„Što je neko uspešniji, više sumnja u sebe jer je to ono što ga pokreće“, poručuje Barbara Korkoran, preduzetnica i dugogodišnja Shark Tank investitorka.
Korkoranova (74), govoreći na webinaru Bridge the Gap, istakla je da radije sarađuje sa ljudima koji imaju ideje i nesigurnosti, nego sa onim samouverenima. Razlog – veća je verovatnoća da će uspeti neko ko zna ono što ne zna nego neko ko misli da ima odgovor na sve.
Kao primer Korkoranova je navela samu sebe. Uprkos tome što je svoju firmu za nekretnine The Corcoran Group prodala za 66 miliona dolara 2001. godine, ona se i dalje s vremena na vreme zapita da li je to bila slučajnost.
„Imposter sindrom je snaga. Tera te da pronađeš praznine u svom znanju i popuniš ih ljudima čije veštine daju ravnotežu tvojim slabostima“, tvrdi Barbara Korkoran, koja i za Shark Tank traži preduzetnike koji se preispituju.
„Tražim takmičara koji je uglavnom nesiguran jer znam da sam pronašla pobednika. Oni imaju velike ambicije, radiće ako treba i duplo više, što smatram da je velika prednost ako se osećate kao prevarant (eng. imposter). Ponekad morate da prepoznate ljude koji se ponašaju samouvereno, a vođeni su osnovnom nesigurnošću. Svi sumnjanju u sebe.“
Studija iz 2020. pokazala je da čak 82 odsto ljudi u nekom trenutku svog života sumnjaju u svoje sposobnosti. Neki psiholozi kažu da sumnja u sebe može da bude korisna, sve dok znate kako da je iskoristite, piše CNBC.
„Imposter sindrom nije bolest. Sumnjajući u sebe ne znači da ćete propasti. Osećaj prethodi rastu“, poručuje profesor industrijsko-organizacijske psihologije Adam Grant.
Šta je imposter sindrom?
Imposter sindrom u bukvalnom prevodu znači sindrom prevaranta.
Zahvata inteligentne ljude i opisuje ih kao pojedince koji su obeleženi nesposobnošću da priznaju svoja postignuća i imaju uporni strah od razotktivanja njihovih uspeha kao „prevare“.
Zasniva se na uverenju da nismo dovoljni, adekvatni i sposobni, da smo nedostojni svog uspeha, bez obzira što imamo dokaze koji govore suprotno.
Imposter sindrom mogu da imaju samo oni koji su zaista uspešni, ne oni koji doslovno varaju ljude.
Imposter sindrom – kako se izboriti?
Ako se osećate nedostojnim svog uspeha, možete se boriti protiv tih osećanja afirmacijama, možete pisati dnevnik ili se poveriti prijateljima.
Vizuelizacija je još jedan koristan alat. Zatvorite oči i zamislite sebe kako imate odličan nastup na sledećem sastanku, prezentaciji, razgovoru za posao ili nekom teškom razgovoru, sa što više detalja. To može doprineti vašem samopouzdanju. Teniseri, na primer, preciznije serviraju nakon serije imaginarnih treninga, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Amsterdamu iz 2016.
Na ovaj način se i Barbara Korkoran bori sa imposter sindromom. Umesto da upoređuje svoje slabosti sa snagama drugih ljudi, ona postavlja sebi male ciljeve i zamišlja sebe kako napreduje.
„Onog dana kada sam otvorila svoju firmu, videla sam sebe kao kraljicu njujorških nekretnina. Vizuelizacija mi nije pružila biznis plan – jer nisam imala pojma šta je to uopšte biznis plan – već mapu puta. Učinila sam sve što je bilo u mojoj moći da se uskladim sa tom slikom, kako sam videla sebe u budućnosti”, istakla je Korkoranova.
Pročitaj i: Od Džefa Bezosa do Opre Vinfri: 18 inspirativnih lekcija najuspešnijih lidera i liderki
Foto: Iulia Mihailov on Unsplash
