Mnogi koji se nalaze na listi najbogatijih ljudi na svetu nikada nisu išli na fakultet. Neki su, poput Marka Zakerberga, čak i napustili školu. Ali postoje i oni milijarderi koji su dobro zagrejali stolicu i prvo odbranili doktorate pa tek onda počeli da grade svoje bogatstvo.
Mnogo pre nego što je postao direktor Gugla, Erik Šmit je pomogao u razvoju internet mreže i upoznao svoju buduću ženu Vendi u Grčkom pozorištu kao student Berklija.
Šmit (procenjena neto vrednost: 16,2 milijardi dolara) doktorirao je elektrotehničko inženjerstvo i informatiku 1982, kada je računar proglašen „osobom godine”. Potom je počeo da radi za tehnološke kompanije Sun Microsystems i Novell, dok nije dobio poziv Gugla, gde je jednu deceniju proveo na mestu izvršnog direktora (2001 – 2011).
Čovek koji stoji iza Garmin GPS-a, Min Kao (4,2 milijarde dolara), takođe je doktorirao elektroinženjering. Kao i Henri Semjueli (7,7 milijardi dolara), koji je diplomirao 1980. godine i radio kao profesor u školi kada je 1991. godine osnovao Broadcom sa jednim od svojih kolega sa studija, Henrijem Nikolasom III (6,6 milijardi dolara).
Definitivno je elektrotehničko inženjerstvo najpopularnije među milijarderima, piše Forbes. Odmah iza je informatika, pa slede STEM oblasti – biologija, hemija, marketing i socijalna politika.
I dok su mnogi zaradili novac baveći se svojom strukom, postoje i oni koji su bogatstvo pronašli u potpuno drugačijim domenima.
Pegi Černg (2,5 milijarde dolara) ima doktorat iz elektrotehnike i radila je u oblasti softverskog inženjeringa, za McDonnell Douglas i 3M, ali se obogatila osamdesetih godina, kada je zajedno sa suprugom Endrjuom osnovala lanac brze hrane Panda Express.
„Možda ne koristim specifičan sadržaj svog istraživanja“, kaže Černg, čija je teza uključivala razvoj kompjuterskog programa za testiranje urođenih srčanih bolesti, „kritičko razmišljanje i analitičke veštine koje sam stekla bile su prednost u svakom pogledu.“
I Dejvid Šau (7,9 milijardi dolara) i Dejvid Sigel (6,8 milijardi dolara) zaradili su svoje milijarde na Vol stritu, naoružani doktoratima iz informatike, što je druga najpopularnija diploma međi američkim milijarderima.
Među ostalim informatičarima su Čarls Simonji (5,2 milijarde dolara), jedan od prvih zaposlenih u Majkrosoftu, koji je uglavnom zaslužan za stvaranje programa Word and Excel, i Džejms Klark (2,9 milijardi dolara), koji je bio koosnivač Netscape internet pretraživača.
Sledeći su biolozi, među kojima je i predsednik Apple-a Artur Levinson (1,3 milijarde dolara), koji je doktorirao na Prinstonu, napisao više od 80 naučnih članaka i decenije proveo u biotehnološkoj kompaniji Genentech.
Hemija je četvrta nauka među najpopularnijim zanimanjima najimućnijih, koju su doktorirali bračni par Li Ge (5,6 milijardi dolara) i Ning Čao (1,2 milijarde dolara), koji su studirali na Kolumbijskom univerzitetu pre nego što su pokrenuli šangajsku farmaceutsku i zdravstvenu kompaniju WuXi AppTec.
Lista top 5 najpopularnijih olasti završava se fizikom. Fisk Džonson III (4,8 milijarde) u porodični biznis S. C. Johnson & Son ušao kao saradnik u marketingu (pored doktorata iz primenjene fizike, poseduje i diplomu iz marketinga i finansija). Od 2000. je predsednik kompanije, a od 2004. generalni direktor.
Pročitaj i: Šta direktor Apple-a radi kada želi da „razbistri um“
Foto: Vasily Koloda on Unsplash
