Od proglašenja pandemije virusa korona kod velikog broja ljudi razvila se pojačana manifestacija hipohondrije. Kako je osnova psihosomatske medicine duboka povezanost uma i tela, osim hipohondrije, drugi psihosomatski problemi koji se mogu javiti su povišena temperatura, cistitis, upala urunarnih puteva, dermatitis, dijareja, kašalj, koronavirus i druga autoimuna ili virusna oboljenja.
Ko nikada nije patio od hipokondrije, ne može da pretpostavi koliko je zastrašujući ovaj psihološki problem. U momentu kada hipohondar samo pomisli na neku vrstu oboljenja ili smrt, oseti ogroman strah i zabrinutost.
To je takav skup negativnih misli koje ne popuštaju čak ni onda kada potvrda o dobrom zdravlju stigne posle detaljnih pregleda i obrazloženja lekara da je sve u najboljem redu.
Radi se o stvarnom oboljenju koje je u uputstvu o mentalnom zdravlju definisano kao poremećaj somatskih simptoma.
Mogu da se jave i simptomi anksioznosti, odnosno strah od bolesti i bez prisutnosti realnih simptoma. Osoba živi u stalnom strahu, ima potrebu za velikim brojem lekarskih vizita i laboratorijskih analiza, neprekidno posmatra svoje telo i reaguje uspaničeno i na najmanji mogući simptom, kao da je u pitanju najteže oboljenje i neminovan smrtni ishod.
Simptomi se smenjuju i odmah po završenom pregledu i potvrdom da zdravlje nije u opasnosti , hipokondrična osoba prelazi na drugu vrstu simptomatike koja je jednako zastrasujuća kao i prethodna, ili još i više zastrašujuća jer prethodna nije aktuelna.
Razlozi zbog kojih se aktivira ova vrsta anksioznosti su različiti. Ovo nije prava mentalna bolest, nije čak ni nasledna, ali odrastanje uz roditelje koji su hipohondri može da prouzrokuje ovakvu vrstu ponašanja, koje je do te mere opterećujuće da može da preraste i u napade panike pa čak i dovede i do depresije.
Strah od bolesti je toliko jak, da se u nekim životnim stanjima, kao što je na primer trudnoća, fenomen još više pojačava. Hipohondrija je zaista mučna i isrpljujuća, a najčešći strahovi su strah od tumora, moždanog udara i infarkta.
Hipohondi u početku imaju poverenja u svog lekara, ali posle određenog vremena počinju da sumnjaju u njegovu kompetentnost, pa tada zahtevaju i mišljenje specijaliste za određenu zdravstvenu problematiku, detaljnije i sofisticiranije preglede i analize, a najopasnija faza je kada izgube poverenje u sve specijaliste i krenu da istražuju po medicinskim encikloedijama ili po internetu.
Tek tada, posle detaljne pretrage, kada se suoče sa mnoštvom simptoma i podataka koji su novi u njihovom poimanju određene bolesti reskiraju da pokrenu lavinu straha i da u naletu nemoći toliko sebe istroše, da više ne vide izlaz iz ove situacije.
Hipohondrija jeste jedan lavirint iz kog je teško izaći. Stanja straha su progresivna, simptomi se u kontinuitetu sumiraju i prelaze iz jednog u drugi, što je nekada teže podneti nego neku realnu bolest, bolest tela.
Iz hipohondrije se može izaći uz pomoć stručnih terapeuta, novih metoda i tehnika koje će pojačati samopouzdanje i vratiti veru u život, a ujedno i poverenje u sebe i druge.
Treba ojačati nervni sistem, spoznati koju poruku nam šalje i zašto tako burno reagujemo na najmanji zdravstveni problem.
Pogledaj i: Psiholog objasnio zašto neki ljudi odbijaju da nose zaštitne maske
Hipohondrija je interpretirana u psihosomatici kao budnost racionalnog dela uma, koji mora da drži pod kontrolom iracionalnu stranu naše ličnosti, jer sve ono što se ne može videti i što je nepoznato prestavlja pretnju i opasnost po život!
Ovakvim mehanizmom aktivira se jedna neurastenična moć samoodbrane. Strah od “zmaja” koji izranja iz dubine okeana jeste psiholške prirode i imun je na racionalne potvrde lekara i na uzastopne preglede. U pitanju je želja za transformacijom.
Dubinske analize i pregledi u stvari su pretraga po našim podsvesnim dubinama koje žele odgovore i osećaj blagostanja i mira.
Nove metode holističke medicine pomoći će hipohondričnoj osobi da se transformiše i da, umesto što traga za otkrivanjem i analizom svake svoje telesne ćelije, počne da traga za svojim interesima, talentima i pasijama.
Preusmeriti pažnju sa fizičke osnove u psihološku, rad na sebi uz pomoć terapeuta ili sami, uz obavezno osvešćenje da ne treba trošiti dragocenu životnu energiju na potražnju bolesti, već na pronalazak životne radosti u nama.
Promena načina življenja se uvek preporučuje – novi početak, novi prijatelji sa pozitivnim pogledom na svet i budućnost.
Hipohondrija je fenomen koji se ne leči, već se spoznaja o njemu i beskorisnosti koju nosi u sebi osveštava i samim tim njegova moć se smanjuje i neutrališe.
Hipohondrija krije u sebi i dozu narcisoidnosti, strah od nastupa, predstave sebe samog pred drugima, od neuspeha i nemogućnosti pružanja pravilne usluge u svom poslovanju i privatnom životu i stalna potreba za potvrdom od drugih. U suštini hipohondar podsvesno traži kako da skrene pažnju na sebe, dramatizujući svoje probleme kroz simptomatičnu “pantomimu”.
Bolest je ujedno i dobar alibi kojim se opravdava neuspeh i nezreo odnos prema životu.
Bahove esencije mogu biti od pomoći, a neuropata Dragana Blagojević Lombardeli savetuje sledeću kombinaciju cvetova: Crab apple, pine, heather, mimulus, chicory, rock rose i aspen.
Od oligo elemenata u mikro tragovima ona preporučuje jednu ampulu na dan svako posle podne prvih mesec dana, barem pola sata pre ili posle obroka.
Od izuzetne je važnosti i pridržavati se sledećih saveta:
- Ne davati sebi samodijagnozu i ne tražiti objašnjenja na internetu.
- Ne pričati sa svima koje sretnemo o našim strahovima i pseudosimptima.
- Ne odlaziti stalno na preglede i kod više lekara pa upoređivati njihova mišljenja.
- Ne zapostavljati psihološki problem koji je u osnovi svega.
- Ne izolovati se od drugih zbog ovog stanja neadekvatnosti.
- Ne potcenjivati ovakvu vrstu problema i ne banalizovati manifestaciju, ali ne praviti ni dramu od nje.
- Ne ugrožavati vitalni prostor i vreme drugih tražeći uzastopne savete i pažnju ljudi koji žele da nam pomognu.
Autor: Dragana Blagojević Lombardeli, naturopata
Foto: Profimedia
