One su se usudile da budu drugačije, da naprave promene. One su ostavile traga u istoriji ili ispisuju nove stranice. One su heroine.
Mnoge jake žene pisale su istoriju, iako se neke od njih ne pominju tako često. Postoje i one koje svojim delovanjem danas čine svet boljim mestom. Ovo je kratka priča o njima, jer one su – heroine.
Za koliko njih ste do sada čuli?
1. Teodora, carica Vizantijska (oko 497-548)
Teodora je od skromnih početaka kao glumica postala carica Istočnog rimskog carstva kroz brak sa carem Justinijanom I.
Imala je veliki uticaj na svog muža i, kao rezultat toga, lično je vodila njihove političke poslove i gradila odnose sa drugim stranim liderima.
Verovatno inspirisana sopstvenim odrastanjem, bila je jedna od prvih vladarki u istoriji koja je priznala prava žena, menjajući zakone o razvodu i imovini kako bi ženama pružila više, izgradila je samostan za bivše prostitutke, uvela oštrije kazne za silovanje i zabranila trgovinu mladim devojkama.
2. Emili di Šatle (1706-1749)
Francuska prirodna filozofkinja, spisateljica i neverovatna matematičarka i fizičarka, Emili je učinila mnogo da ubedi skeptične Evropljane da je teorija gravitacije Isaka Njutna ispravna, objavljivanjem prevoda i komentara o njutnovskoj fizici.
Tokom života konstantno se obrazovala u oblastima matematike i fizike – na veliki užas njene majke koja je pretila da će je poslati u manastir kao tinejdžerku – i odbijala je da njen pol stane na put njenim ambicijama; navodno je izbačena iz kafića u kojem su se okupljali muški naučnici intelektualci, ali je otišla pravo kući da obuče mušku odeću i zatim se vratila prerušena.
Emili je uživala i u majčinstvu, plesu i žurkama, a tvrdila je da je njen glavni cilj u životu bio da uživa – ipak, isto toliko uživala je i u učenju.
3. Meri Vulstonkraft (1759–1797)
Meri je bila spisateljica i filozofkinja rođena u Londonu koja je napisala ono što se smatra jednim od temelja modernog feminizma – Odbrana prava žena. U knjizi je prva tvrdila da žene nisu prirodno inferiorne u odnosu na muškarce, već su se samo tako činile jer im nije bilo dozvoljeno obrazovanje.
Bila je žestoko klevetana u svoje vreme zbog svog „čudnog“ načina života (preispitivala je sve o konvencionalnoj ženstvenosti i zalagala se za jednakost na svakom koraku), navođena je kao inspiracija budućim feministkinjama, od Džejn Ostin do Kejtlin Moran.
4. Sakagavea (1788-1812)
Pripadnica plemena Lemhi Shoshone, 16-godišnja Sakagavea prešla je hiljade kilometara sa ekspedicijom Meriwether Lewis & William Clark’s Corps of Discovery – sve od današnje Severne Dakote do Tihog okeana – u ulozi prevoditeljke, vodiča, tražeći hranu i pomažući im da uspostave neprocenjive odnose sa Indijancima. I sve je to radila dok je na leđima nosila svog novorođenog sina.
Nacionalna američka asocijacija za pravo glasa s početka dvadesetog veka počela je da je slavi kao imbol ženske vrednosti i nezavisnosti, podižući nekoliko statua i ploča u njeno sećanje.
5. Ejda Lavlejs (1815-1852)
Žena koju mnogi smatraju prvim programerom na svetu, Ejda Lavlejs odrasla je fascinirana matematikom i naukom, prkoseći savremenim očekivanjima svoje klase i pola.
Njen život se promenio kada je imala 17 godina i upoznala naučnika Čarlsa Bebidža – uprkos tome što je bila 24 godine mlađa od njega, postali su bliski prijatelji i ona je počela da se ponaša kao njegov “prevodilac”‘ (kako je on zvao) dok je on razvijao diferencijalnu i analitičku mašinu.
Kasnije je otkriveno da je Ejdino razumevanje Bebidžovih pronalazaka daleko prevazišlo njegovo sopstveno – dok ih je on video kao obične matematičke mašine koje mogu da vrše proračune, ona je prepoznala njihov potencijal da prođu kroz sve vrste složenih procesa od upravljanja aplikacijama do komponovanja muzike. Danas se smatra jednom od najvažnijih istorijskih ličnosti u oblasti računarstva.
6. Neli Blaj (1864-1922)
Neli Blaj bio je pseudonim Elizabet Kokran Siman, američke novinarke koja je bila prava pionirka – odbila je da piše o uobičajenim “ženskim” temama poput mode, baštovanstva i društva, umesto toga istraživala je i tražila velike i upečatljive priče o položaju siromašnih i potlačenih – što su uglavnom bile žene.
Najpoznatija je to po tome što je primljena u žensku psihijatrijsku kliniku, odnosno “azil za ludake”, kako su tada tu ustanovi zvali, u Njujorku, gde je istraživala za svoju čuvenu knjigu “Deset dana u ludnici”, kao i zato što je kasnije postigla svetski rekord i oživela fikciju pisca Žila Verna “Put oko sveta za 80 dana” – i obišla ga za samo 72!
7. Meri Stoups (1880-1958)
Zagovornica kontrole rađanja i seksualna edukatorka Meri, rođena u Škotskoj, istakla se nakon što je objavila svoje uspešne knjige “Ljubav u braku” i “Mudro roditeljstvo”, a zatim je otvorila prvu kliniku za kontrolu rađanja u Britaniji. Prva se zainteresovala za prenošenje znanja o kontracepciji i planiranom roditeljstvu radničkoj klasi.
Dobrotvorna organizacija Marie Stopes International osnovana je u njeno ime i sada pruža usluge reproduktivne i seksualne zdravstvene zaštite u 37 zemalja širom sveta.
8. Alis Milija (1884-1957)
Alis je bila francuska veslačica i ključna zagovornica ženskog sporta koja je organizovala, u vreme kada su Olimpijske igre imale vrlo malo događaja za žene, prve Svetske ženske igre.
Njeno lobiranje je dovelo do uključivanja ženske atletike na Olimpijske igre 1928. godine i pokrenulo globalni dijalog o zastupljenosti žena u širem spektru sportova, koji se nastavlja i danas.
9. Bjula Luiza Henri (1887-1973)
Kao uspešna američka pronalazačica i preduzetnica Bjula je imala više od 100 pronalazaka, kreiranih da poboljšaju svakodnevni život, uključujući vakuumski zamrzivač za sladoled, otvarač za konzerve i mašinu za šivenje bez kalema.
– Inoviram jer je to jače od mene – rekla je ona:
– Nove stvari mi se same nametnu.
Bjula je osnovala dve svoje kompanije i bila je konsultantkinja za nekoliko drugih, a primljena je u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača 2006.
10. Ketrin Grejam (1917-2001)
Ketrin je izdavala Washington Post skoro tri decenije, tokom kojih je nadgledala objavljivanje Papira Pentagona i izbijanja Watergate skandala, što je na kraju dovelo do ostavke predsednika Ričarda Niksona.
Bila je druga žena koja je izdavala velike američke novine, dobila je Pulicerovu nagradu za svoje memoare “Lična istorija” iz 1997. godine, a 2002. primljena je u Nacionalnu žensku kuću slavnih.
11. Meri Van Britan Braun (1922-1999)
Meri je bila medicinska sestra, ali je, podstaknuta željom da zaštiti svoju porodicu i prijatelje kod kuće u Njujorku šezdesetih godina prošlog veka, dok je bila veoma visoka stopa kriminala – izmislila prvi sistem za nadzor, kako bi mogla da vidi ko je na vratima i ako ih ne otvori.
Ovaj pronalazak prethodio je modernom video nadzoru i njegova slava dovela je do uvođenja CCTV-ja koje danas koristimo u većini javnih površina.
Ovo je bilo 11 žena koje su menjale svet – a znate li onu koja je učinila mnogo za menjanje svesti u Srbiji, a koju su nazivali Vila?
U pitanju je, naravno – Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878).
“Vrdnička vila”, kako su zvali Milicu, u mladosti je bila poznata po svojoj patriotskoj poeziji, koja je bila u direktnoj vezi sa nacionalnim buđenjem.
Bila je cenzurisana, ali je to nije sprečilo da stvara i dalje. Osim kao pesnikinja, Milica se smatra i prvom reporterkom – izveštavala je o bombardovanju Beograda 1862. godine.
Poslednjih deset godina svoj života provela je u Beogradu, potpuno napuštena i siromašna, ali zahvaljujući njenom radu nikada nije zaboravljena, niti će biti.
I upravo u čast Milice Stojadinović Srpkinje ovog vikenda organizuje se porodični festival “Fruškogorska vila”, upravo u njenom Vrdniku, gde će se okupiti neke od najznačajnijih evropskih heroina umetnosti od 3. do 5. juna.
Tako, u okviru književnog programa prvog dana slavna glumica Anica Dobra čitaće bajke deci, dok će drugog dana to činiti Nataša Miljković, a trećeg Nataša Tapušković.
Muzički program je takođe veoma bogat. Prvog dana nastupa poznata holandska violinistkinja Simone Lamsma uz Camerata NS, a potom sve prisutne čeka koncert Kaliopi. Za kraj prvog dana tu je nastup Jenny Berggren iz grupe Ace of Base.
Drugog dana Amira Medunjanin nastupa uz Vojvođanski simfonijski orkestar, a nakon nje najsjajnija zvezda simfonijske rok scene Tarja (ex Nighwish).
Završnog dana festivala sve prisutne očekuju koncert E-Play, Natali Dizdar, jedna od najpriznatijih violistkinja sveta Tabea Zimmermann i poznati američki indi pop bend Warpaint.
Program za decu je izuzetno bogat – svaki dan očekuju ih kreativne i edukativne radionice i igre, kao i predstave, Rok kamp za devojčice i projekcija filma “Leto kada sam naučila da letim”.
Ulaz je slobodan, a kompletan program možete pogledati na ovom linku.
Ovaj program deo je programskog luka “Heroine”, koji se odvija u sklopu godine titule Evropske prestonice kulture.
Osim Milice Stojadinović Srpkinje, slave se još neke heroine – Mileva Marić Ajnštajn, Marija Trandafil, Milica Tomić… Ovo su samo neke od važnih figura nacionalne istorije i kulture, koje su inspirisale izložbe, predstave, koncerte i druge događaje, jer su u istoriji Novog Sada baš žene često imale ključne uloge.
