Pandemija zagađenja vazduha prosečno skraćuje život za tri godine i izaziva 8,8 miliona prevremenih smrti godišnje, objavili su nemački naučnici.
„Zagađenje vazduha veći je javni zdravstveni rizik od pušenja. Mnogo toga se može izbeći zamenom fosilnih goriva čistom obnovljivom energijom“, navodi šef istraživanja Džos Leliveld s instituta Maks Plank u nemačkom Majncu za AFP.
Uklanjanje toksičnog koktela molekula i čestica koje „začepe“ pluća, a koja su rezultat izgaranja nafte, plina i uglja vratile bi prosečno čitavu godinu života, navodi se u radu objavljenom u časopisu „Cardiovascular Research“.
U poređenju s drugim uzrocima prerane smrti, zagađenje vazduha ubija 19 puta veći broj ljudi svake godine nego malarija, devet puta veći broj nego HIV/AIDS i tri puta više ljudi od alkohola, utvrdila je studija.
Srčane bolesti i moždani udari odgovorni su za gotovo polovinu tih smrti, a plućne bolesti i druge nezarazne bolesti poput dijabetesa i povišenog krvnog pritiska odnose se na veći deo ostatka tih smrti.
Samo je šest odsto preuranjenog mortaliteta usled raka pluća, koji je rezultat zagađenog vazduha.
„Naši rezultati pokazuju da postoji pandemija zagađenja vazduha“, kaže šef istraživanja Tomas Munzel s instituta Maks Plank i dodaje:
„I zagađenje vazduha i pušenje se mogu sprečiti, no tokom poslednjih nekoliko decenija mnogo se manje pažnje posvećivalo zagađenju vazduha nego pušenju, posebno među kardiolozima.“
Azija najzagađenija
Najteže pogođena regija je Azija, u kojoj je prosečni životni vek skraćen za 4,1 godinu u Kini; 3,9 godina u Indiji i 3,8 godina u Pakistanu. U nekim delovima tih zemalja danak toksičnom vazduhu u tim zemljama je čak i veći, pokazala su druga istraživanja.
Životi u Africi takođe su skraćeni prosečno 3,1 godinu, a ljudi u nekim nacijama poput Čada, Sijera Leonea, Nigerije ili Obale Slonovače gube 4,5 do 7,3 godine.
Među evropskim državama najveće zagađenje vazduha je u Bugarskoj, Mađarskoj ili Rumuniji.
„Pokazuje se da se oko dve trećine prevremenih smrti može pripisati zagađenju koje je delo ljudskih ruku, uglavnom zbog potrošnje fosilnih goriva“, kaže Munzel.
„To se penje na do 80 odsto u bogatijim zemljama, a može se izbeći 5,5 miliona smrti širom sveta“, dodaje on.
Najmanje pogođene Amerika, zapadna i severna Evropa
Mortalitet koji se ne može izbeći rezultat je prirodnih pojava poput šumskih požara ili oluja koje prenose sitne čestice i prašinu, a koje pogađaju srednju Aziju ili severnu Afriku.
Naučnici ističu da su učinci oba prirodna fenomena pojačani klimatskim promenama izazvanim čovekom.
Najmanje pogođene regije na svetu su obe Amerike, zapadna i severna Evropa i male ostrvske države.
Broj od 8,8 miliona prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha svake godine predstavlja dvostruko veću procenu od one koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija.
„Učinak zagađenja vazduha na kardiovaskularne i druge nezarazne bolesti bitno je potcenjen“, objašnjava Leliveld.
Zagađenje vazduha oštećuje krvne sudove izazivanjem snažnijeg oksidativnog stresa što vodi u povećanje krvnog pritiska, dijabetes, moždani ili srčani udar i zastoj rada srca.
Pročitajte i: Zagađenje vazduha može da dovede do mentalnih poremećaja kod dece
Izvor: Hina
Foto: Profimedia
