„Zamislite samo jedno zrno peska u ruci ispruženoj ka nebu u odnosu na ceo sagledivi nebeski prostor” — ovim rečima je NASA opisala prvu i istorijsku fotografiju Džejms Veb teleskopa koja je obišla svet. Predviđa se da će novi svemirski teleskop uočiti nebeske objekte koji su i do 100 puta slabije vidljivi od onih koji je Habl, njegov prethodnik i 1990-ih, mogao da otkrije. Nove fotografije sa Veb teleskopa su, ipak, samo početak. Istraživači će koristiti Veb za prikaze do sada nedostupnih delova našeg univerzuma.
Novi NASA svemirski teleskop Džejms Veb napravio je svoju prvu — ujedno i najoštriju infracrvenu fotografiju dalekog univerzuma u dosadašnjoj istoriji. Uz pomoć ovog teleskopa, prikazano je takozvano jato galaksija SMACS 0723, uključujući i najmanje vidljive objekte ikada primećene u infracrvenom spektru.
U pitanju je prvi u seriji snimaka napravljenih u opservatoriji vrednoj 10 milijardi dolara, koja od decembra prošle godine orbitira na oko 1,6 miliona kilometara od Zemlje.
Astronomi ovu vrstu prikaza nazivaju „dubokim poljem“: slika jedne tačke u svemiru, napravljena sa dugim vremenima ekspozicije uz toku kojeg instrument sagledava svaki element ulazne svetlosti.
Svetlosti iz ovog klastera galaksija je bilo potrebno više milijardi godina da stigne do nas — tačnije, na Veb fotografiji galaksije SMACS 0723 mi zapravo gledamo u 4,6 milijardi godina daleku prošlost, dok se procenjuje da je univerzum star 13,8 milijardi godina. Koristeći Veb teleskop, dodatno, istraživači će biti u prilici da saznaju više o masama, starostima, istoriji i sastavu velikog broja galaksija u našem univerzumu.
Vebova MIRI slika nudi kaleidoskop boja i naglašava gde je prašina – glavni sastojak za formiranje zvezda, a na kraju i sam život. Istraživači će moći da koriste ovakve podatke kako bi razumeli kako se pojedine galaksije i zvezde formiraju, rastu i stapaju jedna sa drugom, ali i „umiru”.
Pored snimanja slika, dva Vebova instrumenta su takođe dobila spektre — podatke koji otkrivaju fizička i hemijska svojstva objekata koji će pomoći istraživačima da identifikuju mnogo više detalja o udaljenim galaksijama u ovoj oblasti.
Svoju dosadašnju percepciju univerzuma smo sa sa noćnog neba proširili na planete, na druga sunca i galaksije, a uskoro ćemo istraživati period blizak Velikom prasku — velikoj misteriji prapočetka svemira.
Veb je predviđen za posmatranje maltene „svega“ — ne samo drevnih zvezda i galaksija, već i ostalih planeta u, ali i izvan našeg Sunčevog sistema, kao i regiona u kojima se formiraju zvezde udaljene milionima svetlosnih godina od Zemlje.
Prva serija Veb snimaka uključuje prikaz najudaljenijih galaksija, formiranje džinovskih zvezda, kolosalne kosmičke nebule, ali i džinovske planete izvan našeg Sunčevog sistema.
„Od danas, Veb je spreman za posao“, rekla je NASA astronautkinja Mišel Taler na otkrivanju istorijske fotografije. A to je samo početak.
Pročitaj i: Šta se dešava iza zatvorenih vrata NASA
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: NASA Image and Video Library / James Webb First Images
