno jeste neko u vašem životu koga možete nazvati. Zapravo, pitali smo učesnike naše studije: Koga biste mogli da nazovete usred noći ako ste bolesni ili uplašeni? Neki ispitanici nabrojali su nekoliko ljudi, a neki nisu nikoga“, kaže Voldinger.
„Mislimo da je svkome potrebna barem jedna osoba u životu za koju smatra da je sigurnosna mreža za njega, koja bi mu čuvala leđa da je stvarno u nevolji“, rekao je, pojasnivši da ljudi koji nemaju tu podršku mogu da budu pod hroničnim stresom, što može pogoršati njihovo zdravlje.
I površne veze su korisne
Studija je pokazala da čak i površne veze i kontakti, poput razgovora sa strancem u avionu ili kratkih razmena s konobarom, doprinose osećaju sreće i blagostanja.
„Postoji nešto u pozitivnom odgovoru nekog drugog zbog čega se osećamo dobro. No često mislimo da to zapravo nije važno i ignorišemo ono malo blagostanja koje dobijamo“, tumači Voldinger.
Dobar život nije nužno lagodan život
Jedna od lekcija iz studije koju u knjizi predstavlja Voldinger je da život ne mora biti lagodan da bi bio srećan. Najsrećniji ljudi su oni koji su u životu doživeli izazove s kojima su uspeli da se suoče.
„Ako život donosi izazove koji su zanimljivi, koji nam omogućavaju da se osećamo kao da smo nešto postigli, to pruža veliko zadovoljstvo. Sreću nam ne mogu kupiti bogatstvo i privilegije“, kaže autor knjige.
Dve ključne vrste sreće
Voldinger tvrdi da postoje dve vrste sreće – hedonistička i eudemonistička.
Hedonizam, koji uključuje kognitivne i afektivne aspekte, podrazumeva da se najviši nivoi sreće mogu dostići maksimiziranjem prijatnih iskustava i minimiziranjem patnje.
Eudemonizam polazi od ideje o dobrom životu koji se ne sastoji samo od zadovoljstava i užitaka već uključuje razvoj sebe, autonomiju i ostvarivanje potencijala.
Voldinger kaže da eudemonistički pristup možemo da shvatimo tako što zamislimo svoje dete koje, uprkos umoru, od nas traži da mu čitamo knjigu koju smo mu pročitali već sedam puta.
„Iscrpljeni ste, imali ste dug dan i tonete u san. Hoće li vam biti zabavno ako priču pročitate osmi put? Neće. Dakle to nije hedonističko blagostanje. No, da li to najsmislena stvar koju možete zamisliti da radite u tom trenutku? Jeste.“
Mada se ovi pristupi često međusobno suprotstavljaju na teoretskoj osnovi, istraživanja pokazuju da postoji mogućnost suživota oba kao dvodimenzionalnog pogleda na lični doživljaj sreće.
Ne moramo stalno da budemo srećni
Voldinger ističe da ne treba očekivati da ćemo uvek biti srećni. Niko nije uvek srećan. „Ako niste srećni svo vreme, to ne znači da nešto pogrešno radite… To je samo istina o životu“, kaže.
„Možemo poboljšati svoje živote i sigurno možemo poboljšati svoju sreću. No, ne treba da očekujemo da ćemo stalno biti srećni“, dodaje on i ističe da se svi suočavaju sa stresom i izazovima, uprkos tome što nam se često može činiti da su drugi stalno srećni.
To je naročito aktuelno danas, kada smo izloženi društvenim mrežama na kojima se većina ljudi predstavlja u najboljem svetlu.
Važno je negovati dobre odnose na poslu
Mnogim ljudima posao zauzima najveći deo vremena u danu. Harvardska studija pokazala je da je zato vrlo važno imati tople, prijateljske odnose sa ljudima s kojima radimo.
Zdravo upravljanje stresom
Još jedno važno otkriće studije je da ljudi koji su u stanju da upravljaju svojim stresom i negativnim emocijama na zdrave načine, na primer uz pomoć vežbanja ili drugih aktivnosti, imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi u starosti.
Nikada nije kasno za sreću
Budući da su autori pratili učesnike i njihove potomke 85 godina, imali su priliku da vide da nikada nije prekasno za uspostavljanje dobrih odnosa i ostvarenje blagostanja.
„Videli smo da nikada nije prekasno. Ima ljudi koji su mislili da nisu dobri u vezama, koji su se uvek osećali kao da su sami. No onda bi, kada bi to najmanje očekivali, pronašli novu grupu prijatelja koje pre nisu imali, ili bi pronašli ljubav.
Ponekad bi ljudi prvi put u svojim 60-ima, 70-ima, 80-ima otkrili te stvari… Pa je poruka koja proizlazi iz našeg istraživanja: Ako mislite da je prekasno da imate bolje međuljudske odnose, razmislite još jednom“, poručuje Voldinger, prenosi Index.hr.
Zanimljivo je da se nalazi ove studije u dobroj meri podudaraju s istraživanjima koja su nastojala da otkriju za čime ljudi najviše žale pred smrt.
Naime, prema opservacijskim istraživanjima sprovedenim u bolnicama, ljudi najčešće na samrtnoj postelji žale jer:
- nisu dovoljno vremena provodili s bližnjima
- nisu sledili svoje snove i strasti
- nisu dovoljno izražavali svoja osećanja
- nisu živeli životom vernim sebi
Ova studija se temeljila na intervjuima s ljudima u poslednjih 12 nedelja njihovih života.
Foto: Ave Calvar; Raul Angel; Jeison Higuita on Unsplash
