Švedski paleogenetičar Svante Pebo (67) dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu. Nagradu je dobio za korišćenje DNK radi otkrivanja veze između ljudi i neandertalaca, a inspiraciju za ovu oblast pronašao je u svom ocu, još kao dete.
Zanimljivo je da je Svanteov otac, biohemičar Sune Bergstorm, takođe dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1982. godine, kada je sa još dvojicom kolega identifikovao i analizirao prostaglandine – biohemijska jedinjenja koja utiču na krvni pritisak, telesnu temperaturu, alergijske reakcije i druge fiziološke pojave.
Svante Pebo rođen je u Stokholmu 1955. u porodici estonske hemičarke Karin Pebo i švedskog biohemičara Sunea Bergstroma.
U svojim memoarima iz 2014. „Neandertalac: U potrazi za izgubljenim genomima“, Pebo je napisao da se za medicinu zainteresovao zbog oca, koji je tada bio doktor medicine. Kasnije je saznao da je njegov otac „imao dve porodice, od kojih jedna nije znala za drugu“.
„Odrastao sam kao tajni vanbračni sin Sunea Bergstroma“, napisao je Pebo, dodajući da je samo povremeno viđao svog oca kada je odrastao.
Svante Pebo krenuo je stopama svog oca studirajući biohemiju, stekavši doktorat na Univerzitetu u Upsali za korišćenje DNK istraživanja za proučavanje proteina adenovirusa – virusa koji izazivaju simptome slične prehladi.
Ali bio je fasciniran mumijama i, kako je sam napisao u memoarima, „nije mogao da se odupre svojoj romantičnoj fascinaciji drevnim Egiptom“.
Nemoguć zadatak
Spoj njegovog medicinskog istraživanja korišćenjem DNK i preokupacije mumijama doveo ga je na put koji će postati njegovo životno delo.
„Da li bi bilo moguće proučavati drevne sekvence DNK i na taj način razjasniti kako su stari Egipćani bili povezani jedni sa drugima i sa današnjim ljudima?“ pitao se u svojoj knjizi, misleći da je do sada to sigurno već nekom drugom palo na pamet.
Otkrivši da nije, Svante Pebo je odlučio da sam potraži odgovore. Pokazalo se da je to težak zadatak, jer su u ostacima drevnih ljudi ostali samo tragovi DNK.
Godine 1985. objavio je rezultate istraživanja, kada je pronašao fragment DNK u mumiji deteta starog 2.400 godina. Pebo se zatim fokusirao na neandertalce, a onda ga je 1995. regrutovao nemački Univerzitet u Minhenu.
Godinu dana kasnije, uspeo je da sekvencira mitohondrijsku DNK iz 40.000 godina starog dela kosti neandertalca. Zatim je postao šef odeljenja za genetiku na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.
Svante Pebo uspeo je da obavi „naizgled nemoguć zadatak” objavljivanja prve sekvence genoma neandertalca 2010. godine, navodi se u saopštenju Nobelove skupštine, piše France24.
Istraživanje je iznenadilo naučni svet pokazujući da su genomi neandertalaca i dalje prisutni kod jednog do četiri odsto ljudi evropskog ili azijskog porekla.
„Svuda nalazimo tragove njihove DNK“, rekao je Pebo za AFP 2018.
„Normalna ljudska bića”
Pebo i njegov tim otkrili su 2010. postojanje Denisovana, izumrlih ljudskih rođaka, samo sekvenciranjem DNK iz kosti prsta stare 40.000 godina.
Samo godinu dana pre nego što su ova otkrića objavljena, Pebo se razboleo, u plućima su mu otkrili krvne ugruške potencijalno opasne po život.
Istražujući sopstvenu bolest, „na svoje čuđenje naišao sam na reference na rad mog oca 1943. godine“, napisao je Svante Pebo u svojim memoarima. Njegov otac je „razjasnio hemijsku strukturu herapaina“, leka „koji mi je možda spasio život“, napisao je.
U intervjuu povodom dobijanja Nobelove nagrade, on je rekao da mu je otac, takođe dobitnik Nobelove, dao samopouzdanje time što je pokazao da su „takvi ljudi normalna ljudska bića i da to nije tako neverovatna stvar“.
Sada se identifikuje kao biseksualac i ima dvoje dece sa primatološkinjom Lindom Vigilant, koja takođe radi na Institutu Maks Plank.
Pročitaj i: Nobelovac otkrio tehniku koju koristi za lakše učenje
Foto: YouTube/JapanPrize
