Ćelije tumora mlade žene iz Baltimora su, 1951. godine, postale osnova za neke od najvažnijih poduhvata u humanoj medicini: korišćene su u preko 110.000 naučnih radova, 11.000 patenata i tri Nobelove nagrade. HeLa ćelije su bile u svemiru, omogućile su pronalaske brojnih vakcina i lekova za leukemiju, Parkinsonovu bolest, herpes, grip i polno prenosive bolesti. I to je, čini se, samo početak — zahvaljujući Henrijeti Laks.
U proseku, ljudsko telo ima preko sto triliona ćelija — svaka jedinica je toliko sitna da bi ih, samo u tačku na kraju ove rečenice, stalo nekoliko hiljada.
Svi ćelijski procesi u našim organizmima deluju kao savršeno orkestrirana koreografija. Međutim, samo jedna greška u ćelijskoj deobi izazvaće abnormalno množenje ćelija. Rezultat takvog nekontrolisanog rasta su — maligni tumori.
Ovo saznanje bilo je prvo u (beskonačnom) nizu onih koje je omogućilo proučavanje ćelija raka Henrijete Laks.
Tridesetjednogodišnja Afroamerikanka je od raka grlića materice preminula svega par meseci nakon okvirno uspostavljene dijagnoze. Ono što je usledilo nakon njene smrti, pak, može se opisati kao jedna od najvažnijih stvari koja se desila medicini u poslednjih sto godina.
Doktori Džordž Gej i Meri Kubiček, analizom uzorka grlića materice H. Laks, uviđaju nešto sasvim neobično. Većina ćelija sa kojima su do tada radili, „umrlo“ bi u roku od nekoliko dana. Međutim, Henrijetine ćelije su se reprodukovale bez prestanka. Ovo „svojstvo“ ih je učinilo prvim besmrtnim ljudskim ćelijama ikada stvorenim u laboratoriji. Nazvane su HeLa ćelije oktobra 1951. godine.
Henrijetine besmrtne ćelije
Za sedam decenija postojanja, HeLa ćelije su omogućile brojna dostignuća u medicini: vakcine, hemioterapiju, kloniranje, mapiranje gena, vantelesnu oplodnju. „Besmrtne” ćelije su obišle svet, ali i svemir sa ranim sovjetskim i NASA misijama koje su ispitivale ponašanje ljudskih ćelija u nultoj gravitaciji.
Danas, u samo jednoj istraživačkoj stanici u svetu „živi” više HeLa ćelija nego što ih ikada bilo u telu Henrijete Laks. Tačan broj ukupno živih HeLa ćelija je praktično nemoguće izbrojati.
Pročitaj i: Šta zapravo predstavljaju nevidljive linije po telu koje ima svaki čovek na planeti
Pojedini naučnici su, pre više od 10 godina, procenili da, ukoliko bismo izmerili sve HeLa ćelije, njihova težina bi iznosila preko 50 miliona tona. Jedno crveno krvno zrnce, poređenja radi, ima neznatnih 27 pikograma (trilioniti deo grama!).
Po istim procenama iz 2010. godine, dužina svih HeLa ćelija bila je dovoljna da se Zemlja obmota najmanje tri puta — više od 120 hiljada kilometara. Henrijeta Laks je, paradoksalno, u svojim tridesetim bila visoka oko 1,50 metara.
Iako dobijene bez saglasnosti „domaćice“, HeLa ćelije su postale neodvojivi deo moderne medicine.
Zahvaljujući Henrijeti, došli smo do saznanja koji geni izazivaju kancer, a koji ga blokiraju. HeLa ćelije su pomogle razvoj lekova za herpes, leukemiju, grip, hemofiliju i Parkinsonovu bolesti. „Besmrtne“ ćelije su korišćene i za proučavanje varenja laktoze, ispitivanje polno prenosivih bolesti, upale slepog creva, ali i pitanja ljudske dugovečnosti. Henrijetine ćelije su za svojih 70 godina, postale standardna postavka gotovo svake istraživačke laboratorije sveta.
Prošle godine, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dr Tedros Adhanom Gebrejesus, dodelio je posthumnu nagradu Henrijeti Laks. „SZO skreće pažnju na važnost priznanja prošlih naučnih nepravda i unapređenja rasne jednakosti u zdravstvu i nauci“, rekao je Gebrejesus.
„Henrijeta Laks je eksploatisana — jedna od mnogih žena tamne boje kože čija su tela zloupotrebljivana od strane nauke. SZO i porodica Laks se ne zalažu za prestanak istraživanja sa HeLa ćelijama, naprotiv. Želimo da se Henrijetino nasleđe prepozna, ali i da se obezbedi ravnopravan pristup rezultatima istraživanja sprovedenih na HeLa ćelijama (bez obzira na „rasnu“ i nacionalnu pripadnost).“
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Foto: National Cancer Institute on Unsplash
