LOVE je dobila novi oblik: romantika nije vintage, već upakovana u sadašnjost (kroz moderne, čiste forme, jasan dizajn, kvalitet), sa željom da autentičnost bude naša lična karta.
Znate ONAJ osećaj kada vam sve zatreperi, zaigra, nasluti na LJUBAV? Imamo ga često kada su u pitanju osobe, ali imamo ga i kada vidimo nešto što je baš za nas, nešto u čemu nas ništa ne žulja, ne steže, što priča našu priču i miluje nas dok hodamo gradom. Nešto što ćemo moći sa svime da uparimo, uz šta ide i ranac i elegantna torba, i kofer za put oko sveta i samo nečija ruka oko struka.
Takve su LOVE stvari, Valentine Obradović, sjajnog psihologa među kreatorima i savršenog kreatora među psiholozima.
“Da nisam kreatorka, bila bih psiholog, profesorka književnosti ili vaspitačica. To je bilo na mojoj listi. A onda sam osluškivanje ljudskih duša, ljubav prema čitanju i lepoj reči pretočila u modu. Pored mode za žene, muškarce, kreiram i za decu, pa je tako i ona nesuđena vaspitačica srećna. Na majicama najčešće koristim rečenice iz knjiga i pesama koje volim, često sarađujem sa slikarima koje volim, pa tako sve te dobre reči, lepe slike pohrle iz knjiga i galerija na ulice, svuda gde se kreću, žive, vole, plači i smeju se – oni koji nose LOVE“, kaže Valentina.
Valentina Obradović diplomirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i započela karijeru 1999. godine revijom pod nazivom Oda zimskoj trešnji, a od 2004. godine radila je za modnu kuću Afrodite Mode Collection.
Ljubav u modi nije novina, ali kao da je u poslednje vreme zapostavljena. Svojim majicama, a kasnije i ostalim predmetima, vratili ste ljubav u modu i u naša srca. Da li je to bio lični put traganja ili osećaj za potrebe na modnoj sceni?
Ljubav su oči kojima ja vidim svet. Od kada ga pamtim, do danas. Tetka je često govorila: “Vanja, skini ružičaste naočare!”, a ja sam joj odgovarala da se osloni na moj optimizam i ublaži sve strahove.
Tako, kako gledam na život, tako vidim i modu. Želim da ljude obučem u dobre reči, lepe slike, tople boje, lepe forme. Bavim se modom koja otkriva lepotu, a ne puku golotinju, u koju je “nemoda” zapala. I verujem u njeno otrežnjenje, verujem u vredni rad modnih kreatora sa obrazovanjem, talentom, profesionalnim načelima i naravno, srcem.
Moj modni put krenuo je, profesionalno, pre dvadeset godina i otpočeo (nakon završenih studija mode), prvom revijom Oda zimskoj trešnji u Studentskom kulturnom centru, na Beogradskoj nedelji mode, u organizaciji modnog studija Click.
Nakon pet godina autorske mode, dobila sam poziv za kreiranje u industrijskoj modi. Tu sam stekla ogromno iskustvo, kako profesionalno, tako i životno, a onda, nakon 16 godina, odlučila da iz tog iskoračim i ukoračim u samo svoju modu.
LOVE je linija koja je tinjala u meni sve vreme, a 2020. sam je oslobodila. Ono što vidite je ogromno iskustvo pomešano sa novim idejama, energijom, obožavanjem književnosti, slikarstva… Neki kažu da je to neki novi pravac, a ja mislim da je samo LOVE. Ona ne pripada jednom vremenu, trendu, ona je ljubav za poneti.
Srce ima svoje nervne ćelije, pamti, uči i misli nezavisno od mozga. Kada se obučemo u ljubav, da li mu tako i svojom odećom šaljemo impuls da voli, uprkos svemu i baš zbog svega?
Ono što zračiš, to i privlačiš. Ovu modnu priču sam i stvorila da bih modom razvijala autentičnost.
Ako je vaša težnja da se obučete u popularnom tržnom centru, obučete boju koja je trend, haljinu koju sada svi nose, imate istu boju kose, ‘podšišate’ noseve isto, usne napunite poput ‘one’ pevačice… kako ćete biti uočljive, po čemu ćete biti svoje, drugačije, primetne?! Kako ćete skrenuti pažnju na sebe? Golotinjom! Da, primećujem da to i jeste poslednji stadijum ovog ludila. I opet ste same/sami. (Nešto ne štima.)
Duboko i iskreno verujem da će doći do otrežnjenja. Kao što je i kako je Valentina došla do ljubavi?
Ljubav je oduvek bila tu. Da bih je spasila iz predrasuda da ja ne mogu da je živim jer ovo, jer ono… uvek neki razlozi… (u poslu, u partnerstvu), trebala je hrabrost. Često mislim, nakon svih svojih bitaka (tek nakon prvih dvadeste godina iskoračila sam u autorsku modu, tek u nekim godinama kada su svi prestali da ‘prećutno pitaju’, pronašla sam svoju ljubav), često pomislim kako je za sve bila potrebna jedna reč: hrabrost.
Poznajem mnogo divnih, talentovanih ljudi, ma mogli bi čuda od svojih deset prstiju, svog glasa, umeća, ali eto, hrabrost ređe ide uz dobre ljude. Ona je najčešće privilegija praznih (oni lakše iskaču i skaču). Oni vredni su teži da se osile i iskoče, skoče i svoj jedini život kreiraju po meri svog svega.
Ja sam uspela.
I bodrim druge.
Zapitate se ponekad kako ste tako srećni jer oblačite ulice, gradove, pa vam moda prelazi i granice. Uplašite se ponekad odgovornosti, ali nikada ne stajete. Kada prođete oba, i ostanete živi, nema veće nagrade, nego onu bajku i naknadno iskustvo, pretvoriti u svoju, ma samo svoju modu.
Koja je razlika raditi u kompaniji i biti preduzetnik?
I jedno i drugo iskustvo su neophodni da biste bili celi. Pre iskustva u kompaniji, ja sam bila jedna romantična, vredna, talentovana devojka, koja je život i modu gradila na imaginaciji (sećate se filma o Ameliji Pulen?! E, ta!). Bilo je to sjajno za taj period početka, studiranja, eksperimentisanja, otkrivanja… Kolekcije su nastajale iz omiljenog filma, knjige, iz nutrine.
A onda se dogodila kompanija, osam stotina žena koje jednu skicu pretvore u hiljadu komada koje oblače hijade i hiljade žena… Onda bajku obučete u odgovornost, preciznost, statistiku, ispitivanje tržišta… i niz drugih stvari, manje i više prijatnih.
Zapitate se ponekad kako ste tako srećni jer oblačite ulice, gradove, pa vam moda prelazi i granice. Uplašite se ponekad odgovornosti, ali nikada ne stajete. Kada prođete oba, i ostanete živi, nema veće nagrade, nego onu bajku i naknadno iskustvo, pretvoriti u svoju, ma samo svoju modu.
Eto, jedinstvo različitosti. Iz toga je izrasla LOVE.
Da li se baš uvek isplati ići putem srca?
Naravno! I ako pomislite da je greška, sačeka vas kajanje, okretanje… a ne treba nam to. Boli vrat, a zaboli i niže (srce).
Koje sve priče pričaju vaše kreacije?
Oooooo… toliko ih je! Postoji jedna majica na kojoj se vidi deo anđela i njegovo krilo, sa natpisom Znam da si tu. Ja sam znala zašto i zbog koga je nastala, ali da će mnogi baš u tom motivu nalaziti žive, one koji to više nisu, one za koje slute da su tu… (Onaj Bregin orkestar se beše zvao Orkestar za svadbe i sahrane?! E to je ta LOVE majica u modnom i emotivnom smislu mojim LOVErsima. Volim ih jer su takvi tu.)
Prava ljubav ne sme da žulja. Ne sme da bude ni velika ni mala, nego taman. Ako je tesna, boli, ako je široka, spada.
Ima i priča vezana za jedan LOVE duks, žuti, sa ljubičastim cvetom. Kontaktirao me je jedan (zreliji) mladić, rekao šta želi i zamolio da ga isporučim, ne njemu, već Njoj. A ko je ona?! Ona je njegova Secret Love i on bi da se pomire. U redu. Pristanem. Tamo ili ovamo, svejedno je za LOVE i kurira. LOVE stiže svuda gde je žele. A on je želeo da stigne Njoj.
Sve, kao i uvek, lepo upakujem, fotografišem, adresiram, pošaljem… i onda, kao i uvek, obavestim da sam poslala baš tom slikom. On se oduševi. Već je vidi kako joj lepo stoji žuto… Ode LOVE u san, a sutra, rano, poruka od njega. Gde je paket?, pita. Poslat, kažem. Ali biće joj suprug kod kuće! Zovem ja poštu, trči on da presretne poštara… čiiiiiitava zbrka. (Već vidim naslovnice: Napadnut poštar zbog LOVE paketa! LOVE u pogrešnim rukama prevarenog muža! Ubistvo u Post Expressu, sve zbog LOVE!) I onda vest: Kurir je već na adresi! Paket primila Ona. Duks primila. Ljubav više nikada nije uzvratila.
Šta žena obučena u LOVE jeste, misli i želi?
LOVE žena je sve ono što nosi u poruci na tim majicama, ona ima Ticket to happiness, voli sve što Miriše na ljubav: jorgovane, božure, ona Zna da je tu. Ona voli ptice, nebo. Ona sluša Arsena, Neće ništa da zna kao Bajaga, ona je Samo ljubav, ona pripada onome s kim je i kad nije, ona zna da Nekada, negde, nekako, naćićemo ono što tražimo. Ona voli Čolin April u Beogradu, ona sebi obećava da A better me is coming… ona mu kaže Ako me pronađeš, zadrži me. Ona zna da Dobri ljudi ne bole. Ona zna da Strah ubija snove. (…) Mnogo toga je LOVE. Još dosta toga uči, ali je svesna da je u učenju put.
Da li se u LJUBAVI (LOVE) lakše diše?
Prava ljubav ne sme da žulja. Ne sme da bude ni velika ni mala, nego taman. Ako je tesna, boli, ako je široka, spada.
Baš kada sam kreirala LOVE shoes, pre estetike sam želela udobnost, da žena u njima može i na tango i u šetnju. Modelari su imali težak zadatak, da stvore lepu udobnost, udobnu lepotu. (Zrelost, pa i zrelost dizajniranja, kažu neki.)
Zašto je važno da u modi budemo autentični i svoji?
Zato što je moda vaše Dobar dan pre izgovorene reči. Zato što je moda način da pokažemo ko smo u svetu koji postaje toliko prezasićen, brz… Mi smo jedini koji možemo vratiti svet u pamet, vraćajući pamet u svet, najpre svoj, a onda i svoje okoline.
Šta biste preporučili mladim generacija kada su stil i moda u pitanju?
Pratite modu, formirajte svoj stil! To je jedini način da ne budete kao svi, jer biti svi je dosadno, nema svrhe i niko vas u gomili neće primetiti, a to želite?!
Da li je stil važniji od modnih trendova?
Trend je izlog, a stil smo mi, takvi kakvi jesmo i kako sebe kreiramo!
Zašto devojke danas treba više da šetaju LOVE po gradu?
LOVE osvaja onoliko koliko je to prirodno. Vidim da postaje sve prihvaćenija, da briše čak i ucrtane granice… Srećna sam da je tako. A zašto treba više?! To je zadatak celog društva , da mladim ljudima u svim sferama ukazuje na dobre primere, nagrađuje pravi put. Verujem u sve nas. LOVE ima svoju misiju. Ona pušta da je (za)volite na svoj način.
Autor: Jasmina Stojanović
Foto: Ema Bednarž, Instagram/love_by_valentina
Izvor: GlamUpMarket
