Planet-friendly namirnice pomažu da se smanji rizik od karcinoma, srčanih i drugih hroničnih bolesti za čak 25 odsto, tvrde naučnici sa Harvarda, koji su tokom poslednjih 30 godina pratili ishranu oko 100.000 ljudi.
Rezultati ovog istraživanja pokazali su da osobe koje su se hranile pretežno namirnicama biljnog porekla, kao što su integralne žitarice, voće, povrće i orašasti plodovi, imale manji rizik od smrti u poređenju sa onima koji su jeli obroke koji su ekološki manje prihvatljivi.
Na osnovu nalaza, koji su predstavljeni na Nutrition 2023, godišnjem događaju Američkog društva za ishranu u Bostonu, naučnici su zaključili kakve efekte određena hrana ima na zdravlje ljudi, kao i na životnu sredinu.
Oni su razvili PHDI, tj. planetarni indeks zdrave ishrane, koji u obzir uzima rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak creva, dijabetes i moždani udar, kao i uticaje na životnu sredinu kao što su upotreba vode, korišćenje zemljišta, zagađenja nutrijenata i emisija gasova staklene bašte.
Tim istraživača rekao je da se njihov rad zasniva na postojećim istraživanjima koja pokazuju da je hrana biljnog porekla zdravija i manje štetna za planetu od crvenog i prerađenog mesa.
Istraživači se nadaju da će ova informacija pomoći nadležnim telima za brigu o javnom zdravlju u razvijanju strategije za poboljšanje javnog zdravlja, a istovremeno doprineti borbi protiv klimatskih promena.
Pročitaj i: Postavila sam sebi izazov i počela da šetam sat vremena dnevno, ali ovo nisam mogla ni da pretpostavim
Lin Bui, doktorandkinja na Odseku za ishranu Škole javnog zdravlja Univerziteta Harvard, rekla je da je predložen novi plan ishrane koji uključuje najbolje trenutne naučne dokaze o uticaju hrane na zdravlje i životnu sredinu.
„Rezultati su potvrdili našu hipotezu da je viši planetarni indeks zdrave ishrane povezan sa manjim rizikom od smrtnosti“, istakla je Lin Bui.
Nakon što su razvili alat za izračunavanje indeksa, istraživači su ga koristili da odrede i analiziraju rezultate više od 100.000 ljudi u SAD, prikupljane od 1986. do 2018. godine. Više od 47.000 osoba preminulo je tokom perioda praćenja.
Tim je otkrio da su viši indeksi PHDI dovedeni u vezu sa 15 odsto manjim rizikom od smrtnosti od raka ili srčanih bolesti, 20 odsto manjim rizikom od smrtnog ishoda od neurodegenerativnih bolesti i 50 odsto manjim rizikom od smrti od respiratornih bolesti.
Lin Bui je naglasila da će pomenuti indeks možda morati da se prilagodi različitim zemljama, u zavisnosti od njihove kulture ili religije. Takođe, ona je upozorila da bi kod onih sa specifičnim zdravstvenim stanjem ili problemima sa dostupnošću hrane ishrana „prilagođena planeti“ bila veći izazov.
Foto: Image by Freepik
