Nevena Mandić zainteresovala se za jogu pre više od jedne decenije i u međuvremenu svoje stručne kompetencije proširila kroz obuke različitih stilova joge. Pored zvanja joga instruktorke, koja radi sa sportistima u Teniskom centru Novak, u okviru Zen Healing zone, Nevena poseduje zvanje i energoterapeutkinje i Peat praktičarke. Od 2018. godine radi i sa decom osnovnoškolskog uzrasta.
Jogu si otkrila pre više od deset godina, kada nije bila toliko popularna kod nas kao danas. Kako je došlo do toga i kako je ova veština postala tvoj poziv? S tim u vezi, da li si se susretala (ili se možda i dalje susrećeš) sa određenim predrasudama?
Upravo tako, joga je postala moj poziv pre 11 godina. Veoma mlada sam postala majka dve devojčice. U tom peridu života moje ćerke imale su osam i pet godina i ja sam osetila potrebu da pronađem kvalitetno vreme za sebe. Način da emotivno, mentalno i fizički sebe osnažim u tom, za mene izazovnom, peridu života.
Joga u to vreme nije bila dostupna kao sada, postojao je veoma mali broj joga instruktora i učitelje u Srbiji. Kako se kasnije kroz život ispostavilo, kada pošaljemo misao odaslali smo želju koja, uz pravu nameru, uvek nađe svoj put ka ostvarenju. Ispostavilo se da Joga savez Srbije organizuje upis za novu generaciju instruktora i učitelja, a ja nisam mogla da ignorišem taj znak.
Sa mnogo pažnje i divljenja slušala sam predavanja prof. dr Predraga Nikića kome sam i zahvalna na načinu kako je kroz primere svakodnevnih životnih situacija uspeo da mi približi jogu kao stil života. Promene su bile očigledne na svim nivoima mog bića a uzastopno se i javljala sve veća želja da to podelim i sa drugim ljudima.
Tako i počinju moji prvi časovi joge u Inđiji, maloj sredini za koju je to bila nepoznanica i misterija. Neki od mojih prvih polaznika su sada joga učitelji i vema sam ponosna što sam ih inspirisala na taj put.
Moram priznati da tada pa sve do sad nikada nisam naišla na predrasude niti slične situacije. Moj način da približim jogu i njene dobrobiti bio je suptilan i doziran. Osluškivala sam polaznike i, kada bih osetila da su spremni, produbljivala sam svoju praksu sa njima i na taj način zajedno smo rasli.
Duboko verujem da sve što radimo iz srca sa najboljom namerom ne može biti pogrešan put. Upravo tako su i tekli moji časovi. A sve veći broj divnih ljudi samo su govorili da sam na svom putu i svrsi.
Vladaš brojnim stilovima joge, među kojima su joga u svili, hata, art joga. Da li bi nam približila stilove koji su tebi najzanimljiviji, po čemu se međusobno razlikuju i da li su različiti stilovi namenjeni različitim grupama ljudi?
Moja prva obuka je bila za intruktorku Hata joge i moram priznati da se njoj najviše i vraćam. Potreba da istražujem i druge stilove javila se uporedo sa sve većim brojem polaznika na mojim časovima. Hata joga je najtradicionalniji oblik joge. Hata znači sunce (ha) i mesec (ta).
Karakterišu je duže zadržavanje u položajima sa akcentom na disanje i poštovanje granica prijatnosti. Upravo zato je i sjajna baza za sve druge stilove joge. Art joga su povezani položaji (asane) koje se izvode uz posebnu meditativnu muziku, jedna vrsta meditacije u pokretu. Joga Savez Srbije dugi niz godina organizovao je Art joga festival u Beogradu. To su bila divna druženja i razmene iskustva.
Vinjasa joga je dinamičnija i samim tim interesantnija za ljude kojima je Hata joga spora ili još nisu spremni za nju. Meni veoma zanimljiva je i Jin joga koja stavlja akcenat na duboku relaksaciju, duga zadržavanja u položajima (asanama), koja uključuje principe tradicionalne kineske medicine.
Joga u svili je došla kao šlag na torti. Ovaj stil joge je sublimirao sva moja iskustva sa različitim pristupima. Svilu na časovima koristim kao rekvizit za produbljivanje položaja, kao podršku u pojedinim položajima… a sve to prati prelep osećaj slobode i ušuškanosti koju nam pruža platno.
U Novak tenis centru radiš kao instruktorka joge – ko su tvoji polaznici, da li si sarađivala i sa profesionalnim sportistima i da li uopšte postoji ciljna grupa kada je joga u pitanju? Na koje načine su briga o duhu i telu zastupljene u Novak tenis centru, da li postoje i druge slične aktivnosti?
U Novak tenis centru postoji poseban holistički deo. Pored joge, tu je i kvantna medicina, gong zvučna terapija, kapuera. Želeli smo mladim igračima da pružimo mogućnost da od samih početaka upoznaju veštinu koja im pomaže kada je fokus u pitanju, pravilno disanje, svest o svom telu.
Čitav koncept osvešćenosti i brige o svom mentalnom, emotivnom i fizičkom telu upotpunjen je izbalansiranim obrocima koji sa baziraju na veganskoj ishrani. Joga je godinama unazad pronašla svoje mesto u sportu, kao dopuna trenažnog procesa. Interesovanje profesionalnih sportista je sve veće.
Od pre pet godina, uz podršku Ministarstva prosvete, jogu sprovodiš i sa decom. Kako je došlo do ove saradnje i na koji način deca prihvataju jogu? Zašto je preporučuješ za mlađe uzraste i da li joga može uticati na njihov psihofizički razvoj?
Na poziv i predlog direktorke osnovne škole napisala sam projekat koji je odobren, ali je prekinut kada je počela pandemija. Moram priznati da sam imala veliku tremu bez obzira što je iza mene već bilo veliko iskustvo držanja joga časova. Jedan od izazova bio je kako zadržati njihovu pažnju tokom čitavog časa joge.
Čas joge za decu razlikuje se od časova za odrasle. Mora da bude maštovit i želela sam da im kroz primere iz svakodnevnog života približim načela joge, brigu i svest o svom telu i duhu. Važan mi je bio akcenat na disanju i pravilnom držanju. Njihova reakcija bila je zaista divna i pamtim veoma zanimljive anegdote koje su prozišle iz njihovih zapažanja. Deca su iskrene i čiste duše i samo otvorenog srca možemo da zaslužimo njihovo poverenje.
Poseduješ i zvanja energoterapeuta i Peat praktičara, da li bi nam otkrila o čemu je tačno reč i po čemu su ove oblasti bliske jogi?
Obe tehnike i Peat i energoterapija su u biti duhovne metode. Samim tim su bliske i usko povezane sa jogom. Ono što ih takođe povezuje jeste pristup određenom problemu, bave se uzrokom a ne posledicom.
Peat tehnikom izbacujemo iz prošlosti nagomilane negativne emocije koje smo godinama skupljali, čak od detinjstva. Energoterapijom osvešćujemo sve svoje potencijale kroz balansiranje naših energetskih centara, pa se ove tehnike veoma lepo kombinuju i dopunjuju uz joga časove.
S obzirom na bogato iskustvo sa različitim grupama ljudi – korporacijskim timovima, joga izletima u inostranstvu, sa decom i drugima, da li imaš neke neostvarene planove kada je u pitanju promovisanje joge?
Ponosna sam na tako veliki broj divnih ljudi koji su prošli kroz moje časove. Ono što je još važnije je da se većina polaznika iznova i iznova vraća i ukazuju mi poverenje kada je ovaj telesni i duhovni rast u pitanju.
Mislim da bi u narednom periodu moj akcenat bio da jogu predstavim kao stil života, način razmišljanja, i da se prevelika pažnja koju obraćamo na telo i položaje koje izvodimo tokom prakse, prebaci na odnos koji imamo sa sobom pa samim tim i sa drugim ljudima. Želim da ukažem na važnost prisutniosti i osluškivanja sebe, svoh daha.
Znam da sam tek na početku svog putovanja i želim da još mnogo istražujem, ne samo jogu već i neke druge holističke metode. Javila se i želja za studijama psihologije. Kada se bavite ovom profesijom uvek morate biti željni novih znanja, nema stajanja.
Iz tvog ugla, da li je savremenom čoveku teško da prihvati načela joge – s jedne strane veoma je popularna, a sa druge, ne možemo reći da živimo prema njenim „pravilima”? S tim u vezi, da li praktikovanje joge utiče na celokupan stil života? I za kraj, kako bi posavetovala one koji se dvoume ili imaju predrasude prema jogi? Zbog čega je važna za nas i koje benefite nam donosi?
Joga je poslednjih godina dobila na svojoj popularnosti ne samo kod nas već se taj trend proširio i u svetu. Mislim da je to zaista divno. Neka od načela joge odnose se na upravljane sopstvenim životom i na naše delovanje prema spolja u odnosu na druge, postoje i ona etička načela ili unutrašnji zakoni koji se odnose na individualnu disciplinu.
Joga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema. Međutim, joga je do danas kao disciplina samorazvoja pronašla svoje mesto u zdravstvenoj preventivi kao i u rehabilitaciji. Možemo je pronaći u psihoterapeutskim metodama pa i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu.
Često volim da kazem da nas joga vraća u detinjstvo, radost i igru. Biti u skladu sa svojim godinama i mogućnostima je u redu ali to ne znači da treba ići u letargiju i pasivnost. Upravo nam joga kao stil života to ne dozvoljava. Naše telo možemo da posmatramo kao sud ispunjen vodom – ukoliko ne cirkuliše, voda postaje poput bare, ustajala, beživotna. Joga nam daje alate da budemo bistri poput planinskog potoka.
Pročitaj i: Nikola Džaleta: Mađioničar na terenu i u kuhinji
Razgovarala: L. Pap
Foto: Dalibor Danilović
