Sevilja će već sledeće godine dobiti nove autobuske stanice koje mogu da snize temperaturu oko sebe i do 20 stepeni kako bi pomogle putnicima koji čekaju prevoz, usled toplotnih talasa.
Temperature u španskom gradu ove nedelje su prešle 40 stepeni Celzijusa, a na nekim mestima širom andaluzijske prestonice, živa se približila i do 44 stepena Celzijusa.
Nove bioklimatske autobuske stanice imaju rezervoare za prečišćenu vodu, senzore i solarne panele i biće uvedeni sledeće godine da bi ublažili ekstremne toplote poput one izazvane toplotnim talasom Haron.
Autobuske stanice rade kroz toplotno zračenje – elektromagnetni talasi koji se emituju na osnovu temperature mogu da prenose i grejanje i hlađenje.
Pročitaj i: 8 eco-friendly načina kako možeš da se rashladiš na visokim temperaturama
„To nije kao klima uređaj koji proizvodi hladan vazduh. Umesto toga, sama struktura autobuske stanice emituje hladnoću, kao što se dešava sa frižiderima“, kaže za britanski Telegraph istraživač Hoze Sančez.
„Ako temperatura dostigne, na primer, 42°C, toplotni osećaj unutar nadstrešnice bi bio otprilike 23°C“, dodao je on. Efekat hlađenja traje od 10 do 20 minuta, što je uobičajeno vreme kada putnik čeka autobus.
Bioklimatske autobuske stanice, koje će raditi u najtoplijem delu dana od 13 do 19 časova, osmislili su istraživači sa Više tehničke škole inženjerstva Univerziteta u Sevilji.
Podzemni rezervoar za skladištenje prečišćene vode povezan je cevima sa nadstrešnicom skloništa, gde se nalaze senzori i solarni paneli. Senzori omogućavaju skloništu da detektuje spoljašnju temperaturu i da li su ljudi u blizini, što mu omogućava da „odluči“ kada će aktivirati funkciju hlađenja. Zahvaljujući solarnim panelima, energija za sve procese potiče od Sunca, što znači da je stuktura samoodrživa.
Noću se voda u rezervoaru diže prema solarnim panelima, hladi se i vraća u podzemne rezervoare, gde se skladišti i hladi. Kada senzori otkriju putnike koji čekaju i kada su temperature visoke, voda teče kroz unutrašnjost autobuske stanice. Ovo zrači hladnoćom kroz metal nadstrešnice graničnika kroz veoma male pore.
Istraživači planiraju da koriste tehnologiju za stvaranje klimatskih skloništa za decu u školama.
Foto: Willian Justen de Vasconcellos on Unsplash
