Usled krčenja šuma, svet svake godine gubi 10 miliona hektara šume, što je otprilike veličine Islanda, drugog najvećeg ostrva u Evropi. Pored toga, insekti oštete oko 35 miliona hektara šuma godišnje.
Situacija je krajnje ozbiljna, posebno imajući u vidu činjenicu da su šume ključne za borbu protiv klimatskih promena, navodi se na sajtu Regionalnog informativnog centra za Zapadnu Evropu Ujedinjenih nacija.
Island je, u stvari, primer ranih ekoloških katastrofa koje je prouzrokovao čovek. Kada su ljudi uglavnom nordijskog porekla naselili nenaseljeno ostrvo krajem 9. veka, prema legendi, ono je bilo uglavnom pošumljeno.
U vreme naseljavanja ljudi šume su pokrivale 25 – 40 odsto kopnene površine Islanda. Naravno, bile su izvor drva za ogrev, građevinski materijal i jednostavno su ih jele stotine hiljada ovaca koje su lutale ostrvima od dolaska prvih doseljenika.
Obim islandske breze je verovatno dostigao minimum od 0,5 – 1 odsto ukupne površine oko sredine 20. veka. Drugim rečima, gotovo da nije bilo šume.
Mada je Island ekstreman slučaj, šume u nordijskim zemljama su takođe imale svoje uspone i padove.
Šume su bile od suštinskog značaja za postavljanje temelja za prosperitet Danske, Finske, Norveške i Švedske. Međutim, do kraja 19. veka površina pokrivena šumama znatno se smanjila. Pošumljavanje je, međutim, spasilo ogromne nordijske šume i danas je, na primer, preko 70 odsto Finske i Švedske pokriveno drvećem.
U Danskoj je pokrivenost drveća utrostručena od 1880. godine, a plan je povećanje za jednu trećinu do kraja veka, tako da će pokrivati 20 odsto zemlje.
Ipak, šume više nisu iste kao što su bile i u mnogim slučajevima to su komercijalne plantaže koje karakteriše monokultura.
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana šuma, koji se svake godine obeležava 21. marta su „Šume i zdravlje“. I zaista, šume su dragocene i čine mnogo za naše zdravlje.
Pročitaj i: Kako povezivanje s prirodom poboljšava vaše mentalno i fizičko zdravlje
One prečišćavaju vodu, čiste vazduh, obezbeđuju hranu i lekove koji spasavaju život i poboljšavaju naše opšte blagostanje. Naime, nekoliko studija dokazalo je da poseta šumskom okruženju snižava krvni pritisak, usporava puls i smanjuje nivo korrizola, hormona stresa.
Pored toga, šume su ključne u borbi protiv klimatskiih promena jer uklanjaju ugljen-dioksid iz vazduha. Takođe igraju veliku ulogu u postizanju ciljeva održivog razvoja i smanjenju siromaštva. No, uprkos svim ovim neprocenjivim ekološkim, ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim dobrobitima, šume su ugrožene požarima, štetočinama, sušama i krčenjem.
Na nama je da potrudimo da sačuvamo ovaj dragoceni prirodni resurs.
Foto: Matt Palmer on Unsplash
