EFT (Emotional Freedom Technique), poznatija kao emocionalna akupunktura, predstavlja tehniku za oslobađanje od negativnih emocija uz fokus na problem i tapkanje određenih tačaka.
Dr Jelena Vasiljević kaže da je EFT odličan alat da pomognemo, pre svega sebi. Ova naučnica se, osim ETF tehnike, bavi i Theta healing terapijom, autorka je knjige Primena veštačke inteligencije u dijagnostici karcinoma, profesorka je na Računarskom fakultetu u Beogradu, a njeno ime naći ćete i u Oksfordovoj enciklopediji Successful People of Serbia.
Iako je oduvek znala čime želi da se bavi, njen profesionalni put je, u najmanju ruku, interesantan.
Vaš poziv je u pravom smislu vizionarski. Doktoratom na Elektrotehničkom fakultetu približili ste se medicini i novim metodama u dijagnostici karcinoma, što je samo jedna od oblasti Vaših interesovanja. Kako je tekao ovaj profesionalni put?
Zaista je zanimljiv čitav taj moj profesionalni put i to pričam mojim studentima kako bih ih ohrabrila da prvo pronađu oblast rada u kojoj će imati flow, i da onda ne odustaju od tog osećaja.
Naime, još u petom razredu osnovne škole veoma sam se zainteresovala za biologiju, išla na takmičenja i osvajala nagrade. Veliki podstrek nam je bila nastavnica Biljana Todorović i njena metoda učenja postavljanjem pitanja. Ovu metodu primenjujem i dalje, i učim svoje studente, a i ćerku gimanzijalku da se njome koriste.
Već tada nastavnica je zvala moje roditelje da kaže da me priprema da se upišem na Fakultet za molekularnu biologiju. U gimnaziji sam išla na genetiku u Istraživačkoj stanici Petnica, ali i na kvantnu fiziku i fraktale koji su me jako zainteresovali.
Na kraju četvrte godine gimnazije, pred upis na fakultet, shvatila sam da će mi nedostajati i matematika i fizika. Na kraju sam ipak otišla na prijemni za kvantnu fiziku a uspela sam da upišem i Elektrotehnički fakultet, sa željom da završim smer za kvantnu fiziku i biomedicinski inženjering. S obzirom na to da su to bile godine rata i inflacije, posle očeve smrti razmišljala sam o profesiji koja je bolje plaćena i tako ipak završila telekomunikacije.
Radila sam u Instititutu Mihajlo Pupin 19 godina i tamo ipak uspela da se vratim na svoj smer preko magistarskog i doktorata u kojima sam se bavila primenom fraktala u dijagnostici karcinoma.
Poslednjih devet godina na Računarskom fakultetu predajem veštačku inteligenciju, genetske algoritme, neuronske mreže, inteligentne sisteme, primenu fraktala u obradi medicinskih slika i druge slične predmete. To mi je i bila želja – vratila sam se na svoj put i predajem predmete koji su baš primena bioloških sistema u nauci i tehnologiji.
Šta Vas je motivisalo da se bavite baš ovom naučnom oblašću koja se tiče karcinoma, koji je večita enigma u smislu borbe protiv ove opake bolesti?
Najveći podstrek je bio, na žalost, jedan od najbolnijih momenata u mom životu, a to je smrt oca Svetislava u 52. godini, kada sam imala 16 godina. Tata je bio sportista, nepušač a gledala sam kako umire i kako ne znaju ni dijagnozu niti je imao terapiju. Tek smo kasnije saznali da je imao karcinom, da je to i znao i krio od nas a išao je na razne, tada alternativne terapije.
Kako savremena tehnologija utiče na čovekovo zdravlje? Ovo pitanje uglavnom ima negativan prizvuk, ali naslov Vaše knjige Primena veštačke inteligencije u dijagnostici karcinoma podseća nas na to da bez tehnološkog napretka ne može biti ni napretka u nekim oblicima lečenja?
Savremena tehnologija može doprineti boljoj, preciznoj i bržoj dijagnostici a onda i adekvatnoj i pravovremenoj primeni terapije. O tome je ta moja knjiga, ona je u stvari skup mojih projekata iz oblasti dijagnostike karcinoma i predikcije uspešnosti hemioterapije.
Naravno da savremena tehnologija ima i mnogo negativnih uticaja na čovekovo zdravlje, i to je ta druga strana, kad bismo tako gledali crno-belo. Ali realni svet ne funkcioniše crno-belo, već je sve tzv. Fuzzy logika, koja ima visok stepen tolerancije i sve se izražava u procentualnom smislu. Ovaj svet i funkcioniše kroz jedan oblik dualnosti.
Interesantno je to da ste se posvetili i duhovnom razvoju, te novim tehnikama u ovoj oblasti, tako da se, kao instruktorka i praktičarka, bavite Theta healing-om. O čemu je tačno reč i da li je ova vrsta terapije prijemčiva široj populaciji?
Theta healing je terapija Viane Stibal, kad tražite uzok nekog problema u podsvesnim programima. Sve loše stvari koje se ponavljaju, u stvari nas navode da naučimo lekcije. Na ovaj način tražimo te lekcije, kao i benefite loših događaja. Da bismo to razdvojili – naša podsvest povezuje neke dobre strane sa lošim događajima, onda to ponavljamo da bismo dobili benefite. Zaista možemo i imati benefite i naučiti lekcije.
Sada je ova tehnika sve zastupljenija i među širom populacijom i mislim da je dosta prijemčiva, pogotovo kada radi odličan praktičar i/ili instruktor, jer odmah vidite i rezultate. Bavim se Theta healing-om više od 12 godina i veoma mi je pomogla, kako u životu tako i u nauci, jer i na taj način dobijam ideje i rešenja za mnoge probleme.
Inače se intenzivno bavim duhovnim razvojem više od 30 godina, od smrti oca, i skoro da nema tehnike koju nisam proučavala a Theta healing je na kraju kao neka kruna svega. Veoma sam zahvalna svojim učiteljima Martini Lukić, Goranu Karni i Stivenu Roj Parkeru.
Takođe, Vaša misija je i EFT (Emotional Freedom Technique), koji predstavlja ,,emocionalnu akupunkturu”. Kako funkcioniše ova vrsta terapije i zašto je važno da se oslobađamo viška emocija?
EFT (Emotional Freedom Technique) predstavlja tehniku za oslobađanje od negativnih emocija uz fokus na problem i tapkanje određenih tačaka. Odmah osetite poboljšanja koje i procenjujete i pre i posle svake primene, baš zbog ljudske osobine apeksa – da zaboravi kako se lose osećao.
Kombinujem tu procenu na skali od 1 do 10 i u primeni Theta healing-a i veoma je dobra kombinacija. Kada nas negativne emocije preplave, mogu da blokiraju naš rad i zdravlje. I u pozadini svakog i zdravstvenog problema postoje i neki podsvesni programi i negativne emocije koje nas blokiraju.
Tako da je EFT odličan alat da pomognemo, pre svega sebi, a ako je problem suviše dubok radimo sa sertifikovanim EFT terapeutom. Meni je moja EFT tereapeutkinja Ljiljana Spasojević od razvoda 2008. pomogla mnogo puta, mogu reći da mi je spašavala život više puta, na čemu sam joj beskrajno zahvalna.
Interesantno je da neko ko je doktorka nauka, ima toliko interesovanja i za alternativnu medicinu. S tim u vezi, da li smatrate da su alternativna lečenja polako počela da zamenjuju uobičajena? I da li grešimo ako kažemo da je nepravda što se neke prastare efikasne metode smatraju alternativnim, a zapravo su lekovi ti koji predstavljaju alternatvu?
Nekada davno su sva ta tzv. alternativna lečenja bila u sklopu medicine i samo se sada negde vraća to mesto polako. Naravno da je potrebna sinergija svih oblasti medicine, tradicionalne i konvencionalne, i kroz tu spoznaju i takvo zajedničko delovanje ali i holistički pristup daju i najbolja isceljenja i rezultate.
Vaše ime nalazi se u Oksfordovoj enciklopediji Successful People of Serbia. Da li mislite da ljudi poput Vas, koji doprinose i svetskoj i domaćoj nauci, višestruko su nagrađivani i međunarodno prepoznati, zaslužuju više prostora u javnosti?
Svakako da bi bilo bolje da se kod nas više posvećuje pažnje u javnosti uspesima naših odličnih đaka, studenata, naučnika, lekara, i tako motivišu svi da postave fokus na neke više vrednosti u životu i radu.
S obzirom na radna iskustva u Institutu Mihajlo Pupin i na Računarskom fakultetu u Beogradu, gde ste profesorka, kako vidite stanje u razvoju nauke u Srbiji i koja su Vaša predviđanja za njen razvoj u budućnosti?
Radila sam 19 godina u Institutu Mihajlo Pupin i paralelno na Računarskom fakultetu šest godina a onda sam morala da se odlučim za jedan posao, tako da od 2019. sam puno radno vreme na Računarskom fakultetu, sada već devet godina ukupno.
Razvoj nauke u Srbiji je veoma otežan slabim finansiranjem i na taj način su i studenti slabo motivisani da se time bave. U budućnosti u Srbiji nauku vidim kao rezultat veoma motivisanih pojedinaca, koji će biti istrajni u realizacijama svoje misije.
Intervju: L. Pap
Foto: Dalibor Danilović
