Astronomi su prvi put videli zvezdu kako kruži iznad supermasivne crne rupe u centru galaksije Mlečni put. Način na koji zvezda “igra” potvrđuje Ajnštajnovu teoriju relativiteta.
Astronomi su zvezdu posmatrali koristeći ogromni teleskop Evropske opservatorije u čileanskoj pustinji Atakama. Videli su da je zvezdina orbita u obliku rozete, što znači da teorija relativiteta ima smisla.
Prema Njutnovom zakonu gravitacije, orbita bi trebalo da ima oblik elipse, ali to ovde nije slučaj. Oblik rozete, međutim, potvrđuje teoriju relativiteta Alberta Ajnštajna.
“Teorija relativiteta predviđa da orbite jednog objekta vezane oko drugog nisu zatvorene, kao što tvrdi zakon gravitacije, već su u ravni kretanja. Ovaj efekat prvi put je viđen u orbiti Merkura oko Sunca. Sto godina kasnije primetili smo isti efekat u orbiti zvezde oko kompaktnog radio izvora ‘Strelac A’ u središtu Mlečnog puta. To učvršćuje dokaz da ‘Strelac A’ mora da bude supermasivna crna rupa – četiri miliona puta veća od Sunca“, objašnjava za CNN Rajnhard Gencel, vođa studije koja je objavljena u časopisu “Astronomija & astrofizika”.
Strelac A je supermasivna crna rupa u centru naše galaksije. Nalazi se 26.000 svetlosnih godina od Sunca.
Oko crne rupe mogu se pronaći zvezde koje igraju. Jedna od njih, zvezda poznata kao S2 u ovom posmatranju, prolazi najbliže crnoj rupi – na manje od 20 milijardi kilometara.
Kada se približi crnoj rupi, zvezda se kreće tri odsto od brzine svetlosti. Potrebno je 16 zemaljskih godina da bi zvezda završila orbitu oko crne rupe.
Orbite obično nisu savršeni krugovi. Umesto toga, predmeti se pomeraju bliže ili dalje tokom rotacije. Najbliži pristup crnoj rupi zvezde S2 svaki put je bio drugačiji, što je i stvorilo oblik rozete. A teorija opšteg relativiteta predviđa koliko će se ta orbita promeniti.
Teorija relativiteta je takođe omogućila astronomima da shvate opšte područje u centru naše galaksije, što je inače teško videti sa naše udaljenosti budući da je sve zamućeno gasom i prašinom.
Pročitajte i: “Hjustone, imamo problem”: Autentične fotografije posade Apolo 13 prikazuju do sada neviđene detalje
Foto: Profimedia
