Kako da znam šta je moj puni potencijal i koja je najbolja verzija mene same? U moru saveta kako da na najbolji način živimo naše živote, Ivana Jovanović, diplomirani socijalni radnik i psihološki savetnik postavlja pitanja koja nas mogu vratiti suštini našeg ličnog razvoja ističući da se lični razvoj nikada ne završava.
Emocionalno opismenjavanje mladih vrši i kroz savetovalište koje vodi Ivana Jovanović, Instagram stranicu na kojoj spaja i svoju ljubav prema književnosti, predstavljajući nam zanimljive knjige. U ovom izazovnom vremenu, Ivana nam daje konkretne savete, kao i kontakte različitih službi koje nam mogu biti od pomoći.
Savremeno društvo na sve strane ističe rad na sebi. Šta za tebe predstavlja ova fraza?
– Jedno je sigurno – krilatice poput “Budi najbolja verzija sebe”, „Osvari svoj pun potencijal”, “Ako te tvoji snovi ne plaše, onda su premali’”, “Ono si što radiš” i mnoge slične njima koje služe da nas motivišu i pomognu nam da zaista budemo najbolja verzija sebe i ostvarimo svoj pun potencijal, raširile su se po svetu poput neke motivacione pandemije.
U ovoj priči važno je postaviti jedno pitanje: Kako da znam šta je zapravo moj pun potencijal i kako zaista izgleda najbolja verzija mene same?
Psihološke nauke do sada su dokazale da je čovek biće koje se konstantno razvija i raste, što će reći – nemoguće je da postignemo svoj pun potencijal. Nemoguće je da postanemo najbolja verzija sebe. Uvek će postojati mogućnost da nešto uradimo bolje, brže, kvalitetnije. Ostvarivanje sopstvenog punog potencijala je kao kad bismo pokušali da da brojimo do kraja brojeva. Na poslednji broj u nizu uvek može da se doda plus jedan.
Za mene rad na sebi predstavlja svakodnevni rad na tome da dugoročno postignemo fizičko i psihičko blagostanje i ravnotežu. Taj rad nekada podrazumeva ogroman trud i zalaganje zarad ostvarivanja nekog cilja, a nekada podrazumeva i povlačenje i sklupčanost na kauču.
Ono čega mnogi nisu svesni jeste to da svako od nas svakodnevno radi na sebi. Od jutarnjeg umivanja i kuvanja sebi kafe radi lakšeg razbuđivanja, preko treninga radi bolje kondicije, pa do razgovara sa psihoterapeutom radi suočavanja sa sopstvenim strahovima.
Čovek nije biće kome je prirodno da nedeljama sedi u zatvorenom prostoru s minimumom kontakata sa drugima. Koliko nam je potrebna stabilnost, potrebna nam je i promena.
Rad na sebi je svakodnevno upoznavanje i prihvatanje sebe. Rad na svojim potencijalima, talentima i kapacitetima, ali ne po svaku cenu. Upoznavanje svojih mana i ograničenja, popravljanje i menjanje onih koje nas ometaju da živimo onako kako nam prija i kako bismo želeli, prihvatanja onih koje nas ne ometaju i ne kvare nam kvalitet života.
Čovek koji radi na sebi, poznaje i razume sebe, primećuje svoje potrebe, neguje i bodri sebe. Rad na sebi je briga o sebi i svojem autentičnom biću.
Trenutak u kojem se nalazimo veoma je izazovan, koje sposobnosti su najpotrebnije kako bismo normalno funkcionisali u ovim neobičnim danima?
– Baš tako – trenutak u kojem se nalazimo je izazovan i dani su neobični. Da li je onda realno da od sebe očekujemo funkcionišemo normalno?
Situacija nije normalna, te je i normalno, uobičajeno svakodneno funkcionisanje nedostižan cilj. Cilj nam je prilagođavanje na nenormalnu situaciju.
Zato je prvo potrebno prihvatiti trenutnu situaciju takvom kakva jeste, jer nam to omogućva da se organizujemo u skladu sa njome. Vremenski i mentalno, preventivno.
Organizovanje strukture dana u skladu sa obavezama je bitna stavka u što bezbolnijem prolasku kroz ovo stanje. Struktura dana nam daje predvidljivost u dnevnim aktivnostima – tad i tad idem u prodavnicu, tad i tad radim za posao, ovo je slobodno vreme, ovo je vreme za obroke i slično tome. Dani su kraći i lakši za “preživljavanje” onda kada ih isplaniramo i kada znamo šta nas u njima očekuje, a da zavisi od nas. Oni dani bez plana umeju da budu nepredvidivi, da se oduže i naprave nam mnogo prostora za katastrofiziranje i zatrpavanje sebe nepotrebnim informacijama i brigama.
Takođe, iako nam se preporučuje fizička distanca, sada je važnije nego ikada održavati socijalne i emotivne odnose i bliskost. Biti tu za druge i tražiti ih onda kada su nam potrebni.
Dakle, prihvatanje novonastale nenormalne situacije, organizovanje strukture dana, socijalni i emotivni odnosi na daljinu, i naravno, poštovanje preporuka i mera zaštite.
Zašto je važno ne postavljati nerealne zahteve pred sebe u ovom periodu?
– Prvo je važno dati objašnjenje šta su to nerealni zahtevi. Kada kažemo “nerealni zahtevi” obično imamo ideju da su to neki grandiozni zahtevi koje retko ko može da ispuni. A nije baš tako.
Nerealni zahtevi ili ciljevi jesu oni ciljevi koji nisu u skladu sa našim stvarnim i trenutnim mogućnostima da ih ostvarimo.
Savez Društava Psihoterapeuta Srbije okupio je preko 400 psihoterapeuta volontera koji svakodnevno pružaju besplatnu prvu psihološku pomoć i podršku onima kojima je ona potrebna.
Ovih dana kao da je došao novi trend postavljanja nerealnih zahteva. Odjednom bi trebalo da učimo novi strani jezik, spremimo sve ispite za junski rok, provodimo kvalitetno vreme sa svojom decom. Bilo bi super da vežbamo svakoga dana, vodimo računa o ishrani, pročitamo sve te knjige koje godinama gomilamo po policama, svake nedelje završimo bar po jedan besplatan online kurs koji su nam najprestižniji univerziteti na svetu poklonili, a inače koštaju basnoslovno. Da ne pominjem sve one silne pozorišne predstave koje možemo da pogledamo I sve one svetske muzeje koje možemo virtuelno da posetimo. Sve nam je, eto, konačno na dohvat ruke, pa da konačno postanemo ona najbolja verzija sebe.
Ovih dana je jako važno podsetiti se da se nalazimo u totalno veštačkoj situaciji. Čovek nije biće kome je prirodno da nedeljama sedi u zatvorenom prostoru s minimumom kontakata sa drugima. Koliko nam je potrebna stabilnost, potrebna nam je i promena. Mnogi se susreću sa egzistencijalnim krizama, brigom o tome da neko njima blizak ne oboli. Mnoge ova neizvesnost podseća na to koliko su zapravo usamljeni, dok neki drugi imaju porodične krize.
Ukoliko sebi postavimo previsoke zahteve u ovom periodu (ali i u svakom drugom), pa te zahteve ne ispunimo, dovešćemo se do velikih razočaranja u sebe i svoje sposobnosti, a razočaranja nas vode na put anksioznosti, depresivnih raspoloženja, smanjenog samopouzdanja, i na taj način upadamo u jedno zamršeno klupko različitih uzroka i posledica.
Za ostvarivanje visokih ciljeva i zahteva potrebna je dobro utrenirana koncentracija, a takvu koncentraciju je nemoguće imati dok nas muče mnoge egzistencijalne i egzistencijalističke krize.
Koji mehanizmi odbrane se sada najčešće javljaju kod ljudi?
– Kada kažemo mehanizmi odbrane onda mislimo na različite obrasce razmišljanja i ponašanja kojima je cilj da nas zaštite od nekih spoljašnjih ili unutrašnjih neprijatnosti. U ovom našem konkretnom slučaju, korona je spoljašnja neprijatnost, dok su osećanja straha, usamljenosti, anksioznosti unutrašnje. Ovi obrasci su uglavnom nesvesni, a na kratke staze veoma delotvorni.
Ne bih se ovde osvrtala na stručne termine određenih pojava, pa ću zato opisati određena ponašanja koja najčešće možemo da vidimo ovih dana.
Jedno od čestih ponašanja jeste totalna negacija trenutne situacije. Viđamo ih kod osoba koje obavljaju svoje aktivnosti kao da se ništa ne dešava, šetaju nezaštićeni, piju kafe po komšilucima, obilaze prodavnice, ne drže odstojanje i na ove načine ugrožavaju sebe i druge jer im je ovaj virus nepoznat i strašan, te je lakše poricati njegovo postojanje.
Često možemo da vidimo i one osobe koje se prejedaju, opsesivno dezinfikuju sve oko sebe i po nekoliko puta dnevno radi ubijanja virusa koji se možda baš tu zakačio, sa druge strane su koji opsesivno prate sve vezano za ovaj virus, upoređuju brojeve i informacije sa drugim državama kako bi doneli zaključak koliko je drastična situacija. Imamo i one koji katastrofiraju, imaju preterane reakcije kada vide za pola stupnja povišenu temperaturu i zbog toga odlaze u dom zdravlja. Javljaju se ekstremna ponašanja u prodavnicama, svađe sa drugim kupcima i prodavačima u nastojanjima da se objasni kako su baš oni oprezni i odgovorni, prekomerno kupovanje namirnica kao odgovor na brigu o gladi.
Sva ova ponašanja, ili neka njima slična, ovih dana su veoma učestala, i ukoliko ih primetite kod sebe znači da se neki odbrambeni mehanizam aktivirao. I to je u redu, opet napominjem, nalazimo se u nezavidnoj situaciji te je sasvim očekivano da odreagujemo nekako.
Ali, ukoliko primetite da vas ova ponašanja previse opterećuju, učestalo se javljaju, ili ispoljavate i nekoliko njih odjednom, bilo bi dobro da potražite pomoć i podršku.
Savez Društava Psihoterapeuta Srbije okupio je preko 400 psihoterapeuta volontera koji svakodnevno pružaju besplatnu prvu psihološku pomoć i podršku onima kojima je ona potrebna. Ovu podršku možete dobiti na nekoliko načina:
- Preko baze psihoterapeuta na sajtu SavezPsihoterapeuta
- Telefonskim putem pozivanjem na broj 19833 u periodu između 15 i 21 časa
- Putem aplikacije dostupne na sajtu PodrškaPsihoterapeuta
Brinite o sebi i sebi bliskima, i tražite pomoć kada vam je ona potrebna.
Intervju: Jelena Drekić
Foto: Unsplash, privatna arhiva
