San je jedna od najvažnijih stavki za zdrav život i lekari preporučuju da svake noći odspavamo između sedam i devet sati.
Ukoliko se oglušujete o osnovne potrebe vašeg organizma, to bi moglo da ostavi ozbiljne posledice na vaš mozak i telo i da značajno poveća rizik od oboljevanja.
Stručnjak za san, Metju Voker, profesor neurologije i psihologije na Berkliju, otkrio je koje su sve negativne posledice moguće kada sebi uskratite san.
– Svakako znamo da nedostatak sna onemogućava vašem mozgu da stvara nova sećanja, tako da se ukoliko ne spavate “inboks” vašeg mozga zatvara kako ne biste mogli više ništa da upamtite. I sve što saznate u tom periodu samo će se odbiti, a vi ćete se osećati kao da imate amneziju – priča on i nastavlja:
– Takođe znamo i da će manjak sna dovesti do povećanog razvoja toksičnog proteina u mozgu, koji se naziva beta-amiloid, a koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću. Mozak se noću tokom dubokog sna čisti od beta-amiloida, te kada preskačete spavanje gomila se ova protein, i što ga je više, veća je opasnost od demencije u kasnijim godinama.
Deprivacija sna i te kako utiče i na telo, ne samo na um.
– Ako sebe lišavate sna, oštećujete svoj reproduktivni sistem. Muškarci koji spavaju samo 5-6 sati dnevno imaju nivo testosterona kao da su deset godina stariji nego što jesu. Osim toga, utiče i na imunitet. Nakon samo jedne noći u kojoj ste spavali 4-5 sati, imunološke ćelije koje se bore protiv raka, takozvane “prirodne ubice”, smanjuju se za čak 70%. Zbog toga opasnost od oboljevanja od raznih vrsta kancera raste sa svakom neprospavanom noći – tumora creva, prostate, kao i grudi – priča Voker, koji objašnjava da je veza između nespavanja i raka toliko jaka, da je Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) klasifikovala bilo koju vrstu noćnog rada kao verovatno kancerogenu.
– Utiče i na kardiovaskularni sistem, jer je upravo redovan san najbolji lek za pritisak. Puls vam opada, kao i pritisak. Zato, ako ne spavate dovoljno, nećete oporaviti svoj kardiovaskularni sistem, i vaš pritisak raste. Ako spavate šest sati noću ili manje, rizik od fatalnog srčanog ili moždanog udara raste za čak 200 odsto.
Zvuči neverovatno informacija koja je dobijena nakon globalnog eksperimenta u kom učestvuje 1.6 milijardi ljudi dva puta godišnje, a naziva se pomeranje vremena. Naime, tokom prolećnog pomeranja gubimo jedan sat sna i sutradan je broj srčanih udara povećan za 24%.
Važno pitanje je – koliko dugo možemo da budemo budni, pre nego što moždane funkcije krenu da nam opadaju i kao i performanse našeg tela. Tačan odgovor je – 16 sati!
Kada pređete 16 sati budnog stanja, primetićete opadanje mentalnih i fizičkih funkcija. Nakon 19-20 sati budnosti vaš mentalni kapacitet je toliko narušen da ste jednako “sposobni” kao i neko ko je pijan seo za volan.
Autor: Original
Foto: Profimedia
