Kardiovaskularne bolesti — vodeći uzrok smrti u Srbiji. Žene, za razliku od muškaraca, ispoljavaju suptilnije i “netipične” znake srčanog udara, zbog čega ih češće zanemaruju, odlažu poziv hitnoj pomoći ili odlazak na pregled. Međutim, u velikom broju slučajeva je moguće pravovremeno sprečiti fatalne ishode. Podaci iz nedavno objavljenih istraživanja pomažu ženama da se bolje upoznaju sa rizicima i simptomima bolesti srca i krvnih sudova.
Do relativno skoro, bolesti kardiovaskularnog sistema smatrane su gotovo isključivo “problemom starijih muškaraca”. Međutim, rizik od koronarne bolesti srca, najvećeg pojedinačnog uzroka smrti u većini zemalja uključujući i Srbiju, odnosi se i na žene u svim uzrastima — ne samo u menopauzi — gotovo podjednako koliko i na muškarce.
Svake godine, od bolesti srca i krvih sudova umre blizu 18 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da će do 2030. taj broj doseći neslavnih 23 miliona i pored činjenice da je najmanje 85 odsto prevremenih smrtnih ishoda moguće sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika poput pušenja, fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane.
Izveštaj za 2020. godinu objavljen u časopisu Circulation donosi još jedan uznemirijući podatak — veliki broj žena ne smatra da srčane bolesti zaista predstavljaju najveću pretnju po njihovo zdravlje.
Mnoge žene zapravo više brine o raku dojke što, kako se navodi u izveštaju, doživljavaju kao najveću pretnju po njihovo zdravlje. Bolesti srca i krvnih sudova, pak, ubijaju šest puta više žena svake godine nego kancer dojke.
Međitim, zašto je to tako?
Kako ističu ispitanice istraživanja Američkog udruženja za srce, sistemske posledice raka dojke utiču na objektivnu sliku o ženskom telu, samopouzdanje i seksualnost na način na koji dijagnoza kardiovaskularne bolesti to ne čini.
Mlađim ženama se rizik od kardiovaskularnih bolesti, dodatno, ne čini “realnim” kako se srčana oboljenja veoma često manifestuju u starijoj dobi — u proseku se prvi srčani ili moždani udar kod žena desi oko 70. godine. Takođe, većina 50-godišnjakinja poznaje žene njihovih godina koje su imale rak dojke, ali, kako navode, nijednu koja je imala infarkt.
Izostanak “filmskih” simptoma
Među vodećim razlozima za izostanak svesti žena o rizicima kardiovaskularnih bolesti prepoznajemo u odsustvu “tipičnih” simptoma infarkta (probadanje i snažan bol u grudima, nelagoda u levoj ruci) i zanemarivanju značajnijih, a suptilnijih. Utvrđeno je da 62 odsto žena koje su doživele srčani udar nije imalo bol u grudima u poređenju sa samo 36 odsto muškaraca kod kojih je ovaj simptom izostao.
S tim u vezi, većina istraživanja pokazuju da žene oklevaju da potraže pomoć stručnjaka kao posledicu, uglavnom, suptilnijih simptoma srčanog udara — čak i kada pozovu hitnu pomoć, značaj ispoljenih simptoma se neretko umanjuje, dok se pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje pacijentkinja odlaže.
Dok su bol ili nelagodnost u grudima najčešći znak srčanog udara kod oba pola, kod većine žena ovaj simptom izostane.
Umesto toga, kod žena se često ispoljavaju simptomi koje je teže povezati sa srčanim problemima, poput kratkog daha, hladnog znoja, opšte malaksalosti, problema sa varanjem, ali i bola u vilici i leđima.
Pročitaj i: Eksperimentalni lek u potpunosti izlečio kancer – bez hirurgije, hemoterapije ili zračenja
Izveštaj Američkog udruženja za srce pokazalo je da su srčani udari smrtonosniji kod žena kod kojih se ne ispoljava bol u grudima, velikim delom jer je i pacijentima i lekarima potrebno više vremena da identifikuju pravi uzrok problema.
“Sve je to u glavi”
Ispostavlja se da se ženama manje veruje i kada zaista posumnjaju da imaju srčani udar. Simptome koje opisuju, medicinski radnici često neće povezuju sa kardiovaskularnim, koliko mentalnim bolestima. Jedno istraživanje je pokazalo da žene koje se žale na simptome direktno povezane sa srčanim oboljenjima — uključujući bol u grudima — imaju dvostruko veće šanse za dijagnozu anksioznosti, hipohondrije ili paničnog napada u poređenju sa muškarcima koji su se žalili na identične simptome.
Čekanje i sporija dijagnoza
U studiji objavljenoj u maju u časopisu Američkog udruženja za srce, istraživači su analizirali podatke miliona poseta hitnoj pomoći pre pandemije i otkrili da su žene sa bolom u grudima – posebno žene tamnije puti – na pregled lekara ili medicinske sestre čekale u proseku 11 minuta duže od muškaraca koji su se žalili na slične simptome. Pored toga, žene su imale manje izgleda za prijem u bolnicu, manje su upućivane na testove koji mogu ukazati na srčane probleme, poput EKG-a.
Bolest srca u porastu kod mlađih žena
Poslednjih godina, uključujući i post kovid stanja, i mlađe žene sve češće oboljevaju od bolesti srca. Nedavno objavljene studije pokazuju da su srčani udar i sa njime povezani smrtni slučajevi u porastu među ženama između 35 i 54 godine. Razlog se delom nalazi u povećanju kardiometaboličkih faktora rizika poput visokog krvnog pritiska i gojaznosti.
Žene dugo nisu bile deo istraživanja o srčanim bolestima
Mnogo toga što se zna o srčanim bolestima dolazi iz studija u kojima učestvuju samo muškarci. Tačnije, svega 20 do 25 odsto žena je uključeno u klinička ispitivanja u vezi sa srčanim udarima i interventnim lečenjem. Uključivanje žena u naučne studije kardiovaskularne medicine, po oceni stručnjaka, ima “mnogo prepreka”, ali je neophodno podsticati obe strane — i naučnike i pacijentkinje — da izraze želju za učestvovanje u budućim studijama.
Svetski dan srca obeležava se 29. septembra.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Giulia Bertelli on Unsplash
