Zdrave navike u ishrani zavise od pojedinca do pojedinca, ipak postoje univerzalno dobri programi koje stručnjaci preporučuju. Cilj takvih programa jeste da postanu naš stil života, a ne kratkotrajna navika do željene kilaže.
Jovana Slavković, diplomirani nutricionista dijetetičar, govori o adekvatnom izboru namirnica i najčešćim greškama koje pravimo.
Kako izbor namirnica utiče na svakodnevni nivo stresa?
Izborom namirnica koje pravimo u toku dana određujemo celokupno funkcionisanje organizma tokom dana. Izuzetno je važan jutarnji odabir namirnica, jer nam je u toku jutra do nekih 9h najviši nivo kortizola (tzv. hormona stresa), i treba ga iskoristiti za jak i obilan doručak. Pod jakim i obilnim doručkom se podrazumeva odabir namirnica koje nam neće izazvati nagle skokove insulina i koje će nas dugo držati sitim. To su naročito namirnice bogate proteinima i mastima.
Predlažem da svako ko preskače doručak, ili unese vrlo malo hrane po ustajanju, isproba nedelju dana kako će funkcionisati kada dobro doručkuje. Naime, ukoliko ujutru zadovoljimo neophodan unos kalorija koje su bogate proteinima i mastima, tokom dana ćemo birati sasvim drugačiju hranu, naš izbor neće biti slatkiši, već ćemo biti siti, i manje opterećeni stalnim unosom i grickanjem hrane.
Ukoliko ujutru prekočimo doručak, onda ćemo celog dana biti stalno gladni, i stalno misliti na hranu, i tokom celog dana ćemo kaskati za propuštebim unosom kalorija. I ovde se najčešće dešava da osoba koja preskoči najbitnij obrok u toku dana, po ceo dan nešto gircka, i ima konstantu potrebu da jede.
Koje su najčešće greške koje ljudi prave i sa kojim se susrećeš u svom radu sa klijentima?
Najčešće greške koje prave klijenti jesu: preskakanje doručka, kao i potreba za čestim unosom hrane. Ovo podrazumeva naviku da imaju 3 glavna obroka i 2 do 3 užine. Ponekad se ovaj način ishrane javlja i zbog ranijih dijeta kojih su se pridržavali.A tim čestim unosom hrane na svaka 2-3 sata, iritramo vrlo bitan hormon “insulin” usled čijih se konstantno povišenih vrednosti u krvi blokira lipoliza, odnoso razgranja masti.
Takođe, česta greška jeste proveravanje kilaže, bez kontrole obima. Kilaža sama po sebi može da varira na dnevnom nivou čak i 1-2kg, a obimi su nešto što je stvarno relevantno i pokazuje pravi rezultat, jer se nekada može desiti da imamo isto kilograma, a da izgledamo 5x bolje, jer smo promenili telesnu kompoziciju, odnosno, može da znači da smo povećali procenat mišića, a na račun njih smanjili procenat masti, i samim tim promenili sastav tela, zadržali isti broj kilograma, a izgledamo mnogo bolje.
Šta je uravnotežena ishrana?
Uravnotežena ishrana je da se uobročimo. Pod tim podrazumevam da imamo 3 glavna obroka, i da izmedju njih apsolunto ništa ne grickamo. Ili, ukoliko se javi potreba za užinom, usled nedovoljnog unosa kalorija tokom glavnog obroka, da užina bude barem 4h nakon što smo uneli zadnji obrok.
Uravnotežena ishrana podrazumeva unos dobrih masnoća, proteina i vlakana, i potpuno izbegavanje proizvoda od pšenice i industrijski prerađene hrane.
Da li postoji univerzalno dobar program ishrane? Zašto je važno da konsultujemo nutricionistu?
Ukoliko mislimo na zdravu populaciju, postoji. A to sam već pomenula – da se uobročimo i ne grickamo ništa između obroka.
Takođe, postoji i kod zdrave populacije intolerancija na neke od namirnica, pa preporučujem i da se odradi i test intolernacije na hranu, i da se prema tom spisku konzumiraju samo dozvoljene namirnice, prema gore već pomenutim principima.
Kod osoba koje imaju različite zdravstvene tegobe, već treba obratiti pažnju na dijetetski režim ishrane.
Koji su sve benefiti ishrane prema ličnim preferencijama u odnosu na široko popularne dijete?
Kada sami oslušnemo svoj organizam, i saznamo šta je to što nam prija/ odnosno ne prija, i kako se najbolje osećamo dok se hranimo, a da nam to ne donosi zavist, nervozni stres zbog takvog režima, vrlo lako to prihvatimo kao stil života, a ne kao nešto što traje samo određeni period dok ne postignemo željeni cilj.
Intervju: Jelena Drekić
