Do 2025. godine, ponovo ćemo kročiti na Mesec. U isto vreme, svedoci smo više pojedinačnih poduhvata svemirskog turizma, ali i želja za nastanjivanjem drugih planeta sunčevog sistema, poput Marsa. Jedno pitanje, pak, ostaje nedovoljno jasno: da li je ljudski organizam spreman za dugoročan boravak u svemiru? Nedavno objavljena studija o uticaju mikrogravitacije na gubitak koštane mase kod astronauta, nudi samo neke od odgovora.
U istraživanju objavljenom krajem juna u časopisu Scientific Reports, učestvovalo je 17 astronauta — 14 muškaraca i tri žene prosečne starosti 47 godina — čiji je nedavni boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) trajao između četiri i sedam meseci.
Za potrebe ove studije, istraživači su skenirali zglobove i gležnjeve astronauta pre odlaska na ISS, po povratku na Zemlju, a zatim i tokom šest i 12 meseci boravka “kod kuće”.
“Od ranije nam je poznato nam da astronauti gube koštanu masu tokom svemirskih putovanja. Ono što je novo, a što mi pokrivamo ovom studijom, je da smo pratili stanje astronauta i nakon njihovih svemirskog misija. Želeli smo da sagledamo da li se i na koji način kost regeneriše“, navodi profesorka Univerziteta u Kalgariju i vodeća autorka pomenutog istraživanja Leja Gabel.
Godinu dana nakon povratka na Zemlju, kod astronauta je u proseku zabeležen gubitak od 2,1 odsto mineralne gustine kostiju potkolenice (tibije) dok je ukupna snaga kostiju smanjena za 1,3 odsto.
Skoro polovina astroanuta koja je učestvovala u istraživanju, nažalost, nije povratila mineralnu koštanu masu nakon višemesečnog boravka u uslovima mikrogravitacije.
Pročitaj i: Ko će biti prva žena na Mesecu?
“Astronauti su doživeli značajan gubitak gustine kostiju tokom šestomesečnih putovanja svemirom – smanjenje koje bismo očekivali kod starijih osoba tokom dve decenije na Zemlji.“
Kosti poput zglobova, kukova i nogu nemaju težinski pritisak u mikrogravitaciji, što predstavlja delimično objašnjenje značajnog, i u velikom broju slučajeva, trajnog gubitka koštane mase astronauta.
Ispostavlja se da mikrogravitacija negativno utiče na mnoge sisteme našeg organizma, među kojima su mišići i kosti, te će stoga, smatra profesorka Gabel, Svemirske agencije biti primorane da poboljšaju dijetetske režime i rutine vežbanja astronauta u mikrogravitaciji. Stručnjaci sugerišu vežbe takozvanog “mrtvog dizanja” za koje je utvrđeno da pozitivno utiču na oporavak kostiju astronauta po završetku svemirskih misija.
Nulta gravitacija, međutim, ne utiče samo na mišiće i kosti astronauta – i kardiovaskularni sistem doživljava promene u beztežinskom stanju. Bez gravitacije, krv i limfu se skupljaju u gornjem delu tela astronauta što utiče ne samo na njihov kardiovaskularni sistem, već i na vid.
“Zračenje takođe predstavlja veliki zdravstveni problem za astronaute. Što smo dalje od Zemlje, izloženost sunčevoj radijaciji je veća. Samim tim, postoji značajan rizik od razvijanja kancera i različitih oboljenja kože i očiju”, ističe profesorka Gabel.
“Još uvek nemamo jasna saznanja kako svemirske misije duže od šest meseci utiču na organizam — i sveukupno zdravlje čoveka. Zaista se nadamo da ćemo pronaći načine da se, za početak, gubitak koštane mase svede na minimim i na dužim misijama”, zaključuje Gabel.
Kako svemirske misije u bliskoj budućnosti za cilj imaju istraživanje dubokog svemira i potencijalno naseljavanje drugih zvezdanih sistema, sledeći korak istraživanja profesorke Gabel i njenog tima, biće istraživanje efekata i načina očuvanja mišića i kostiju na još dužim svemirskim putovanjima.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: NASA on Unsplash
