Ljudi koji za sobom ostavljaju haos često su zbog toga na meti kritika i razumljivo je zašto. Nazivaju ih lenjim, neproduktivnim, često i neinteligentnim. Međutim, to je daleko od istine. Tačnije, suprotno istini.
Zapravo, Albert Ajnštajn je bio poznat kao veoma neuredan, baš kao i Stiv Džobs, Tomas Edison, čak i Mark Tven. Štaviše, i Mark Zakerberg nije poznat kao najuredniji čovek na svetu.
Istina je da haotičnost nije loša stvar. I može biti znak inteligencije i efikasnosti. Mnoge studije potvrdile su da je neurednost odlika pametnih, zato u njoj nema ničeg sramotnog. Život i rad u organizovanom haosu je pozitivna stvar!
Ne verujete nam? Ne morate, ali ćete valjda poverovati brojnim naučnim dokazima. Evo kako su istraživači otkrili da su neuredni ljudi zapravo produktivni genijalci.
1. Zašto je urednost na ceni?
Da bismo shvatili zašto ljudi misle da je organizovanost znak inteligencije, hajde da pogledamo zašto je to uvedeno kao norma. Kao dete su vas verovatno učili da je veoma važan deo lepog ponašanja i održavanje svoje sobe urednom. Većina nas odrasla je verujući da je sramota bilo šta što nije cakum-pakum. Zato se osećamo loše i kao da nemamo kontrolu nad svojim životom. Ali odakle dolazi to uverenje? Istina je da ne postoji legitiman dokaz da je pedantnost uopšte bitna. Naprotiv, preterivanje u tome često je znak nekog poremećaja, ili vodi u njega. Osim toga, koliko god da vam je prostor zategnut i organizovan, ponovo će biti neuredno veoma brzo.
Često na radnim mestima širom sveta nadređeni insistiraju na kontantno perfektno sređenom prostoru. Ali su studije dokazale da oni radnici kojima je dozvoljeno da budu u kreativnom haosu zapravo završavaju 30% više zadataka nego oni u potpuno čistim i sređenim okruženjima.
Naravno, to ne znači da možete i treba da budete okruženi prljavštinom i ne vodite računa o ličnoj higijeni. Niti znači da treba da vam fioke budu tako “sređene” da ne znate šta je u njima. Ali i te kako znači da je važno ostvariti balans – ne mora sve da bude “pod konac”, važno je da se vi snalazite tu.
2. Nered može inspirisati kreativnost i poboljšati inspiraciju
Veliki broj pisaca, i ranije i sada, pisali su na nesređenim stolovima. Među njima su bili Mark Tven, ali i Dž.K. Rouling. Navodno, ukoliko vam na stolu nije baš sve na svom mestu, to će učiniti da budete kreativniji i pomoći će vam da pronađete nova rešenja za stare dileme.
Prema istraživanju koje je 2013. sprovela Ketlin Vos sa Carlson School of Management Univerziteta u Minesoti, blagi haos na radnom mestu značajno utiče na povećanje pozitivnog i inovativnog razmišljanja. Nasuprot tome, veoma uredni stolovi vode ka konvencionalnom razmišljanju i podstiču zaposlene da igraju na sigurno i drže se statusa quo.
Iako zvuči pomalo poetično, to znači da je haotičnost zapravo direktna manifestacija nečije sposobnosti da ide protiv konvencionalnih normi i usudi se da bude drugačiji. Baš zato je mnogo jedinstvenih i velikih umova pomalo neuredno. Usudili su se da idu protiv očekivanog, da budu spontani i imaju hrabre ideje.
3. Neuredni ljudi su bolje fokusirani
Za neke, neuredno okruženje je automatski turn-off. Može uticati loše na njihovo pozitivno razmišljanje i smanjiti im koncentraciju, te ih istresirati toliko da ne mogu da budu efikasni.to take a dive.
Ali onima koji su navikli da žive i rade u neorganizovanom okruženju ovo je dobra stvar, jer mogu da se prilagode haosu gde god da se nađu. Za njih je sve okolo samo blagi šum, koji ih ni na koji način ne ometa u fokusiranju na zadatke i ne odvraća im pažnju.
Oni koji ne podnose haos biće pod stresom, dok će se neuredni osećati kao “svoj na svom” i neće pregoreti na zadatku. Zbog toga su ljudi čiji su radni prostori neuredniji uglavnom produktivniji. Taj prostor nije znak loše organizacije, nego mogućnosti prilagođavanja i biranja prioriteta.
4. Ljudi kojima haos odgovara zapravo vide širu sliku
Uviđanje detalja je važno za mnoge zadatke. Ali uviđanje šire slike omogućava osobi da stvara sjajne ideje i nađe odgovarajuća rešenja za sve probleme. Ova veština omogućava im da brže donose odluke koje će koristiti celokupnom projektu, umesto da se fokusiraju na sitnice koje su dugoročno nebitne.
Oni koji nisu previše pedantni zapravo su dobri u tome da uvide širu sliku. Ne streme perfekciji, već rade na izvršavanju zadataka. Zato se manje uredni ljudi lakše adaptiraju novim situacijama i lakše presecaju, što ih čini efikasnijim i proaktivnijim.
Ako imamo u vidu da je promena jedina konstanta u svetu u kom živimo, to je definitivno korisna veština.
5. Neorganizovan radni prostor nekada znači i neorganizovan um
Iako neorganizovan um zvuči kao loša stvar, u ovom slučaju definitivno nije. Zapravo, takozvani ne-organizovani um može biti znak inteligencije. Evo kako:
* Obrađuju stvari kreativno
Individue koje krai ovakav um ne razmišljaju pravolinijski. Njihov misaoni proces je potpuno drugačiji. Studije su dokazale da oni misle desnom stranom mozga, gde je centar za kreativno razmišljanje.
Usled toga, neorganizovani umovi skloniji su jedinstvenijim idejama i razmišljanju “outside of the box”. Ovo vodi inovativnijim i boljim idejama, kao i zaključcima do kojih je malo ko ranije došao. Lako stvaraju veze među naizgled nepovezanim stvarima i uviđaju šablone. A upravo tako nastaju veliki izumi i otkrića!
* Imaju više interesovanja i uvek žele da uče
Neko sa neorganizovanim umom ne zadovoljava se radeći samo jednu stvar. Oni uvek žele da uče nešto novo kako bi zadovoljili želje i potrebe svog mozga. To znači da uvek nešto novo uče i razvijaju nova interesovanja.
Zbog toga se neretko dešava da ovakvi ljudi imaju znanja iz više oblasti i mogu raditi na velikom broju raznovrsnih pozicija jednako dobro.
* Moraju da ih okupiraju stvari koje im se zaista sviđaju
Ukoliko imate neorganizovan um, nećete se držati poslova koje ne volite. Ovo posmatrano samo na površini nije sjajna stvar. Ali znači da ovi ljudi rade na poljima koje zaista vole i na taj način jure svoja interesovanja. A uglavnom, kada neko nešto zaista voli, onda to radi mnogo bolje. Zato su ljudi sa ovakvim umovima uspešniji u svom poslu.
Dakle, ukoliko vam kreativni haos prija – ne postoji razlog da u njemu ne uživate. I niko ne može da vas osuđuje na osnovu toga, jer ne morate biti pedantni da biste bili inteligentni, uspešni ili efikasni.
I ako iko tvrdi drugačije, objasnite im da im se genijalci širom sveta grohotom smeju!
Autor: Original
Foto: Profimedia
