Nekada smo zanimljive činjenice tražili u enciklopedijama, sve dok pre dve decenije nismo dobili onlajn enciklopediju pod nazivom Wikipedia.
Wikipedia je proslavila 20 rođendan i danas gotovo da nema čoveka na svetu koji nije čuo za nju. Od zanimljivosti do važnih naučnih i istorijskih činjenica… Wikipedia je postala savremeni izvor informacija, sa svim svojim vrlinama i manama.
Danas je sedma najposećenija veb stranica na svetu, ima preko 55 miliona članaka na 306 jezika, od čega je 6,2 miliona na engleskom.
O relevantnosti informacija koje se nalaze na najpopularnijoj onlajn enciklopediji vodile su se polemike od samog njenog nastanka jer sadržaj generišu korisnici. Stoga učenicima i studentima uglavnom nije dozvoljeno da u svojim radovima citiraju Wikipediju.
Kako je nastala WIkipedia?
Amerikanci Džimi Vejls i Lari Sanger razvili su 15. januara 2001. godine besplatnu onlajn enciklopediju u nekomercijalne svrhe, vođeni željom da sakupe znanje na jednom mestu i ne sluteći da će to postati jedna od najposećenijih stranica u istoriji interneta. Danas Wikipedijom rukovodi Fondacija Wikimedia.
Ime Wikipedia nastalo je od havajske reči “wikiwiki” što znači brzo i grčke reči enciklopedija. Od 16. februara 2003. godine Wikipedia postoji i na srpskom jeziku, a do danas se na njoj našlo preko 600.000 članaka na našem jeziku.
Najpre je bila otvoren sajt, ali je donekle postala zarvorena jer samo registrovani korisnici mogu da kreiraju i uređuju članke. Postoje i urednici stranica koji proveravaju informacije, jer se sadržaj neprestano ažurira.
Pogledaj i: Novi sistem automatski menja zastarele Wikipedia tekstove
Kao glavni nedostatak smatra se to što to što tekstove pišu volonteri, a ne ljudi obučeni za pisanje tekstova po naučnoj metodologiji. Pristrasnosti doprinosi i činjenica da je, navodno, 90 odsto urednika muškog pola.
No, bez obzira na nedostatke, treba uzeti u obzir i prednosti Wikipedije jer je dobra polazna tačka za dalja istraživanja.
Foto: Luke Chesser / Unsplash
