Odzvanjaju mi ove reči u srcu, koje je suptilno i nežno rekla Ivana Topalović, mlada jogina, kreatorka nakita od kristala i aksesoara za opuštanje
Te 2015. godine Ivana Topalović je odlučila da živi u Peruu. Do tada je čvrsto stajala iza nametnutih stavova i društvenih normi, iza potrebe da bude prihvaćena od većine. Peru je promenio njen i unutrašnji i spoljašnji svet i otvorio prostor za proces njenog rasta u svetu i sa svetom. Negde pred povratak, joga je ušla u njen život i završila je obuku za učitelja hatha joge u Svetoj dolini. Pored same fizičke prakse, naučila je kako da pronađe put do onog momenta gde je umirena i uzemljena.
„Joga je disciplina koja obuhvata razvoj duha, tela i uma, a ja je doživljavam kao jedinstvo večnosti i ovog trenutka, ovoga i svega, tebe i univerzuma. Kao skup alata za rast i širenje svesti, kao prostor za prisutnost i upoznavanje sebe. Joga si ti dok posmatraš sebe na talasima života. Zalaziš duboko i posmatraš.”
Uz jogu, kristali su pronašli put do Ivane i danas ona niže kristalne perle na svilene niti i kreira čudesne komade nakita koji vibriraju i podižu nam energiju.
„Kristali su nastali dok je Zemlja bila još mlada, pulsiraju u ’dahu’ Zemlje bilionima godina, preliveni svetlošću ili ušuškani u tamu. Iskovani od sila univerzuma, jedinstveni su. Kada su uz nas, svojom vibracijom, bojom, težinom i teksturom dele sa nama informacije koje su kroz vreme sačuvane u njima. Nije li to fascinantno? Stvara se energetsko zajedničko polje i oni deluju na nas, kao i na sva živa bića, kao i mi na njih”, priča nam Ivana.
„Zapravo se umrežujemo u jednu energetsku porodicu. Veći komadi utiču i na prostor u kojem su, a manje komade možemo da nosimo uz sebe. Kristali, kao i sve drugo, imaju svoju vibraciju, vibracijama se prenosi znanje koje je utkano u apsolutno sve, iskonsko znanje svega; znanje postojanja. Ono što je za kristale specifično je dugi proces nastajanja i formiranja na ovoj planeti; shodno tome, nose informacije iz svih epoha i sa svih prostora, utiču na nas i dele sa nama celokupnu istoriju planete Zemlje. U zavisnosti od toga koliko smo otvoreni da delimo, možemo da primimo energiju proteklih milenijuma i da se ujedinimo sa kristalom, da nesputavano učimo iz ’velike knjige’ koja se neprestano piše od nastanka. Rad sa kristalima dovodi do posebne veze u kojoj je prisutna prijatna i nesebična razmena znanja, svesno ulazimo u tu vezu sa njima kako bi nam dali ono što nam je potrebno da spoznamo sopstveno postojanje, kao i svepostojanje, da bismo dali smislu najviše što nam je moguće. Dodirnite kristal i pronaći ćete prijatelja i učitelja.”
Veština ručnog rada kojom Ivana stvara je uči strpljenju ali i tome da je veština nešto što se stiče kroz vreme, što se konstantno stvara i nema granica.
„Ručni rad je sam po sebi svojstvena meditacija praćena pokretima”, otkriva Ivana. „Ženama je prirodno da stvaraju, da kreiraju nove svetove nakon što ih u detalje izmaštaju. Mašta je skriven svet koji se prenosi u naš svet preko uma i duha, a sve kreacije iz sveta mašte su jedinstveni svetovi ostvareni u ovom svetu. Divan deo procesa je kada se duboko zađe u izmaštanu stazu i kada ne znam šta me je to dovelo do finalnog rezultata, već samo postojim sa svojom kreacijom u jedinstvu i celini. To je ona nevidljiva tekstura koja svemu daje smisao i koja je iz smisla, koja stvara radi stvaranja, koja spoznaje sebe kroz sebe.”
Dostizanje mira
„Brojanice ili japa male, tradicionalne u skoro svim religijama, vekovima koriste čoveku kako bi se pomoću čula vratio u trenutak, odnosno ostao u njemu, ’dotakao večnost’. Brojanica predstavlja tvoj lični, sveti predmet i ona ti je podrška na putu spoznaja i razvoja. Uglavnom je sačinjena od kristala, poludragog kamenja, drvenih perli ili semenki rudrakše.
U jogičkoj praksi se koriste brojanice koje se sastoje od 108 perli, učvorovanih jedna za drugom, zatim iz jedne veće guru perle iz koje se nastavlja kićanka, simbolišući uzemljenje. To i jeste osećaj kojem težimo – da dostignemo tokom molitve, odnosno meditacije, uzemljenost i balans, tj. mir.
Zapravo, svakoj brojanici dam određenu nameru, postavim je u jednoj misli koja je uokvirena emocijama i pustim da oslobodi svoju svrhu. U skladu sa tim ide i odabir kristala, boja, veličine. Tako učvorovanu brojanicu u meditaciji provlačim kroz prste ukrug, ponavljajući naglas ili u sebi mantru, odnosno molitvu, reč, a nekad i samo dozvoljavajući da me preplavi osećaj koji se nametne kao dominantan. Nakon toga mala je energetski napunjena mojom namerom i kada je takvu nosim oko vrata, ona je jasan podsetnik na ono što čini put, na prihvatanje i veru koju imam za taj isti put.
Svaka izrađena rukotvorina u sebi nosi delić onoga koji ju je pravio, samim tim u svemu što stvaram jesam i ja, kao i delić namere sa kojom sam je zamislila, a onda i udahnula život i donela na svet. Nekada je to konkretno za osobu koja mi se obrati, a nekada brojanica, ostali nakit i jastuci sami pronađu baš onoga kome su potrebni.
Doživljavam ih kao alat, podršku, najviše kao prijatelje sa kojima možemo da se otvorimo i zaplivamo u svakom danu sa svime što dan donosi i prikažemo se u veličanstvenoj prilici koja i jesmo.
Tako činimo da nam svaki dan bude kvalitetom ispunjen, delujemo na svoju okolinu ispunjeni i deleći takvo stanje dobijamo radost življenja. Isto tako, otvaraju se vrata koja vode u unutrašnji svet gde se suočavamo sa onim što pronađemo unutar sebe, u miru, u iskrenosti, sa razumevanjem i prihvatanjem”, kaže Ivana.
Opustite se…
„Da bismo osetili uzemljenje i opustili se, valjalo bi da smanjimo obaveze koje preterano namećemo sebi”, savetuje Ivana Topalović. „Ako to učinimo, sasvim je dovoljno samo malo da se umirimo, da na kratko legnemo na leđa, smestimo neki jastuk ispod kolena i nečim prekrijemo oči. Dlanovi mogu biti ili preko grudnog koša i stomaka, ili pored tela, otvoreni ka nebu. Dišemo tako da ne žurimo da ugrabimo udah, već dozvoljavamo da on sam dođe, a onda lagano otpuštamo izdah puštajući da ode sve što nam ne služi.
U ovom položaju ostajemo oko 5 minuta. Misli će svakako dolaziti, ali i prolaziti. Naš fokus je na dahu koji hrani i opušta telo i na nameri, odnosno ljubavi, koju imamo za sebe i za svet, jer svet je jedan organizam bez kojeg ne može postojati jedinka. Ti si svet i svet je ti.
Vidi i: Jaka fuzija dve struje dizajna: Kako nastaje Rename nakit
Zatim možemo polako da se pridignemo, sednemo u udoban položaj i pronađemo zahvalnost za sve što nam je dato u ovom životu, bilo to nešto što doživljavamo kao loše ili bilo to nešto što doživljavamo kao dobro, jer u istini jeste isto i dobro i loše – bez lošeg nema dobroga i obratno. Svaki izazov valja prihvatiti sa zahvalnošću – tako se oslobađamo nepotrebnog stresa i prolazimo kroz neminovnost opušteni i stabilni, lagani, a utemeljeni.
Tekst: Jasmina Stojanović
Foto: Dalibor Danilović
