Zagađenje vazduha meri se aplikacijom koju su napravili naši studenti: Koliko je bezbedno disati?

Četiri mlada momka, studenti Računarskog fakulteta u Beogradu, osmislila su jedinstven proizvod koji će, ukoliko skupe dovoljno novca za njegovo masovno korišćenje, pomoći građanima da udišu čist vazduh, ali će ih i osvestiti po pitanju ekologije.

Zagađenje vazduha je toliki problem da će svakom detetu koje se rodi u današnje vreme životni vek u proseku biti skraćen za oko 20 meseci – rezultati su studije koju je sprovela neprofitna organizacija Health Effects Institute. Prema rezultatima ove studije, zagađenje vazduha uzrokovalo je 41 odsto globalnih smrtnih slučajeva od hronične bolesti pluća, a 20 odsto od dijabetesa tipa dva, a tu su i rak pluća, ishemijske bolesti srca i moždani udari.

Kako ni naša zemlja ne može da se pohvali kvalitetom vazduha koji udišemo, a nova fabrička postrojenja svakodnevno niču, čini se da ukoliko sami nešto ne uradimo po pitanju aerozagađenja, budućnost ćemo videti jedino kroz filtrirajuće maske.

Svesni ovog globalnog problema, četvorica momaka, svi studenti Računarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iskoristila su nedavno takmičenje, FON Hakaton, i kao tim sjajno odgovorila na zadatu temu „Bezbednost u velikim gradovima”, osmislivši aplikaciju kojom bismo mogli da izbegavamo izlaganje zagađenom vazduhu. Pavle Prica, Andrija Milojević, Ilija Pavlović i Pavle Galantić u razgovoru za Original objasnili su na koji način bi ta aplikacija pomogla građanima naše zemlje, ali i upozorili na sve veći problem kvaliteta vazduha koji dišemo.

Aplikacija za 24 časa

Trojac koji čine Pavle Prica, Andrija Milojević i Ilija Pavlović upoznao se još u srednjoj školi i od tada se zajedno takmiče.

– Ilija i Andrija rade zajedno na nekim projektima od početka srednje škole, tako da su jako uhodani da rade zajedno. Pavla Galantića smo upoznali na fakultetu, dok ga je Ilija poznavao još od ranije sa kursa engleskog jezika. Interesantno je to kako smo svi završili na istom Računarskom fakultetu, tako da zapravo jesmo kolege. Moramo da naglasimo to da niko ne ide zajedno u grupu. Ilija i Andrija su prva godina, ali različiti smerovi, dok su Pavle Prica i Pavle Galantić na drugoj godina studija – pričaju za Original ovi sjajni momci.

Fakultet organizacionih nauka i kompanija „Saga“, koji inače organizuju ovo takmičenje, svim učesnicima dali su zadatak da se pozabave temom povećanja bezbednosti u velikim gradovima.

– Indirektno su nas usmeravali da se bavimo temama zagađenosti, alergijama, saobraćajem, bezbednosti i slično… S obzirom na to da smo bili upoznati odranije s problemom zagađenosti u Srbiji, najviše u Beogradu, istraživali smo da li postoji slična aplikacija. Uvideli smo da ne postoji, a takođe smo shvatili da je neki zlatan presek njihovih usmeravanja bila ideja koju smo imali na umu i tako smo došli do konačnog rešenja – ističe ovaj četverac.

Pročitajte i: Zagađen vazduh u Evropi godišnje ubije 400.000 ljudi

Svi hakatoni na kojima su učestvovali do sada, pričaju, trajali su 48 sati. Ovaj hakaton je trajao 24 časa, te su Andrija, Pavle, Ilija i Pavle imali duplo kraći rok za ostvarenje svoje ideje.

– Imajući u vidu da nismo odmah došli na ideju, mislim da smo na aplikaciji aktivno radili oko 20 časova. To je za nas predstavljalo dodatan izazov s kojim se nismo susreli do sada, ali smo uz timski rad i jasan cilj uspeli da završimo na vreme – kažu ovi momci.

Osim toga što su imali jako malo vremena za sprovođenje ideje u delo, studentima Računarskog fakulteta problem je predstavljalo i veoma malo iskoristljivih podataka.

– Najviše problema smo imali s time da pronađemo trenutne podatke o zagađenosti vazduha u gradovima u Srbiji (za slučaj takmičenja samo za Beograd). Istraživali smo i nismo uspeli da pronađemo nijednu javnu bazu podataka koja bi nam pružila neophodne informacije o zagađenosti vazduha. Na kraju smo pronašli jednu inostranu kompaniju koja pruža sve neophodne informacije u realnom vremenu. Problem je bio taj što je usluga limitirana ukoliko im ne platite, pa smo morali da se snađemo i da napravimo aplikaciju s informacijama koje su nam pružali – iskreni su naši sagovornici, koji su se pored ovog, najvećeg problema, susretali i sa dosta manjih problema u toku kreiranja aplikacije, ali je, kako kažu, to normalno u svetu divelopmenta.

Bezbedna putanja kroz grad

Aplikacija daje trenutne informacije o zagađenosti i kvalitetu vazduha u određenim zonama u gradu i na osnovu tih informacija građanima može napraviti putanju kroz grad koja zaobilazi sve kritične lokacije.

– Takođe, te putanje zavise od toga da li tog dana želimo da se krećemo peške, kolima, biciklom ili javnim prevozom. Aplikacija nam daje predlog za način transporta koji vi ne morate da prihvatite, ali aplikacije može da oceni dosta bolje od vas, s obzirom da u kalkulaciju ulaze parametri kao što su vremenske prilike (ne želimo biciklom po kiši), razdaljina i gužva, pored naravno, zagađenosti vazduha. Pored toga, naša aplikacija vodi evidenciju o tome koliko ste slušali njene predloge i da li su vaši izbori bili pravi, te vam daje poene i nagrade na osnovu toga koliko ste pomogli planeti – pričaju ovi momci.

No, iako je aplikacija funkcionalna i svi njeni elementi funkcionišu, nije spremna za masovnu upotrebu.

– Da bi se aplikacija dovela na nivo da velika količina ljudi može da je koristi, treba dosta vremena i novca. Vremena možda imamo, ali novca ne dovoljno, tako da tražimo investitora koji bi nam pomogao – iskreni su Pavle, Andrija, Ilija i Pavle.

“Vodite računa o okolini”

S obzirom na to da je Beograd bio najzagađeniji grad u nekom periodu poslednje zime, ovi studenti, upozoravaju sve građane da je vreme da krenu da obraćaju više pažnje na životnu okolinu.

– Jedan od načina je taj da krenu da koriste altrenativne načine prevoza. Naša aplikacija upravo podstiče takvo ponašanje. Pored toga što pomaže korisnicima da brže dođu do svog odredišta i manje udišu štetan vazduh, ona pruža interesantne statistike koje bi ih podstakle da nastave tako. Sa druge strane, u svetu postoji jedan trend kojeg se sve veći broj kompanija pridržava, a to je da daju određene beneficije zaposlenima koji „eko-načinom” idu na posao. Nismo upućeni u to da u Srbiji neka kompanija ima sličan program. Naša aplikacija bi takvim kompanija mogla da pruži način da prate takve zaposlene i shodno tome ih nagrađuju – pričaju Pavle, Andrija, Ilija i Pavle.

Tekst: Andriana Janković
Foto: Uroš Arsić