Mladog preduzetnika Vuka Tomića svi znamo kao vlasnika “kuće iz bajke” u Gostivarskoj ulici na Voždovcu.
Dom porodice Tomić postao je najlepše ukrašena kuća u Beogradu koja svake godine zasija i podseća nas na najlepše filmove u kojima se svi takmiče ko će što bogatije i raskošnije urediti fasadu za praznike.
“Najlepše ukrašena kuća u Beogradu je moj dom. To je porodična kuća u kojoj smo moje tri sestre i ja odrasli, kuća u kojoj su mama i tata organizovali naše rođendane, porodični ručak nedeljom, radili sa nama domaći, slavili slavu, ispraćali nas na treninge i ekskurzije“, priča nam Vuk Tomić.
Kako kaže, obična voždovačka porodična kuća nastala je isto kada i on.
“Kao mali, kada sam već počeo da eksperimentišem sa novogodišnjim sijalicama i ukrasima. Maštao sam o tome da jednog dana na našoj kući zasvetle najlepše dekorativne instalacije, da za moj rad čuju eminentni stručnjaci i da u njemu uživaju baš svi, a ideja je uvek bila negde u meni. Kao citat velikog skulptora koji kaže kako ispred sebe ne vidi blok kamena, već svoju skulpturu prekrivenu viškom materijala. Tako sam i ja uvek video objekat koji može biti ukrašen i ulepšan, i tu svoju viziju sam postepeno materijalizovao i pretvarao u stvarnost. To me je uvek motivisalo, činjenica da neku svoju zamisao mogu da pretvorim u delo u kom zaista, istinski, uživam. Mislim da je to važan deo svakog stvaralaštva i ključan sastojak za istrajnost – morate biti ludi za onim što radite“, poručuje Vuk.






Osnovali ste i firmu koja se bavi – ne iznenađujuće – ukrasnim osvetljenjem. Da li je to vaš posao iz snova, ili je u pitanju dobar splet okolnosti gde se jedna stvar izrodila iz druge?
Posao iz snova i ništa drugo! Mnogo puta sam sanjao da se bavim novogodišnjim dekoracijama, da imam svoju firmu. Kada ste mali, ti snovi često ostanu samo lucidne manifestacije dečije mašte, sapletu se na prvo roditeljsko racionalisanje ili komšijsko čuđenje. Međutim, ja sam imao tu sreću da budem dovoljno zaljubljen u svoj hobi koji su mnogi etiketirali kao čudan i da ne posustanem samo zato što je drugima neobičan.
Zauvek ću pamtiti oduševljenje mojih roditelja, prijatelja i prvih komšija, koji su uvek sa puno ljubavi i podrške dočekivali svaku moju dekoraciju. Tako je i danas sa klijentima kojima Sijalica isporučuje najlepše svetlosne dekoracije za njihove svečanosti, žurke, venčanja i, naravno, sezonu novogodišnjih i božićnih praznika kao veliko finale svake fantastično osvetljene godine.

Sijalica je sublimacija niza okolnosti koje su dovele do ostvarenja mog dečačkog sna, od podrške roditelja i porodice, preko lične ambicije i upornosti, do konstantnog učenja, razvijanja i ulaganja, pa i nekih dobro iskorišćenih prilika.
Davne 2005. godine sam potpuno samostalno ukrasio kuću i dobio prvu nagradu za najlepše ukrašenu kuću u Beogradu, a danas je uz mene tim koji zajedno sa mnom ostvaruje svaku moju ambiciju. Neverovatan je osećaj biti frontmen jedne takve ekipe.
Ko je Vuk Tomić tokom ostatka godine?
Ako pitate ljude iz mog okruženja, bez sumnje će uvek reći “Onaj dečko koji ukrašava onu kuću” i već će biti jasno o kome i o čemu se radi, a ja nemam ništa protiv. Ako pitate mene, tu se priča već dalje razvija budući da se bavim odnosima s javnošću i organizacijom specijalnih događaja kao PR Account direktor u marketinškoj agenciji New Moment.
Na čelu sam PR tima koji vodi integrisane tržišne komunikacije za neke od najvećih kompanija na našem tržištu, što je turbulentna i zahtevna uloga, ali još jedna u kojoj uživam već skoro deceniju.
Ujak sam četiri dečaka i dve devojčice, neki od njih već kreću mojim stopama i pridružuju se Sijalica timu na montažama dekoracija i na to sam posebno ponosan. Raditi nešto što voliš je prelepo, ali inspirisati druge da krenu tvojim stopama i da uče od tebe je fantastično na poseban način.

Član sam beogradskog Merry Gospel Hora sa kojim realizujem divne koncerte i nastupe, učestvujem u organizaciji rada i promovisanja hora, i to mi je jedno od najdražih dodatnih zanimanja.
Volite da putujete. Da li volite da obilazite druga raskošno ukrašena mesta i skupljate inspiraciju za sledeću godinu u Gostivarskoj, ili više volite da jednostavno odmarate? Da li preduzetnici ikad odmaraju?
Obožavam da putujem i to su definitivno prilike kada skupljam dodatnu inspiraciju i motivišem se da uradim nešto novo, još impresivnije, drugačije. Umetnost dolazi u toliko različitih formi i što više putujete, to ih više spoznajete i možete da birate one koje vam najviše prijaju.
Meni su putovanja uvek donosila mnogo poleta jer bih video kakve sve dekoracije postoje, kakva istorijska zdanja i veličanstvena dela istorije umetnosti, arhitekture, slikarstva, kao i to koliko je kreiranje lepog ambijenta zarad uživanja i ostvarivanja lične vizije i ambicije uvek bilo sastavni deo društva, svake epohe i svih istorijskih zbivanja.
Nekada davno, na dvorovima su postojale osobe čiji je posao bio da kreiraju izvanredan ambijent u kom bi svi uživali. To je ono što meni pričinjava najveće zadovoljstvo, da od svake prilike napravim priliku za uživanje i kreiranje najlepših uspomena, a to najčešće postižem uz malo sijalica, sveća, fenjera.
Mislim da za preduzetnike nije tipično da odmaraju, uglavnom su uvek u akciji, realizuju jedan plan dok već prave sledeći I to je jedan ekosistem koji se neprestano vrti i obnavlja. Ja u svemu tome uživam i ne mogu da zamislim svoj život a da nije dinamičan i ispunjen od početka do kraja svakog dana, ali volim i da se odmorim i priuštim sebi trenutke za uživanje. To najčešće bude na nekom lepom putovanju, a neretko i vikendima u Beogradu ili u mom selu na Zlatiboru.
Mnogi odrasli vremenom odustaju čak i od kićenja jelke. Zašto je to tako i kako biste ih ubedili da istraju u ovim malim radostima?
Često odrasli zaborave kako izgleda život i svet iz prizme deteta, i onda se gase te niše koje donose magiju, veru u nešto uzvišeno, izbledi ta plemenita naivnost. Mislim da je lepo negovati dete u sebi, ili ono u svom bliskom okruženju i pružiti sebi i dragim osobama lepe trenutke za uživanje i male intimne rituale, poput ukrašavanja jelke.

Naravno, u redu je da neko jednostavno celu ideju jelke i novogodišnje radosti preraste i ostavi iza sebe kao nešto što ga više ne zanima, ali ipak treba imati svest da se negde, neko novo dete, uvek ugleda na nas i lepo je učiniti da i ono veruje u čaroliju koju donose svetlucavi ukrasi na jelci i sijalice na prozoru.
Ovo što radite svake godine primer je nesebičnog usrećivanja prolaznika, a najviše dece, koja se sigurno najviše i raduju. Zašto je to važno i šta bi trebalo svi da radimo da doprinesemo postojanju više dobrote i nežnosti, što nam, čini se, uvek fali?
Baš tako, meni je taj čin davanja postao izuzetno važan jer se godinama moj hobi pretvarao u ostvaren najlepši san velikog broja dece. Mnoge porodice godinama dolaze sa svojim mališanima da vide “Kuću Deda Mraza”, pa zamislite koliko je zabavno odrastati sa tim uverenjem.
Imam prijatelje koji od prve trudnoće dolaze na moje Svečano paljenje sijalica. Njihovi klinci sada imaju 7 i 9 godina, i svake godine su tu da obeleže praznike porodičnom fotografijom gde se u pozadini vidi Najlepše ukrašena kuća u Beogradu.
Ta kuća postala je prepoznatljiv simbol novogodišnjih praznika u našoj zemlji, a i šire, i pravi pokazatelj toga dokle vera u sebe i veliki snovi mogu da nas dovedu. Mislim da je jako važno da svi mnogo bolje razumeju i prihvate svet oko sebe i sve njegove različitosti, nesavršenosti, forme i jedinstvenosti.
Na svetu zaista postoji mnogo lepote i u njoj treba uživati. Treba se i malo opustiti i dozvoliti sebi i grešku, i smeh koji odzvanja. Poštovati druge i poštovati sebe, odnosno ne živeti isključivo onako “kako treba” i kako neko pravilo nalaže, već slušati svoje unutrašnje biće i živeti svoju suštinu. Tako nastaju srećni ljudi koji svoju sreću mogu i da prenesu dalje.
Tekst: Anja Stanišić
Foto: Privatna arhiva; Marina Lukić