Klasična muzika je mnogo više od prijatne pozadinske buke – može vas zapravo učiniti zdravijim i produktivnijim.
Evo kako vam klasična muzika može pomoći da postanete pametniji, zdraviji, pa čak i da se dobro odmorite.
Snižava krvni pritisak
Klasična muzika čini dobro vašem telu, posebno srcu. U studiji objavljenoj u časopisu Deutsches Aerzteblatt International 2016. godine, istraživači su uporedili efekat muzike Mocarta i Štrausa sa onim grupe ABBA na zdravlje srca. Rezultat je jasan – oni koji su slušali Mocarta i Štrausa imali su značajno niži sistolni i dijastolni krvni pritisak, kao i niži broj otkucaja srca. ABBA-ine melodije, s druge strane, nisu proizvele iste efekte. Kako?
– Slušanje harmonija i ritmova klasične muzike može da pruži umirujući efekat za ljude, čime pomaže u snižavanju njihovog krvnog pritiska – objašnjava dr Mihael Šnek, neurolog iz Loyola Medicine u Čikagu.
– Ovo se može desiti pomoću klasične ili džez muzike.
Čini vas emotivnijim
Jedno istraživanje objavljeno u PLOS ONE 2016. pokazalo je da opera može da izazove promišljenost i empatiju kod ljudi, dok je ranija studija iz 2001. otkrila da su ljudi koji su slušali klasičnu muziku spremniji da podele lične podatke o sebi u pisanoj formi. Ketrin Džekson, licencirani klinički psiholog i neuroterapeut, primetila je sličan efekat tokom sesija neuroterapije kada pušta laganu ili klasičnu muziku dok pacijenti duboko dišu.
– Neki pacijenti kojima je obično teško da se otvore i razgovaraju o emocionalnim stvarima su u stanju da više podele na ovaj način – kaže ona, dodajući da muzika može pomoći da se ljudi dovoljno opuste da se otvore o bolnim pitanjima.
Pomaže vam da zaspite
Klasična muzika može biti lak, jeftin lek za nemirne spavače. Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Critical Care 2015. pokazalo je da klasična muzika, u kombinaciji sa čepićima za uši i maskama za oči, izaziva san kod pacijenata koji se oporavljaju od kardiohirurgije, dok je ranija studija objavljena u Journal of Advanced Nursing 2008. otkrila da studenti sa poremećajima spavanja bolje spavali uz klasičnu muziku. Zašto klasična muzika funkcioniše bolje od drugih vrsta muzike?
– Popularna muzika, muzika sa rečima i muzika sa optimističnim tempom mogu zahtevati od vašeg mozga da obavlja više zadataka, a pošto mozak aktivno reaguje na muziku, može biti teško u potpunosti se fokusirati na san ili bilo koji drugi zadatak – kaže Džekson.
– Klasična muzika uglavnom ima spor tempo i umirujuća je, što je čini odličnom za pripremu mozga i tela za spavanje. Probajte muziku koja ima pravilan ritam, niske tonove i mirne melodije. Ako se i dalje probudite iscrpljeni nakon punog sna, to može biti znak da ne spavate dovoljno duboko.
Ublažava bol
Brojne studije su otkrile da muzika može da ublaži bol, ali klasična muzika može pružiti dodatne prednosti. Prema istraživanju objavljenom u International Journal of Critical Illness and Injury Science 2012, pacijenti na intenzivnoj nezi koji pate od bolova, kao i anksioznosti, depresije, kardiovaskularnih problema i poremećaja sna, mogu imati najviše koristi od klasične muzike.
Čak i na odojčad može imati analgetičko dejstvo: studija objavljena u Early Human Development 2018. godine, koja je proučavala 80 beba na Odeljenju intenzivne nege novorođenčadi u Italiji koja su bila podvrgnuta bolnim procedurama (kao što su ubod u petu i injekcije antibiotika), otkrili su da klasična muzika, a posebno Mocartova „Sonata za dva klavira“ i Betovenova „Mesečeva sonata“, smanjuje percepciju bola odojčadi i umanjuje njihov broj otkucaja srca, poboljšava zasićenost kiseonikom i dovodi do bržeg oporavka posle stresa.
Istraživači veruju da su te dve pesme slične uspavankama.
Čini vas pametnijim
Ova tvrdnja je izazvala određene kontroverze poslednjih godina, i iako muzika možda neće povećati vaš IQ, jasno je da postoji veza između muzike i spoznaje.
– Neke tvrdnje da muzika čini ljude pametnijima su opovrgnute, poput Beba Ajnštajna i Mocartovog efekta – kaže Džekson i dodaje:
– Međutim, kada slušamo muziku u kojoj uživamo, klasičnu ili neku drugu, to čini da se osećamo radosnije i to pomaže u poboljšanju spoznaje i zaključivanju. Jednostavno rečeno, muzika utiče na to kako se osećamo, što zauzvrat utiče na to kako obavljamo kognitivne zadatke.
Ona dodaje da je srećan mozak zdrav mozak i da muzika, posebno ona koja budi pozitivna sećanja, može pomoći u povećanju dopamina i neuropovezanosti, održavajući mozak koji stari zdravijim.
Poboljšava pamćenje
Sledeći put kada budete morali da učite za veliki test ili prezentaciju, radite to uz Betovena. U studiji objavljenoj u časopisu Learning and Individual Differences 2012, jedna grupa studenata je slušala jednočasovno predavanje gde se u pozadini puštala klasična muzika, a druga grupa slušala je predavanje bez muzike. Oni u prvoj grupi postigli su znatno bolji rezultat na kvizu od druge grupe. Istraživači veruju da je muzika učinila učenike prijemčivijim za informacije, omogućavajući im da ih čuvaju i prisećaju efikasnije.
I ne samo slušanje!
– Časovi muzike i vežbanje bilo koje vrste, posebno u klasičnoj muzici, takođe mogu doprineti poboljšanju plastičnosti mozga i razvoju neuronske mreže, što može poboljšati učenje i pamćenje – kaže dr Šnek.
Ublažava anksioznost
Ako vam se čini da ne možete da isključite svoj mozak, možda biste želeli da uključite muziku.
– Neka istraživanja otkrivaju da se muzika može koristiti kao tehnika opuštanja koja može da izazove usporavanje otkucaja srca i da pomogne u oslobađanju od stresa smanjenjem brzine disanja i emocionalnog stresa – kaže dr Šnek.
– Studije otkrivaju da ovo može smanjiti nivoe kortizola kako bi pomoglo i kod anksioznosti. Jedna takva studija, objavljena u Complementary Therapies in Clinical Practice 2018. godine, posmatrala je 180 preoperativnih pacijenata i otkrila da slušanje prirodnih zvukova, muzike smanjuje anksioznost snižavanjem nivoa kortizola, kao i krvnog pritiska i otkucaja srca. Dok je sva muzika imala pozitivan efekat, klasična muzika se pokazala kao najefikasnija.
Pomaže u socijalizaciji
Harmonija sa drugima mogla bi da počne harmonijom u muzici, pokazalo je novo istraživanje. Studija objavljena u časopisu Aging & Mental Health 2014. godine otkrila je da je među onima sa demencijom muzika služila kao alat za osećaj povezanosti sa drugima jer su subjekti mogli da slušaju muziku i razgovaraju o njoj zajedno. Članovi porodice povezani sa studijom takođe su priznali zajedničke aspekte muzičke povezanosti, bilo da se radi o pevanju, učešću u sesijama muzičke terapije ili slušanju gostujućeg violiniste. Zato slobodno koristite klasičnu muziku kao način za zbližavanje.
Čini vas produktivnijim
– Istraživanja sugerišu da slušanje muzike olakšava zadatke koji se ponavljaju i zato se ponekad preporučuje da slušate muziku na poslu ili dok obavljate kućne poslove – kaže Džekson.
– Međutim, njeni efekti na izvođenje zadatka zavise od muzike, zadatka i osobe. Jedna studija otkrila je da je čovekova „sklonost dosadi“ i složenost zadatka u korelaciji sa tim da li muzika doprinosi produktivnosti.
Pomaže da se opustite
Ne morate da plaćate skupi spa centar ili masažu da biste iskoristili prednosti malog odmora i opuštanja. Slušanje klasične muzike može izazvati još više fizioloških koristi od smanjenja nivoa kortizola i krvnog pritiska. Džekson kaže da takođe može povećati oslobađanje neurotransmitera dopamina za dobro osećanje u vašem mozgu, što može smanjiti stres i, kao rezultat, pomoći da se osećate opuštenije. Osim toga, ona dodaje:
– Kada slušamo muziku, raspoloženje nam se poboljšava i osećamo se srećnije.
Dakle, nakon pročitanog, jasno je da je klasična muzika dobra apsolutno za sve i svakog!
Dobro znajući to, Novi Sad, Evropska prestonica kulture, tokom godine titule organizovaće veliki broj koncerata svetskih imena klasične muzike, a počinje snažno već u februaru.
Tako, Vojvođanski simfonijski orkestar organizuje održava ukupno tri koncerta – 2, 10. i 17. februara – pod nazivom The Best of Novi Sad.
Na prvom koncertu, održanom u novosadskoj Sinagogi, Vojvođanski simfonijski orkestar nastupao je sa dve mlade umetnice koje sada žive i rade u Austriji i Nemačkoj, a rođene su Novosađanke – perkusionistkinjom i marimbofonistkinjom Aleksandrom Šuklar i violončelistkinjom Irenom Josifoskom.
Na večerašnjem koncertu, na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, pridružiće im se jedan od najvećih pijanista današnjice, Kemal Gekić, koga Boston Globe opisuje kao harizmatičnog genija, kao i virtuoz na violini svetskog glasa, Stefan Milenković.
Trećim koncertom vraćaju se u Sinagogu, gde će uz Vojvođanski simfonijski orkestar, nastupati pijanistkinja Rita Kinka i Robert Lakatoš, jedan od najperspektivnijih violinista svoje generacije.
Učinite najbolje za sebe i posetite neki od ovih koncerata, a u međuvremenu pustite neku od klasičnih kompozicija i osetite kako stres popušta!
Autor: Original
Foto: Vladimir Veličković za Evropsku prestonicu kulture
