Prva teorija gravitacije pripisuje se Isaku Njutnu, u drugoj polovini 17. veka. Ali nova studija objašnjava da je Leonardo da Vinči prepoznao fundamentalne aspekte gravitacione sile više od sto godina pre nego što je to Njutn utvrdio.
Studija je analizirala dijagrame u Da Vinčijevim, sada digitalizovanim beleškama, uključujući skice trouglova koji prikazuju vezu između prirodnog kretanja, usmerenog kretanja i izjednačavanja kretanja – prepoznavanje da je gravitacija neka vrsta ubrzanja.
I dok je Njutna inspirisala jabuka koja pada sa drveta, u Da Vinčijevom slučaju radi se o pesku koji se sipa iz tegle. On je shvatio da, ako se tegla vuče duž horizontalne ravni istom brzinom kao sila koja vuče zrna, pesak će formirati hipotenuzu trougla. Ova spoznaja promene brzine padajućeg objekta predstavlja ključni korak na putu do pronalaženja gravitacione konstante na Zemlji, piše Science Alert.
Pre oko 500 godina, Leonardo da Vinči pokušao je da razotkrije misteriju gravitacije i njenu povezanost sa ubrzanjem kroz seriju genijalnih eksperimenata vođenih isključivo njegovom maštom i majstorskim tehnikama – naveli su istraživači u svom radu.
Ova gravitaciona konstanta kasnije je iskorišćenja kod Njutna, kako bi definisao svoje zakone o kretanju (uključujući gravitaciju), kao i kod Ajnštajna u teoriji relativiteta. Leonardo da Vinči je znao da je pronašao nešto, ali nije bio siguran šta tačno.
Delom je ta neizvesnost postojala jer se Leonardo da Vinči složio sa Aristotelovom idejom o impulsu – kontinuiranoj sili koja projektilima obezbeđuje da se kreću protiv gravitacije. Princip inercije, prema kom objekti jednostavno nastavljaju svoju putanju sve dok se ne sretnu sa suprotstavljenom silom, tada još nije bio utvrđen.
U međuvremenu, Aristotel je gravitaciju objasnio kao sklonost materijala da se ređaju prema prirodnom poretku. Drugim rečima, gravitacija i leteći projektili objašnjeni su različitim teorijama.
Iako je bilo grešaka u proračunima, rekreacije Da Vinčijevih eksperimenata u laboratoriji otkrile su da je njegov algoritam izračunao gravitacionu konstantu (g) sa 97 odsto tačnosti, u poređenju sa savremenim metodama.
Istraživače su posebno impresionirale Da Vinčijeve metode i korišćenje prvenstveno geometrije u cilju istraživanja nečeg nepoznatog.
Pročitaj i: Emili du Šatule: Žena koja je uradila veliku stvar za nauku, a završila u fusnoti
Foto: dilara irem
