Da li ste znali da se kod običnih sijalica samo pet odsto uložene energije pretvara u svetlo, dok se ostatak pretvara u toplotu? Ovo je jedan od primera energetske neefikasnosti koja, pored toga što nam povećava račun za struju, utiče nepovoljno na životnu sredinu i doprinosi globalnom zagrevanju.
Ako uzmemo u obzir da se u Srbiji oko 70 odsto električne energije proizvede u termoelektranama na ugalj, kao i da se za proizvodnju jedinice bruto domaćeg proizvoda, troši četiri do pet puta više energije od proseka Evropske unije, jasno je da je situacija sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte na našim prostorima daleko od povoljne, kao i da je nužno poboljšati energetsku efikasnost.
Investiranjem u tehnologije koje energetsku potrošnju čine efikasnijom postiže se smanjenje energetske potražnje, kao i mogućnost ranijeg napuštanja termoelektrana koje koriste fosilna goriva, piše portal Klima 101.
Stvar je jednostavna – što se manje energije troši, za obavljanje istog posla, manja je emisija ugljen-dioksida.
Međutim, imajući u vidu potencijal za smanjivanje emisija koji imaju unapređenja mera energetske efikasnosti, jasno je da je ovaj vid borbe protiv klimatskih promena često potcenjen u odnosu na uzbudljivije napretke na polju obnovljivih izvora energije.
Koji su načini za unapređenje energetske efikasnosti?
Počevši od malih promena svakodnevnih navika, odabira ekoloških električnih uređaja i štedljivih sijalica, zamenom stolarije u našim domovima i toplotne izolacije, možemo postići značajno umanjenje računa za električnu energiju, ali i smanjiti lični doprinos emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Razumljivo je da naši lični izbori nisu dovoljni za rešavanje klimatske krize, ali svakako nisu beznačajni, i mogu nam biti veoma korisni. Međutim, u borbi protiv klimatskih promena neophodne su adaptacije na velikoj skali, koje pre svega treba da podrže državni rukovodioci i obezbede subvencije za unaprađenje energetske efikasnosti.
Poseban akcenat se stavlja na zgrade i građevinarstvo koji su odgovorni za skoro 40 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida u smislu potrošnje energije, više nego transportni sektor.
Sa druge strane, pristupačne mogućnosti deugljenizacije zgrada su, grubo procenjeno, ekvivalentne mogućnostima smanjenju emisija u poljoprivredi, industriji, energetskom sektoru i šumarstvu zajedno.
Međutim, uviđa se disbalans između teorijskog potencijala i onoga što se sprovodi u praksi, a istraživanje koje je objavio Rocky Mountain Institute pokazalo je da su jednostavna rešenja koja bi povećala energetsku efikasnost, poput maksimalnog iskorišćavanja dnevnog svetla i dobrih ventilacionih sistema, potcenjena.
Ipak, to ne umanjuje njihov značaj, Međunarodna agencija za energetiku procenila je da bi emisije ugljen-dioksida za koju su odgovorne zgrade, uz povećanje energetske efikasnosti udružene sa već danas dostupnim čistim energetskim tehnologijama, mogla da opadne za čak 87 odsto do 2050.
Situacija u Srbiji
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Srbija značajno zaostaje za razvijenim zemljama sveta, po jedinici bruto društvenog proizvoda troši se 60 odsto više struje nego u zemljama Evropske unije.
Jedan od razloga je loša izolacija zgrada, kao i stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, te se građani koji imaju centralno grejanje zimi često dogrevaju na struju.
Ne postoji jedinstveno rešenje
Klimatski stručnjaci naglašavaju da rešenje klimatske krize nije jednostavno i nije ga moguće postići samo u jednom koraku, ali ono što je zasigurno neophodno jeste smanjenje i potom zaustavljanje antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i redukovanje već postojeće koncetracije ugljen-dioksida u atmosferi.
Postoji više načina pomoću kojih se to može ostvariti, popout preusmeravanja sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida iz atmosfere i unapređenja energetske efikasnosti, a da bi se postigli ciljevi postavljeni Pariskim sporazumom, potrebna je udružena primena ovih dostupnih rešenja.
Pročitajte i: Zašto je Srbija završila tek na 45. mestu zemalja u oblasti zaštite životne sredine
Foto: Profimedia
