Kada se približimo kraju kalendarske godine, život može da postane dodatno haotičan – čak i najorganizovanijim ljudima. Možda se osećate kao da su vam novembar i decembar “proleteli”, jurite da kupite sve poklone, više ni ne znate koji je dan u nedelji… Postoji objašnjenje odakle dolazi sav taj haos tokom praznika.
Zauzetiji ste nego inače
Svi ti taskovi koji su stavljeni pred vas dovoljni su da pomrse konce koje ste do sada držali u rukama. Plus pritisak koji proslava Nove godine nosi sama po sebi (organizacija, pokloni itd.) stvaraju dodatni pritisak.
Trudeći se da postignemo sve što se od nas očekuje, kako kod kuće tako i na poslu, lako se izgubimo u vremenu i prostoru, ne znajući ni koji je danas dan. Ovo je možda još naglašenije krajem godine jer je naša energija rasuta na (pre)više strana: porodica, kuća, posao, prijatelji, praznici i ostale aktivnosti.
Praznici stvaraju dodatni pritisak
Pored svakodnevnih obaveza (koje nisu u umanjenom obimu tokom praznika, naprotiv), tu je i društveni pritisak. Možda vaša mama i mama vašeg partnera žele da provedete vreme sa njima tokom praznika, deca imaju svoje praznične događaje, a vaša baka/deka su bolesni i čekaju da ih posetite. Samo razmišljanje o svim obavezama je dovoljno iscrpljujuće. Sav ovaj dodatni stres čini da naš mozak i telo postaju preopterećeni i često ne mogu jasno da funkcionišu.
Dani su kraći
Teško je zanemariti činjenicu da napolju nema Sunca posle 16 časova i da se dan ranije završava. Ovo takođe može zbuniti vaš unutrašnji kalendar i osećaj za vreme.
Depresija i tuga su izražajniji tokom praznika
Koliko god praznici bili srećni, oni sa sobom donose i određenu dozu tuge. Možda žalite za nekim članom prodice ili se borite sa sezonskom depresijom.
Ljudi koji se bore sa depresijom i anksioznošću kažu da se simptomi pogoršavaju u prazničnoj sezoni, što takođe može dovesti do gubljenja osećaja za vreme.
Da li je ovo nešto oko čega treba da se zabrinete?
Praznični haos i gubljenje kontrole i osećaja za vreme je nešto na čemu treba raditi – posebno ako će vam to pomoći da se dugoročno osećate bolje. Problemi sa kojima se možete suočiti su kašnjenja na poslu, propuštanje sastanaka, nedostatak sna, osećaj razdražljivosti, anksioznosti, depresije i nemogućnost započinjanja/završavanja zadataka.
Međutim, budite svesni i pozitivnih strana ovog haosa u kojem se svi, manje ili više, nalazimo. Gubitak poimanja vremena i promena rutine teraju nas da izađemo iz svakodnevice i proširimo perspektivu. Na primer, možda ćete više ceniti sebe i vreme provedeno s porodicom, i nećete trošiti svu energiju na posao.
Kako se “izvući”?
Fokusirajte se na jedan po jedan zadatak kako biste ponovo uspostavili rutinu. Prihvatite da ne ide uvek sve po planu i opustite se. Pokušajte da napravite sebi raspored i držite se rokova koje ste postavili, ali postavite sebi realne ciljeve.
I zapamtite da su pauze korisnije nego što mislite, čak i za vašu produktivnost. Istraživanja su potvrdila da, ako radite neprekidno i bez pauza, vaša produktivnost opada.
Na kraju, saosećajte sa sobom. Umesto da budete najstroži kritičar, budite sebi najveća snaga i podrška, piše Huffington Post.
Foto: Maria Brauer on Unsplash
